Eto tako, zarobila sam se u oklop profesionalca. Posao, posao. Posebno na spolja. Sebi sam (sama) oduzela pravo da na ovom blogu pišem o osećanjima i temama koje me jedine suštinski sačinjavaju – ali, pa one nemaju mnogo veze sa ovim što radim.
Toliko sam puta svedočila metamorfozi iz čoveka u oklopnika. Gledala prijatelje koje posao samelje da postanu tvrdokošci. I mislila da se meni to ne može dogoditi.
Ali evo dokaza:
- najveći broj linkova i konverzacija su mi – na temu posla
- svi postovi na ovom mom samo mom blogu su – na temu posla
- gotovo svi dnevni kontakti putem online kanala ali i mobitela su – na temu posla
- gotovo sva moja putovanja su – na temu posla
- 80% mojih misli su – na temu posla…
jaooooooo
Ma nije to! Nije to što vam pada na pamet… ono kao, pa normalno je, imaš fokus, tako treba da bude. Nije to! To nisam ja! Ja inspiraciju za posao crpim iz svoje unutrašnje harmonije… iz poezije, odnosa, osećanja. Nisam i ne umem da budem tvrdokožac! Koji vidi samo posao -> posao oseća! Posao se radi, a oseća se ljubav. Ima li i jedan dobar razlog da na ovom blogu ne pišem o Oskaru Vajldu, Ničeu ili Miki Antiću?! Mora li svako pisanje da ima tvrdi point kojim ja dokazujem (o Bože) kako sam „napredovala“ u razumevanju interneta od kojeg leb jedem?!
Nisam to ja :( Mene ne motiviše privid uspeha, bankovni račun i površni uticaj. Ja živim i radim zbog osećanja; posao se radi. Ljubav se oseća.
Zastala sam ovih dana; i tako zastanuta okrećem se oko sebe. Od negde vetar duva. Ali, osećam, od negde sija Sunce. Volim izazove, ali odbijam da izazivam samu sebe. Sa sobom želim sklad.
Eto. Jutro je. Prva smeno, dobro jutro! Ne dam ovo proleće! Buđenjeeeeeee!
Kada zastaneš, osećaš da si nešto izgubio, kada se uporno osvrćeš oko sebe tražeći TO, znaj da si zagubio sebe.
Ne traži se u prostoru ni vremenu. Tamo se nisi ni zagubio. Potraži SEBE tamo gde jesi. Unutra. Duboko iza ogledala. Ono što pronađeš, neće biti isto, ali jedino TO tražiš. TO je jedino što možeš da izgubiš. I ujedno, TO je sve.
Vaša & svoja DDj!
p.s. Ivane, hvala na pisanju. Pišeš da budiš.
2020
Meni se cini da ti bas volis ono sta radis, a to je najveca srica u zivotu, jer znaci da si uspjesna na oba polja. Samo tako nastavi!
hihihi … ljubav je kljuc :)
Na ovom blogu (dok je još malo drugačije izgledao) bile su i neke pesme, Nije mi smetalo (naprotiv). Neki misle da treba ponešto žrtvovati – da bi se išlo dalje. U redu je ako znaš tačno gde ideš, i koliko si to spreman da platiš. A ponekad jednostavno nije vredno toga
biće, valjda, još ovakvih tekstova, Gago, ovo je ipak tvoj online dom
a ne valja u domu sakrivati osećanja, ne? :)
mi te volimo, baš takvu kakva jesi, poslovna i emotivna, a uvek nasmejana
:*
Ljubim Te …i, ne slažem se – NIKADA TI NISI BILA NI PRIVID TVRDOKOŠCA!!!
Ti si toliko toplo, vedro, meko, puno života i pozitivne energije … biće da se ja topim svaki put kada te slušam, gledam, čitam … mislim na Tebe. I ponosna sam što Te imam! Sunce sija … iz Tebe najviše!
Nema odvojenog života – poslovni i privatni. Mašine nismo pa da pritisnemo dugme „kuća“ ili „posao“.
Svima bi nam bilo bolje da se ponašamo jednako, kako na poslu, tako i kod kuće. Zbog toga mi je drago da si promovisala ovakve osjećaje i vrijednosti!
Proljeće je, uživajmo :)
:)
pa vi me takvu znate.
Moji!
Pravo osveženje :)
Lepo je videti te u ovakvom izdanju :)
Naša i svoja DDj – TO JE NAJVAŽNIJE – zbog ljubavi!
Dobro jutro, dobar dan. :P
Imas svu podrsku u ma kom pravcu isla! Tebi nema potrebe pricati, znas mnogo vise. Ali je najbitnije sto vidis mnogo vise, i to je ono sto te izdvaja iz mase.
Srecno!!! :P
Uh, i meni se sada to događa, ali rekao bih, svjesno. Namjerno se bacam 100% u posao, jer imam osjećam da moram dati sve od sebe da, u prvu ruku, preživim.
Ta ‘brojutro Gago… Dobro-nam-došla… nazad!