Zemlja kao Brend – Srbija kao Brend II

Bravo Dragana!
Bravo za dobar plan i interpretaciju „Čujte Srbi“. Snažno preporučujem svima da skupe hrabrost i pročitaju Rajsovo ogorčenje poteklo od naroda kome je život poklonio, i onda umesto poricanja objektivno porazgovaraju sa nekoliko starijih i iskusnijih, razmisle, donesu zaključke i približe se istini.
Zovem se Marko i ja sam jedan od onih koji je napustio Srbiju, pre tačno 6 meseci. Živim u dobrim uslovima u Evropskoj Uniji, imam dobru platu i očekuje me vrlo lepo unapređenje. NISAM napustio Srbiju zato što mi ona nije pružila mogućnost ili zato što u njoj nisam video perspektivu već zato što hoću da iskusim i nešto drugačije (naglašavam drugačije ne znači uvek bolje) i onda kad se vratim imam čime da poredim. NISAM srećan što sam van Srbije i siguran sam da ovde neću dugo ostati. U Evropskoj Uniji živi veliki broj ljudi iz svih krajeva sveta, na primer iz Vijetnam, Rumunije, iz Venecuele gde je sigurnost i bezbednost (finansijska, zdravstvena, životna) luksuz, ili čak i puno ljudi iz Sjedinjenih Država. Zašto su onda Srbi koji napuštaju Srbiju drugačiji od Amerikanaca koji napuštaju Ameriku?
Lako je pronalaziti izgovore ličnog neuspeha, učmalosti i inertnosti u situaciji u kojoj se zemlja našla no mnogo je bolje pogledati ljude koji svakodnevno užurbano rade i napreduju, stvaraju porodice i bogatstvo i što je najbitnije uživaju u Srbiji.
Prema svim teorijama (statistike, ekonomije, sistema, društva, politike …) Srbija je sistem – organizacija – država koja ulazi u fazu progresa i tu će se zadržati minimalno narednih 20-30 godina. Trenutno stanje je daleko od idealnog, u poređenju sa prošlim je očigledno znatno bolje, i svakodnevno se menja na bolje. Ljudi i dalje teško žive i koliko njih se trudi da to promeni? Oni koji to čine definitivno ne promovišu Srbiju u svetlu najgoreg mesta za život na planeti već kao državu na Balkanu sa najvećom perspektivom u kojoj dobra ideja donosi raskoš.
U skladu sa tim Dragana još jednom BRAVO!
Pozdrav!

Moje napomene oko cirilice su bile usmerene pre svega ka tome da se što više ljudi ukljući i da nam komunikacija bude što lakša. zamislite da ja pišem na slovenačkom (koji je moj maternji jezik). Iako svako u principu voli jezik koji mu je blizu, a to još posebno dolazi do izražaja u vremenima kad ljudi imaju osečaj da su stisnuti ili ugroženi, koristno je komunicirati i slati što šire razumljive poruke. Nije reć samo o meni nego i o svim onima koji imaju probleme sa time – a bili bi koristni. Ja vrlo dobro shvatam Vaš nacionalni ponos i želju po ne samo očuvanju nego i širenju osnove nacionalne kulture koja bazira na jeziku i pismu. I drago mi je što je tako. Ali sam istovremeno i siguran da ga pisanje latinicom ne bi ugrozilo isto kako ne verujem onima koji tvrde da će engleski izgurat ostale jezike. Reć je samo o tome da su neki oblici komuniciranja razprostranjeniji i da se u komunikaciju na njihovoj osnovi može uključiti više ljudi i time okupiti više ideja – a to bi, koliko pratim Draganin način rada, moglo dati i bolje rezultate. Nadam se da sam time pojasnio svoju nameru. A sad ću pokušati prikazati kako nacionalna obeležja i njihovo isticanje može da stvara sliku koja je posve drukčija od željene. I da odmah naglasim: to što ću napisati nema nikakve veze sa mojim predhodnim pisanjem kao odgovor na objašnjenje kolege Miljana.
Sportske utakmice su nešto što ljudi iz bliže i malo dalje okoline Srbije redovno prate. Sport je nešto što gaje svi ti narodi. Ali kad gledate utakmice i slušate šta pevaju, viću ili bolje rečeno urliću ljudi koji sebe nazivaju Green Dragonsi (LJ), Bad Blue Boysi (ZG), Delije ili Grobari (BG) – i tako bi mogao nastavljati nabrajati još dugo – šta osečate? Jeste, i Srbija i Hrvatska imaju zakon koji kao sankcionira izgrednike – ali šta se u stvarnosti dešava? Koliko tih koji nonstop demolira sve živo da ne pomenem i gore stvari završi tamo gde jim je mesto, u zatvoru? (Kod nas u Sloveniji čak ni toga nemamo!)A tu sliku mediji prenose u svet…. Ili kakvu sliku dajeju političari sa svojim izjavama ili ponašanjem? Šta mislite šta su u svetu mislili ljudi o borbi protiv korupcije u vreme kad je Ilić bio ministar? Jer treba da znate da se izjave ministra prevode i šalju (a to važi i za izjave bivših ministara!). A šta mislite šta oni misle kad čuju da je neko od recimo srpskih političara napao Hrvate, Madžare, Cigane..? Ili šta su mislili ljudi koji su vozili avtoputem kroz Srbiju u vreme kad su na svakom izlazu stajala kola policije? Nema tu nekih tajni. ako napoadate bilo koju naciju i drugi će se nesigurno osečati. Ako imate u vladi ministra koji govori da je radnicima rekao da „mogu kraduckati a ne krasti“ badava vam je bilo koja akcija protiv korupcije jer ako je „malim“ dozovljeno „kraduckati“ koliko onda kradu „veliki“? Ako svuda vidim policijska kola onda mora da je to policijska država… I tako možemo nastaviti. U jednom Draganinom postu možete lepo pročitati kako ljudi skupljaju informacije o destinacijama svog potencialnog mesta posete. I tu je vrlo važno što vide posetioci i oni koji će preneti tu sliku. Jer baš me zanima kakvo je vaše mišljenje o Albaniji. A sad pomislite na osnovu čega ste stekli to uverenje? Jer najverovatnije večina nikad nije bila tamo (iz ličnog iskustva vam mogu reći da su Kosovo i Albanija ne samo različite teritorialno nego je reć o skroz drugoj kulturi, običajima itd.). Svaki detajl je tu važan. Ja npr. jako volim odlaziti u Indoneziju na jedan mali otok Gili Trawangan. Tamo je sve pogrešno i sve ispravno. Ali ono što čete osetiti na prvom koraku je to da ste dobrodošli! Ljudi te pozdravljaju, smeše se ti, raspitivaju se o tebi i uvek su ti spremni pomoći. Naravno da žele na tebi zaraditi (tamo uvek platiš poštenu cenu – onu za koju si se dogovorio). Ali nemojte pomišljati da su oni manje ponosni od nas! (Za one koji ne znaju: borci sa Sumatre važe za najbolje na svetu!). Oni svoja nacionalna osečanja samo ne teraju ispred svih. Jer jako je neugodno biti sa nekim koji se svim silama trudi dokazati da je bolji od tebe! Jer biti ponosan na sebe i svoju naciju je nešto esencialno i koristno za postojanje. Ali stavljati sebe rečima ispred svih drugih je u najmanju ruku ekonomski gledano glupo. Ono ponašanje koje vam pomogne da dobijete rat ili da ga barem preživite, u drukčijim okolnostima je vrlo štetno. Završit ću još jednim primerom, Japanom. Japanci su iznimno ponosan narod. ali kad su to previše ispoljavali, ulazili su u ratove i gubili. Oni su svoju lekciju naučili. Ratna osvajanja i bitke zamenili su ekonomskim. Prezir prema drugima i njegovo ispoljavanje zamenili su iskrenim zanimanjem i kopiranjem svega što su koristno videli kod drugih (naravno to su sve prilagodili svojoj kulturnoj tradiciji). A kakav put će odabrati Srbija?

Internet je velika mreza sastavljena od milijardi malih mreza. Zasto je sad to bitno?
Zivim u Svajcarskoj, koju smatram uspesnim brendom u svetu.
Svajcarska je sinonim za preciznost, kako svojih satova, tako i svojih vozova (u praksi to nije uvek tako, ali, da bi se to primetilo mora se ziveti tu).
Svajcarska je primer pouzdanosti, kako svoje tehnologije, tako i svojih banaka (ni to uvek nije tako, kao sto se vidi u poslednje vreme, ali…).
U Svajcarskoj ne funkcionise sve savrseno, ali, funkcionise. I u Svajcarskoj ima policije na svakom koraku, ali, malo kome to smeta. Policijska zemlja? Definitivno, ali i zemlja gde se bitne stvari odlucuju nacionalnim referendumom.
Politicari kradu, sigurno, i u Svajcarskoj, nedavno je Ministarka Finansija jednog Kantona utajila porez, ali je odmah i smenjena.

Po meni, uspesan globalni brend Srbija zavisi od: uspesnog brenda Javni Gradski Prevoz, uspesnog brenda Sluzbenica na salteru, uspesnog brenda Javno Tuzilastvo, i da ne nabrajam dalje, verujem da shvatate sta zelim reci.

Već godinama unazad, kada se bilo koji razgovor pokrene (na ulici, u kafani, na slavi…), dođe se do tačke preseka – POLITIKA. Sve u ovoj zemlji ima veze sa politikom. Pre nego što bilo koji građanin ove zemlje počne bilo šta da radi, mora prvo da pogleda, zatim i prati dnevni (mesečni) politički kurs, kao vremensku prognozu. Umesto da se maksimalno posvetimo svojim poslovima, usmerimo energiju, znanje i ljubav, mi moramo da se bavimo političkim temama. Nažalost, to je naša realnost. Teško je objasniti prosečnom stanovniku naše lepe zemlje da se treba boriti i optimizmom, ali nije neizvodljivo. Teško je iz tog razloga zato što nam u tome odmažu (opet) političari, sa svojim glupostima i ličnim interesima. I slažem se da prvo treba krenuti od sebe, ali i od svoje porodice, svog grada, pa na kraju svoje zemlje. Moramo raditi na sebi, moramo napredovati, moramo stvarati. Najlakše je sedeti i žaliti se kako je teško.
Mislim da je potrebno krenuti u brendiranje Srbije, jer ne možemo da čekamo da se stvore idealni uslovi za brendiranje, ipak imamo šta da ponudimo. Paralelno treba raditi na poboljšanju kvaliteta ponude. Po meni, najbolji primer brendiranja je opština Inđija i kako to radi g. Ješić. Dragana je na početku pobrojala ličnosti koje se obeležile srpsku i svetsku istoriju. Pođimo recimo od toga. Zašto se ne bi snimio film o Tesli? Umesto sto se troše pare na finansiranje filmova i serija sa tupavim pričama, zašto se ne bi sakupio sav taj novac za snimanje jednog kvalitetnog i (za naše uslove) visokobudžetnog filma o Nikoli Tesli? Ili film o Svetom Savi, knezu Lazaru, Karađorđu? Film koji bi se prikazivao u svetu, koji nije samo za naše bioskope. Možda će neko reći: „Ma važi, snimamo film o Tesli koga je Srbija odbacila, radnja se sve vreme dešava u Americi!’“ Jeste, ali Tesla je Srbin. Novi film „Australia“ je takođe dobar primer brendiranja (bez obzira na glumce i budžet).
Miloje Sekulić je puno toga rekao postavivši tri linka (serbia.com itd). Ako u pretraživaču ukucamo reč Croatia ili Slovenia vidimo koliko su se oni potrudili sa svojim portalima. U proces brendiranja moraju se uključiti sve institucije sa svojim programom i strategijom.
Kao i pojedinci.

Ja nikako ne mogu da prihvatim ovo sa Gucom sve dok to od vasarske atrakcije ne preraste u pravi festival kakva je namera i bila pre nego sto se proculo. Da pojasnim, po zavrsetku festivala (vasara) dobijemo informaciju ko je postao majstor trube, najbolji orkestar itd. a onda danima slusamo vesti koliko se ovnova i ostalih zivuljki pojelo, hektolitara piva popilo i koliko je njih registrovano da ne mogu da stoje na nogama. I naravno, sve dok ne prestane da se pravi ona ujdurma sa parkiranjem koje uglavnom kosta kao da si resio da parkiras boing.
I sve dok prestanu da se bave budalastinama kao sto je ono kad je pretprosle godine tadasnji domacin, moj omiljeni bivsi ministar Ilic :) trazio da se u Guci zabrani izvodjenje pesme “Sota“ proglasivsi to pevacko albanskim deliktom!

I bice nam tako sve dok ima onih – rodi me majko za infrastrukturu pa me baci u kulturu.

I svaki put kad gledam “Dvougao“ izbezumi me ono pitanje – Exit ili Guca, sta to znaci da se opredelis za gradsko i ruralno, da pokazes da si napredan i okrenut ka Evropi ili nazadan i okrenut tradicionalnom? Zbog cega moramo da budemo opredeljeni kad su ovakve stvari u pitanju.

Trebalo bi oba, da neko ne shvati da sam protiv Guce, naravno da nisam ali organizaciono to ima toliko mana.

Samo da kaže, svaka čast na kvalitetnom postu :)

Sjajan size, Dragana!
Ovo postaje sve vaznije mesto, bravo za tebe i komentatore :-)

Ima samo jedna stvar koja nije pomenuta, a meni se cini da je zaista sustinska.

Rec je o tome da:

1) pravila postoje ali se KRSE
2) osecanju da moze svako i uvek da vas prevari (a da pri tom slabo sta mozete da ucinite) jer drzava, inspekcije i udruzenja jednostavno nemaju mehanizam da uticu na to.

Ne pricam ovaj put, namerno, o KORUPCIJI koja je kljucna stvar.
Aminovana, precutno dozvoljena, deo nacionalnog koda (viski, kafa, cokolada…), od najnizeg fo najviseg nivoa.

Konkretnije i vise o osecanju NESIGURNOSTI ima na mom blogu (kliknuti na link iz naslova) – da ne blogujem po tudjem kad vec imam svoj :)

Pozdravi

Jelena Jovanovic

Krenuli ste – sad je potrebno samo da u to privučeto što više ljudi, da pokrenete svedržavnu razpravu o brendiranju Srbije. Kako se vidmo sami? Kako nas vide drugi? Kako bi želeli da nas vide? Itd. Potražite sumišljenike po školama – neka to bude i deo nastavnom programa ili barem izvanškoskih aktivnosti. Pokrenite medije. Pomognite jim da shvate da ambasade (ne samo dopisnici) puno toga prevode – pa sad pogledajte svoje medije i kažite kakvu sliku zapravo šalju u svet! I nije problem u tome da raskriju lopovluke – problem je što se ne pokreču odgovarajuče akcije protiv njih. Niko ne očekuje da će Srbija odjednom postati zemlja prava – ali očekuje se atalna aktivnost na tom polju i redovni pomaci ka boljem. Ima jako puno t.z. „gras ruts“ akcija koje se može pokrenuti. Neka svako ko čita pozove još nekolicinu prijatelja da se nam pridruže u akciji i da i oni mobilišu druge. Nek se zavežu etičnom ponašanju i stvaranju Srbije koje želite – prije ili kasnije i političari neče moči da izbegnu to. I to će se preneti preko ambasada i medija u druge zemlje.
Još nešto. Kad sam 2000 godine počeo dolaziti u Srbiju, Beograd je bio sjajno mesto za zabavu. I sad je takav, još uvek ima sjajne ljude, ali je postao užasno skup! U BG je sve skuplje nego u večini zemalja EU! A vama trebaju mladi da dolaze. Oni vole avanturu, ne plaše se stereotipa koji kruže o Srbiji, vole upoznavati nove ljude – ali ne vole odlaziti na mesta gde jih deru. Možda bi ipak vredelo učiniti neki dodatan napor za privučenje mladih (omladinski hoteli itd.)

Svidja mi se deo koji pocinje recenicom „Ko nam brendira našu Srbiju“. Upravo je to razlog zasto sam u par komentara napisao da se brendira ono sta vredi i (ne mogu se sad setiti reci pa cu parafrazirati samog sebe) – da moramo iznutra da promenimo Srbiju pre nego sto ocekujemo da cemo branding politikom podici njen ugled u svetu.

Kazes na par mesta „ne slazem se sa onima koji“… mislim da ti koji su dali naizgled negativne komentare ne misle negativno-naprotiv, oni samo kao i ja konstantuju ono sta si i sama par redaka dalje napisala – ko nam brendira srbiju – oni koji pojma nemaju. Oni koji su povazdan greske sakrivali propagandom.

Nama je potrebna korenita promena i misljenja sam da branding politika treba da se usmeri na ono sta je pokojni Djindjic pokusao – da menja svest naseg naroda. Da zasucemo rukave i radimo. Da, svako pojedinacno da doprinos. Da, reci ces, i dosad smo imali kvalitetne pojedince. Jesmo. Koliko njih, statisticki? Koliko su nasi ljudi statisticki posmatrano ucinili dobrog za covecanstvo. Mozda i ne toliko koliko bi mi mogli. Branding politika Srbije pre svega treba da se okrene narodu Srbije, koji mora da postane svestan da mu niko drugi nece pomoci ako sam sebi ne pomogne. Kad budemo imali kvalitetne i uspesne, postene pojedince u svakoj ulici, kad budemo se vise oslanjali na svoj rad nego na igre na srecu, donacije i pomoc, onda vredi razmisljati o tome da tu novu lepu sliku Srbije predstavimo svetu. Ne brini, svet nas posmatra. zato i jedva da dolazi jer nas posmatra i bas mu se ne svidja ono sta vidi. Hajde da podavijemo rukave, zagrejemo stolice, da pocnemo da radimo i ucimo. I da ISTOVREMENO pocnemo da govorimo o svojoj zemlji lepo. Ili ako nam se ne svidja nadjimo neku koja nam se svidja i idimo tamo. meni se i ovakva kakva je Srbija – svidja. Zao mi je sto nije bolja i cinim sve sta mogu da je ucinim boljom. ALi sam protiv i bicu protiv bacanja para u neke prazne politicke govorancije, programe koji farbaju sliku srbije, ulepsavaju je itd.

Imamo mi sta da brendiramo i sada – ali zadrzimo se samo na tome – budimo posteni.

Kako cete prepoznati jedan brend. Prvo ga razbijte. Hajde uzmite sliku neku fotografiju nekog mesta u Srbiji i van Srbije, sakupite 50 fotografija i pitajte ljude da li prepoznaju mesta. Ako ih prepoznaju, onda kad nigde ne vide natpis na cirilici, kad nema naziva slike, onda to jeste proizvod, mesto vredno brendiranja. Ako ih ne prepoznaju, onda tu ima ohohoho posla da se to „nesto“ ucini prepoznatljivim. Nemojmo lagati sebe. Super je ta ideja o nacionalnom brendiranju, ali ako dobijemo Nacionalnog Brand manadzera Srbije, da lit o znaci da cemo se pomeriti korak unapred? Sta je sa gradskim arhitektama – koliko su unapredili arhitekturu gradova? Ma makar da su unapredili izgled vec psotojeceg, sacuvali ono vredno od propadanja. Nisu, nazalost.

Zato verujem da sinhronizovana akcija zainteresovanih pojedinaca vredi vise od drzavne akcije. I sama navodis da se „putem prijatelja i rodbine u određenoj zemlji – 35%“ ljdui zainteresuje za neku zemlju. Nek politicari za sad rade ono sta im je posao – da odgovorno vode svoju zemlju a ne da drpaju i pune dzepove i pljuju jedni druge i brikaju nas preds vetom i cine sve da nam se zgadi poltiika i da ih se stidimo. Znam da je ovaj zahtev naivan, ali ako vec nece onda nek dodjemo do mehanizama da uticemo na nih da bar taj lopovluk i prostakluk u svom ponasanju sakriju od ociju javnosti. Svuda ima afera i lopova ali nigde posle obelodanjene afere politicar ne moze tako lako ostati jos cvrsce na vlasti nego kao kod nas.

Od njih, kad bi samo toliko malo ucinili za svoju zemlju, bolju korist tesko da bi mogli imati.

A onda bi vec mogli da se istaknu dobri primeri, i pozitivni pojedinci i firme koje vrede. Onda bi ono sta Srbija ima ponuditi vredelo vise.

Nazalost, najveci neprijatelj brendiranja Srbije nije narod, vec politicari koji kobajagi vode zemlju. Srbiju ne sramote pojedinci, vec oni koji se najdalje cuju – ambasadori koji krse zakone i sakrivaju krimianlce, daju im duple pasose, politicari koji velicaju osumnjicene za najteze zlocine, politicari koji javno prebijaju novinare i ponose se time, politicari koji nisu informisani, oni koji imaju razumevanja za razularene bande koje razaraju grad. Oni su sljam i sramota Srbije i sa njima na vlasti ili uz vlast ne mozemo daleko. Oni su NASA odgovornost i dok glasamo za takve dotle cemo i snositi posledice.

Inicijativa je odlicna, Dragana, podrzavam je i pomocic cu svim snagama, ali ne zelim da zivim u zabludi da ce iko na vlasti uciniti ista sam i zaista dobro za brendiranje Srbije, upravo iz razloga sto riba smrdi od glave, a cisti se od repa. Mi ciscenje Srbije moramo poceti od nas samih, od svog dvorista. Budite deo promena koje zelite videti u svetu, rekao je Gandi. Ne verujem da je bio glup. Kenedi je rekao, ne pitaj se sta tvoja drzava moze uraditi za tebe, vec sta si ti uradio za svoju drzavu. Mi nemamo takve vizonare danas, jednog su nam ubili. I mnogi jedva cekaju da njegove ubice budu na slobodi.

To nije Srbija koja se moze brandirati onako kako zelimo.

Pocnimo sa promenama od nas samih, uticimo na ljude oko sebe, ne dajmo losijima da budu ispred nas. I stavljajmo do znanja vlasti da se mi PITAMO. Ne treba da ma VLAST kaze kakva je Srbija, vec treba da nam vlast kaze sta ce uciniti da DOBRO dorbo prolazi u Srbiji, a ne samo lose i nemoralno. Neka omoguce da Dobro bude zasticeno, negovano, pa cemo im dati mnogo lepih stvari koje mogu da pomovisu bez ulepsavanja. Nek rade svoj posao a neke super komplikovane strategije i preskupe akcije na brendiranju Srbije nek batale i nek se okrenu sredjivanju same Srbije. Svet nije corav, posmatra nas. Ne treba mi da kazemo svetu – SRBIJA JE BREND, svet treba da kaze – VI STE (SRBIJA) BRAND.

Samo skroman prilog diskusiji: mi smo genijalni u neotkrivanju sopstvenih prednosti i vrednosti koje treba da istaknemo. Brending nije opsta stvar, vec je neophodno izdvojiti par prepoznatljivih stvari.

Pogledajmo malo u komsiluk: izdvojene su i pazljivom kampanjom pozicionirane tri stvari:
– more
– sport
– sahovnica (koja je imala i znacajnu ulogu u repozicioniranju nacionalnog identiteta).

Koga god upitate za Hrvatsku izdvojice te tri stvari.

Sta ce izdvojiti za Srbiju?
– Rat
– Milosevica (Karadzica i Mladica pride)
– Exit.

Eto jedne pozitivne stvari. Nazalost, nije je drzava stvarala kao brend, vec ti ljudi sami. Medjutim, sam Exit je dokaz da se moze. Ako se hoce, naravno.

A da li se hoce? E, to je pravo pitanje.

Zahvaljujem se na kvalitetnim komentarima i mnogobrojnim konstruktivnim predlozima na dosadašnje postove.
Sublimirane predloge, komentare i pitanja izneću na Okruglom stolu Ministarstva: „Nacionalni brend Srbije“ na Brand konferenciji 13. februara.
Od negde se mora početi… Ni najsloženije matematičke formule nisu nastale odjednom; rešenje je rezultat sinergije, svaka aktivnost može postati značajna ali (možda) nije odmah i na prvi pogled takva.

Potrebni su afirmativni tekstovi na ovu temu… Kao i akcije…