Prvi rođendan bloga draganadjermanovic.com

Volim da blogujem.

Već odavno to ne radim kako bih testirala novi kanal za PRofesionalno komuniciranje.

Uživam u svim fazama ove aktivnosti: pronalaženju izvora inspiracije, izboru teme, pripremama, analizama, pisanju, a najviše u momentu u kojem kliknem magično „publish“ dugme… uživam u vašim komentarima, sherovanju mojih textova, retwitovanju linkova ka njima… uživam u čitanju zanimljivih blogova, u komentarisanju postova moje blogorole.

Jer, blogovanje (za mene) nije istovar utisaka.

Blogovanje je hrabrost (u deljenju intrigantnih i/ili vrednih informacija), nesebičnost (u razmeni naučenog/doživljenog), otvorenost (za polemike i komentare onih (a uvek ih ima) koji znaju više), odgovornost (prema sebi i drugima), veština (jer ima dosta neugodnih reperkusija), prilika (jer ukoliko ste hrabri, nesebični, otvoreni, odgovorni, vešti to će biti primećeno) i edukacija (jer svaki napisan post predstavlja izučavanje i učenje, a najmanje utvrđivanje znanja i zapis kojem se i sama često vraćam).

Toliko novih ljudi, tema, intersovanja… toliko novih misli, iskustava, osećanja… toliko novih zaključaka i nedoumica… toliko novih znanja i otkrivenih nedostataka… toliko od sveta sam posredno i neposredno po prvi put naslutila blogujući! Uh. Baš blogujući :)

Najponosnija sam jer sam uz ovu aktivnost jednako dobro nastavila da radim sve druge (brojne) aktivnosti kojima sam se do 1. jula prošle godine posvećivala. Šta više, neke svoje dotadašnje obaveze sada realizujem lakše, neke lepše… ali u svim aktivnostima danas uživam znatno više. Zapravo čini mi se da u celom svom životu uživam znatno više nego ranije.

D Dj je blogerka! Ha! Pa to mi danas tako ugodno zvuči :)

Eh, neko mi je danas spomenuo kako sam ja prošle godine „otkrila“ alat koji je ljudima ponuđen pre deset godina. Nije lako to znati i priznati da zaostaješ… ni malo… jedino gore od toga je to znati a ne dati sve od sebe da u delu svog ličnog ili profesionalnog interesovanja (su)stigneš PRopušteno. Nekim stručnim ljudima novi komunikacijski (i reputacioni) alat kakav je blog nije nužna zgoda. Moja je impresija da PR stručnjaci nisu u toj grupi.

Svojim kolegama pokušavam da prenesem svoje utiske i saznanja verno i što snažnije, jer znam da je važno i da će svoj posao raditi još bolje a svoju profesiju početi da razumevaju još preciznije. Jer, ako je negde komunikacijski izazov danas- na internetu je. Ostalo smo PRobali, izučili, razumeli… Idem tako kojekuda i PRičam sa kolegama o nedovoljno poznatim temama od značaja. Putem svojih (raznoraznih) web lokacija dajem vam šta imam od znanja. Šta nemam gotovo precizno znam gde da nađem. Jer, drage kolege, ovde (na netu) se stvari dele… da svi budemo bolji, da sve bude bolje. Nema drugog puta ukoliko se krećemo uzbrdo. Za  nizbrdo, sasvim je dovoljno da ne usvajamo ništa novo.

Sve je to jedna velika uživancija :)

Prvi post koji sam napisala posebno mi je sentimentalan.

Par redova sam izdvojila… eh… davno bilo, dosta se naučilo… pojma nisam imala o online komuniciranju. Ništa. Nula(rica). Koristila mail i posećivala par (komada) sajtova… toliko… eh…

01.07.2008 – Karte za predstavu su juče rasprodate!

„Moj je posao da komuniciram!

Kladila bih se da znam kako se to radi… Ali, ne baš i kako se sve to može raditi. U situaciji sam da čak iako krenem ispred svog okruženja, zakasnim tamo gde sam pošla i gde jedino vodi put za ljude koji komuniciraju. Iskreno, nešto mora da se promeni.

Anketirani prijatelji i kolege kažu da će me “proći” ovaj entuzijazam da ovladam novim medijima i pokušaj da sebe učinim vidljivom u virtualnom svetu. Može biti. Ali nikada više neću zatvoriti oči i prevideti da strašno kasnim.

Ali ovo moje otkriće mora vam izgledati potpuno trivijalno. I u pravu ste. U celosti preuzimam odgovornost i istovremeno i blago zavideći, čestitam vam svima što ste bili tu na vreme i što ste bili uporni i odlučni i neograničeno otvoreni! Takvi su pojedinci menjali svet i do sada.“

Tu sam i ostaću.

Hvala vam.

Vaša D Dj