Nastavak posta „Svetska ekonomska kriza iz mog ugla“
Puno je umnih glava nedeljama, mada i godinama posvećeno analiziranju ekonomske krize i predviđanju njenih posledica. Međutim, ubedljivo najcitiraniji ekonomista na svetu Joseph Eugene Stiglitz je čovek čija bih razmišljanja posebno izdvojila.
Osim što je dobitnik prestižne Nobelove nagrade i ugledni profesor Columbia Univerziteta Stiglitz je bio i predsedavajući ekonomskog saveta Bele kuće, kao i Glavni ekonomista svetske banke.
Inače, profesor Stiglitz je autor velikog broja sjajnih knjiga od kojih bi izdvojila: Making Globalization Work (2006.), Globalization and Its Discontents i Whiter Socialism (1996.).
U intervjuu za Japanski Asahi Stiglitz ističe da je ovaj trenutak Breton Woods trenutak. Naime, nakon velike krize tridesetih godina prošlog veka, nakon Wall Street kraha (oktobar 1929.), 1944. sačinjen je sporazum kojim su utvrđeni tržišni i finansijski odnosi među najvećim svetskim industrijskim državama. Već znate, tom prilikom osnovani su i Internacionalni Monetarni Fond (IMF) kao i Interanational bank of Reconstruction and Developmant (sad jedna od institucija Svetske banke). Ovaj sporazum (dogovor) bio je od velikog značaja u cilju prenošenja epicentra ekonomsko-finansijskih tokova na globalni nivo, a sve pod kapom ideje uspostavljanja slobodnih tržišta, slobodne trgovine i decentralizacije ekonomske moći. Sve bi bilo u redu da su pojedine ekonomske struje uspele da ubede svetske moćnike da je ipak liberalizacija rizična ukoliko nije kontrolisana na institucionalnom nivou. Tj. nije baš svaka sloboda – zdrava sloboda.
Posledice takve globalne ekonomske politike u određenom smislu sada kušamo.
No, da se vratim na intervju g Spiglitza koji nedvosmisleno tvrdi da se što pre mora uspostaviti nova globalna reorganizacija institucija moći uz jasnu kontrolu fluktuacija na tržištima uz neminovno revidiranje reserve currency. No, svet je na Breton Woods čekao 15 godina (od 1929. do 1944.), mi toliko vremena ni u snu nemamo.
Dan koji može uticati na budućnost svetske ekonomije je 15. novembar kada sa posebnom pažnjom treba pratiti sastanak grupe G 20 u Washingtonu. Po profesoru Spiglitzu, ekonomska kriza mora biti ujedno i kraj neoliberalne ideje koja u fokusu ima ukupnu slobodu tržišta uz izmeštanje snage i kontrole sa države (i institucija) na privatni (pojedinačni, kompanijski, interesni) nivo. Mada, po profesoru ideja neoliberalizma interpretirana je od strane svetskih sila moći na najgori način, izvesno kao posledica jasnih interesa, uz saglasnost MMF-a i Svetske banke.
Bilo kako bilo, pred nama su dani u kojima će čitava baza globalne ekonomije dobiti nove obrise, nadam se na način koji će u perspektivi umanjiti mogućnost kriza sličnih ovoj. Čak i ozbiljan problem reperne valute može biti prevaziđen, svakako ne uspostavljanjem još jedne valute (kao konkurencije USD), zato što bi postojanje dve reperne valute bilo i kobnije po svetsku ekonomiju (fluktuacija jedne valute uslovila bi pritisak na drugu i obrnuto), već neko posve treće rešenje. Trenutno, preko 90% deviznih rezervi sveta je u USD i EUR, s tim što je taj odnos 63,9% USD naprema 26,5% za EURO u 2007.
Neobičan će vam biti možda zaključak kojim privodim post kraju, a u kojem sva svoja intenzivna razmišljanja u ovom periodu svodim na jednu reč – POHLEPA.
Nikada nije dosta, iskoristi sadašnjost, profit mora biti enorman, tržišta su samo instrumenti za dostizanje tih enormnih profitnih rezultata, a ne ljudi i/ili porodice, a ne mikrosistemi i ne budućnost.
I šta ostaje posle:
Po čuvenoj priči
Sa dalekog severa
Lovci na vukove
Bodež sa dve oštrice
Umoče u svežu krv
Balčak pobodu u led
I ostave u snežnoj pustinji.
Gladan vuk
Oseti krv nadaleko
Pogotovu na čistom oštrom vazduhu
Pod visokim mraznim zvezdama
I brzo pronađe krvavu udicu.
Oblizujući smrznutu sukrvicu
Poreže jezičinu
I svoju toplu krv
Lapće s hladnog sečiva.
I ne ume da stane
Dok se ne skljoka
Nadut od sopstvene krvi.
Kad su takvi vukovi
Koji se najteže love
Kakvi li su tek ljudi
Pa i čitavi narodi
A pogotovu naš
Koji se vlastite krvi
Ne može nadostati
I pre će nestati
Nego se opsetiti
Da će krvav bodež
Ostati
Jedini
Spomenik
I krst
Iznad nas.
Matija Bećković 1989.
2020
[…] razmišljanja napisana već odavno na temu svetske ekonomske krize su u sledeća 3 posta: I, II i III. April 2nd, 2009 in PR & Marketing | tags: G 20, London Samit, rss, sajt, svetska […]
Evo jednog linka o shaddow bankingu, preuzetog od prijatelja –
http://www.forbes.com/business/2008/09/15/lehman-jpmorgan-aig-cx_0915oxford.html
Kao sto sam i tamo rekla, ja zaista jedva cekam case study o ovome buduci da nisam ecc i da ne mogu da imam svoje misljenje bas o svemu kao ex-ministar :D
Pozdrav
Lideri G 20, zemalja koje realizuju preko 50% svetske trgivne i ostvaruju preko 60% svetskog GDP-a danas su u Washingtonu završile tajni sastanak na samo jednu temu – Svetska ekonomska kriza. Kratkoročno: budžetske i monetarne mere (intervencije država i svetskih finanskijskih organizacija s ciljem osnaživanja posustale privrede), a dugoročno revidiranje internacionalnih finansijskih institucija i kontrola liberalizacije kapitalističkih postulata… Hm… nisu baš bili kreativni :(
S druge strane, nova prilika za pregovore je sledeći samit zakazan za (tek) april 2009. I svi su izjavili kako su sve znali, kako su od ranije smatrali da se liberalni kapitalizam mora zauzdati, kako su znali da se monetarni sistem star 60 godina morao menjati… svi su sve znali…
Dakle, sigurno onda znaju i kako da krizu što pre i što lakše prevaziđemo.
Duboko sam uverena da se i najsloženije misli mogu iskazati jednostavnim rečima.
Ne postoji dovoljno složen problem koji nekom prijemčivom analogijom nije moguće približiti sebi… sebi, a potom i drugima. Takve sadržaje ja čitam, tako sam počela da razmišljam, a tako govore i razmišljaju i moji prijatelji.
Ništa nije toliko složeno da se ne može reći jednostavno!
Sem ako priča neznalica…
Još jedan aspekt aktuelne krize dobila sam mailom od prijatelja. Bio mi je zaista od koristi:
*********************
Prvi pogled: Bretton Woods – New Hampshire
Dogovoreno:
1. Osnivanje MMF-a iz kojeg je proistekla Svetska banka 2. Sporazum o trgovini i tarifama, iz kojeg je nastala WTO
3. Dolar – rezervna valuta
Drugi pogled:
Amerika i dolar; Primer bez presedana u korišćenju međunarodnog kreditiranja za svoj razvoj. Amerika (SAD) – je najveća na svetu država – dužnik čije obaveze prema ostalim državama iznose 2,2 trln. dolara. To u mnogome proističe iz pozicije dolara kao glavne monete svih međunarodnih obračunavanja, verujući u snagu američke ekonomije. U dolarima se vrši 60 % svih trgovinskih dogovora na međunarodnom tržištu. Za te potrebe inostrane banke i države drže ogromne rezerve u dolarima. Tako na primer, američka valuta zuzima oko 60 % deviznih rezervi drugih država (928 mlrd. dol. od 1625 mlrd. dol. na kraju 1999.g.). Oko 225 – 300 mlrd. dol. u američkim banknotama je u opticaju van granica SAD.
Samo u Rusiji oko 40-60 mlrd. dol. u gotovini se nalazi kod stanovništva i u sefovima banaka i kompanija. Da bi bili u mogućnosti da se koriste američkim dolarom kao sredstvom za rezerve i međunarodne obračune i plaćanja, bilo je potrebno da sve ostale zemlje izvezu svoje robe i usluge u SAD i da u zamenu dobiju ne realne vrednosti već dužničku obavezu u banknotama ili zapise na bankarskim računima. Tome treba dodati 1,8 trln. dol. obligacija američkog državnog duga koji se nalazi van granica SAD, i dobijamo sliku spoljnjeg kreditiranja američke države, praktično dugoročno i parcijalno, i pošto je reč o gotovini van SAD, beskamatno. Ali, osim toga, stranci su uložili značajna sredstva u hartije od vrednosti američkih korporacija. Zahvaljujući svemu tome SAD raspolažu ogromnim dopunskim resursima za podršku visokog nivoa potrošnje, a takođe unutrašnjih i spoljnih investicija.
Poređenje primljenih i datih sredstava u vidu kredita i investicija pokazuje značajni razliku u korist SAD.
Auuuu kakvi stihovi. Sjajni, jaki, mnogo toga govore. Matija je stvarno car.
Inače, složio bih se sa profesorom Stiglitz-om (kao ja sam neki bitan faktor pa se slažem sa njim), a slažem se i sa tobom. Jedino mislim da je onih 15 godina, od 1929 do 1944, i ljudima u to doba bilo premnogo, i mislili su da nemaju toliko vremena da čekaju, međutim čekali su. Niko ih ništa nije pitao jer nisu imali izbora i nikakav uticaj. Jednostavno, morali su da prihvate situaciju kakva jeste i da čekaju.
Tako će nažalost biti i u ovom veku, jedino mislim da neće trajati toliko dugo. Ali, mi se opet o tome ništa ne pitamo niti smo ikome bitni. (mi=obični ljudi).
Još nešto…Ko je ikada gledao dokumentarne filmove Majkl Mura, mogao je lako uočiti odakle će početi sva s..nja koja se dešavaju. O nelogičnosti ekonomskog, socijalnog, zdravstvenog sistema u SAD-u puno je govorio. Ukoliko neko želi, rado ću mu pozajmiti diskove da baci pogled.
Pozdrav!
Naslov komentara odatle što nikako ne mogu svoje misli da saberem i sročim ih u jedan pristojan post, a sve se vrte oko činjenice da si izabrala prave citate i prave činjenice, i (ponovo) dala sjajan presek situacije. Ali, ima još nekoliko ljudi u ovom našem virtuelnom svetu koji su kadri da sagledaju ekonomsku situaciju, pa nije to ono što te čini tako posebnom.
Izuzetni su stihovi koji slede… na stranu što su zaista snažni, naježe kožu čitalaca… ali treba zaista imati taj jedinstveni spoj intelekta, emocija i srčanosti koji ti, Gago, imaš, da bi stihovima ilustrovao ekonomsku krizu…
I u razmišljanju koliko bi svet bio drugačiji (lepši) kada bi više ljudi moglo na takav način da otvori um, dođoh do utopije…