Sa vama delim neke svoje misli.
Imam svoje razloge, naravno. Uglavnom motivi koji me vode kroz život nisu sebični, nekada jesu, ali uglavnom nisu. Pronađem širi interes… ja ga vidim i idem ka njemu.
Možda idem pogrešnim putem… Možda stojim u mestu… Možda idem unazad, niz brdo a da to ni ne znam.
Molim vas za mišljenje: da li piskaranje ima smisla?
Da li išta može da promeni, ikoga da potakne, ma kome da učini posao (PR-a) lakšim?
Zašto ovako lična tema (a nije moj manir):
Dve jako drage i važne osobe su mi rekle sledeće:
Prvi je rekao: „Za velike misli ti trebaju velike pare!“ A pošto ih nemam, one (misli), po mišljenju mog prijatelja ne vrede ni kao lanjski sneg. Baš poražavajuće…
Drugi je rekao: „Pametni ljudi ne troše vreme, a mudri reči!“
Kako mi je tek ovo teško palo! Pogađate zašto… pa ja sam samo žena koja je i sujetna i lakoma i veruje u sebe i svoja dela. O sebi možda ne bih mogla na glas (pred vama posebno) da kažem da sam pametna ili mudra, ali da sama sebe razbudim stavom da TO nisam.. Uh… ma to je bilo previše.
Direktan motiv je obojici bio blog draganadjermanovic.com, tačnije moja razmišljanja i tema generalno… Jednom od njih – apsolutno i najdirektnije.
Da li je moguće da sav moj trud i sve korektne namere nemaju smisla zato što nisam „tajkun(ka)“ ili zato što samim tim što „trošim“ vreme i reči nisam mudra ni pametna!?
Pa samo sam čovek…
2020
Ти ниси само човек ти си људ, понекад те читам јер разумем отприлике шта хоћеш, шта показујеш, као и уопште постојања ПР-посредника између робе и купца у најширем смислу.Боже мој роба треба наћи пут до купца, као и свака идеја свог ментора и реализатора. Чист проток времена, свих информација и стицања евентуалне материјалне добити као и нешто друго.Наћи себе у свему томе, да.Ти све то умеш, зато си успешна, оно тајкунка, само ћу се насмејати, иначе моји мотиви су различити од твојих, али као и ти ја овде налазим себе без обзира што је ово само једна врста вођења електронског дневника, ја обично претерам са мојим песмама и осећањима у њима јер испадне као табла за оглашавање…Поздрављам те и свиђа ми се што си изашла са оваквим постом,предлог прилагоди га и приближи нама на овај начин и укључићеш нас више, ту смо.
Поздрав,мислим да сам делом на твоја питања одговорио
Dragana, hvala na kratkom prikazu mog bloga. Stvarno me zahvatila blog groznica i sad nema spasa :)
Dobrodošlica za Cyber Cat.
Inače, CC je web dizajnerka a na blogu koji je počela da vodi pre 2 meseca možete naći vrlo zanimljive textove o njenoj profesiji kao i dosta praktičnih saveta.
U 2 meseca „vođenja“ dnevnika CCat je napisala čak 24 ozbiljna posta.
Nemoj da odustaneš, tek sam počela da te čitam i svrstala te u omiljene blogerke :)
Redovno čitam Vaš blog (na preporuku prijatelja), stvari su veoma jednostavne: crta!
Tj šta se nalazi ispod (kada podvučete crtu)? Vaše pisanje ima neki cilj nije pisanje zarad samog pisanja… Svaki čovek šta god da radi, radi sa nekim ciljem. Tako da sam se začudila: čemu ova tema Dragana? Osim ako niste planski hteli da postignete neke reakcije – a ima ih očigledno :-). Blog Vam je skroz ok i saznala sam puno korisnih stvari.
Uvek sam se preispitivala. Čisto da „podvučem crtu“. Da popravim nešto što bi trebalo popraviti i unapredim nešto što je dobro. Deo koji se odnosi na pare moram da vam pojasnim, razumećete, tako, da je moja dilema prilično složena. Radi se o kontekstu koji sam izostavila… a koji je (kao i uvek) od presudnog značaja. Prvi sagovornik mi je rekao da ako nešto hoćeš da menjaš (ali na veliko i na bolje) moraš biti jako uticajan… Uticaj ne daje ime, politika a posebno ne „prazne priče“. Uticaj se stvara ako imaš velike pare- tj. uticajni su oni koji imaju para da to postanu iako (često) nemaju realnih (esencijalno intelektualnih i drugih ličnih) kvaliteta. To su milionske pare, a imamo i primere milijardera koji uticaj grade na konto svoje „materijalne“ težine. Razumela sam nakon tog komentara da neću mnogo uraditi za svoju struku pisanjem na blogu (a što ste imali prilike da uočite kao primarni cilj) ako se ne fokusiram na biznis (u real life-u) i prvo ne zaradim dosta novca… pa postanem uticajna. E onda bi i pisanje ovog bloga bilo od značaja u cilju konstruktivnih promena. Inače – prazna je priča :( Reči imam na pretek, vremena nemam… ali zato poslednja tri meseca spavam 3 sata dnevno kako bi moj posao, porodica i prijatelji dobijali najmanje isto kao i pre blogovanja, a istovremeno kako bih uspela da naučim, proverim, izanaliziram i istražim sve sadržaje koji su mi neophodni da bih za blog pripremila adekvatan post. Dakle, imam i reči i vreme; tj. „trošim“ ga (kako rekoše) na blog… ali ne želim da verujem da zbog toga nisam pametna ili mudra (kaže drugi sagovornik). Ali nedoumicu je postojala… noćas u kasne sate… i poslednjih dana (nedelja)… I dužna sam bila da je sa vama podelim. Da je jedan samo J E D A N komentar od svih gore ostavljenih bio GO AHEAD! bila bih dovoljno ohrabrena! Da ustanem!
Ovako, nakon svih (istinski) mudrih stvari koje sam pročitala u redovima iznad (po)prilično ohrabrena (zahvalnost je bespredmetno da spominjem, zaista) idem dalje.
Biće sigurno još nedoumica, nadam se da ćete i vi biti tu… Dragana
Ti si PR, a blog je tvoj PR… pisi, uzivaj i ne brini.
Vidiš li Dragana koju podršku imaš?
Mislim da ti ona daje dovoljan odgovor na pitanja koja sebi i nama postavljaš.
Čemu uopšte ta dilema? Da li sve radimo zbog love?
Pa onda ni Biblija ne bi bila napisana a kamoli ovaj blog.
Vidiš i sama da se poslednjih meseci sva pravila tog veeeelikog biznisa o kojem večito govore ti veeeeliki mudraci (poput te dve osobe koje ti oduzeše samopouzdanje) ruše u celome svetu kao kula od karata.
Novac ti nije potreban da bi pisala ovaj blog. Novac ti nije motiv i cilj zbog kojeg ga pišeš.
Dakle…?
U čemu je problem?
Otkud onda dilema?
Idemo dalje…
Pozzz!
Nisam shvatila tvoju dilemu. Ili necu da je shvatim. Valjda zato sto nam se izgleda svrhe pisanja razlikuju. Da li je pisanje potreba? Ili zelja da preneses (ili mozda pokazes?) drugima znanje? Ili samoreklamiranje? Ili kutak suocavanja?
To sama moras da odlucis. Ja za sebe znam. I znam zasto sam odustala svaki put kada sam odustala. Bilo gde i bilo sta, a jesam. I to upravo od oblasti u kojoj ti jesi.
Zdravo Dragana,
Kada sam zapocinjeo Mrezu, ljudi nisu mogli da prihvate da kreativnost ume da bude ozbiljna i konkretna stvar. Mislili su da sam blesav, ili da uzivam da se salim i trosim svoje vreme uzalud. Isto su govorili i za novac.
Sve polako dolazi na svoje mesto pa sam siguran da ce tako biti sa tvojim blogom i profesionalnim razvojem.
Kada nemas novac, treba uloziti vise rada i zaista mozes promeniti dosta toga.
U ovakvim stvarima vidis ko je kakav i ko ti je prijatelj.
Pozdrav i glavu gore!
Kada neko od studenata na mojim predavanja ili vežbama krene sa „jao, kuku…“, obično im ispričam sledeće:
Da bi beba prohodala, ona ustaje i pada stotinama puta. Zamislite situaciju da posle pedesetog ili šezdesetog puta ona jednostavno odluči da odustane i da ne prohoda.
Setite se toga kada želite da odustanete…
As simple as that.
“Tajkun“ japanska reč kineskog porekla označava vrhovnog komandanta, velikog gospodara.U poslovnom svetu se koristi za karakteristiku nekih poslovnih ljudi kažu lidera.
Upoznavši te lično, a kroz ovaj blog mnogo bolje sa pravom mogu reći da ti definicija lidera pristaje, jer kako su mene učili lider je vođa, neko ko stalno ide napred uz večitu težnju ka obrazovanju i sticanju novih znanja i koji ta ista deli sa svojim sledbenicima nesebično i iskreno, baš onako kako ti radiš sa nama.Ovo pišem jer neki ljudi poistovećuju ove dve imenice, lider i tajkun.Osoba koja za tebe misli da si tajkun se grdno prevarila i jako je tužno ako je to neko ko te duže poznaje jer onda on tebe u stvari i ne zna!PR mora biti i psiholog pored svega ostalog,izvini ali ti tvoji bliski saradnici ili prijatelji te nisu vredni i dobro je što su pali na tako maloj predstavi.U podpunosti se slažem sa komentarima ispred mene, i molim te da ideš napred da bi mogli za tobom jer putem na kojem si je pravi.
E hej, pa jesi li ti ikad čula da je neki kritičar napisao dobro(vrhunsko) djelo, ili snimio film, ja bar nisam, lektori mnogo bolje znaju tehničku stvar pisanja od samih pisaca, ali jok, ne ide. Bilo šta da čovjek radi uvijek mora biti onih koji sreću kvare.Piši dok osjećaš zadovoljstvo.Pozdrav.
Nastavi da radiš ono što voliš, novac je samo posledica koja iz toga proizilazi.
Ja sam više puta hteo da odustanem ali nisam i dobro je!
I kad pišeš, piši da te jedni vole, drugi da te mrze. Najgore je kada te svi tapšu po ramenu sa onim „svaka čast“, od toga se ne živi.
Dragana,
Tvoj prijatelj mora da je nešto zabrljao ili ga ti nisi dobro razumela…
Za velike misli netrebaju ti velike pare. Nit pare mogu biti u direktnoj korelaciji sa tvojim „mislima“ – dali su oni vredne ili nisu…
Tvoj blog je već postigao svoj cilj u tvojoj struci… pa i šire. Neznam šta ti još treba za ličnu satisfakciju i… zašto si nezadovoljna sa sobom. Otkud ti dilema…
Moj savet: produži dalje, ali kloni se politike i ostalih srodnih delatnosti, da ne bi neko razumeo da želiš svoj minuli rad na blogu monetizovati na taj način.
Nije mi zbog tvoje dileme, nego zbog mog daljeg edukovanja i ucenja neceg meni izuzetno interesantnog !:D
Takodje, uvek me interesuje misljenje profesionalca.
Elem: definitivno je tesko ostati dosledan i pisati iskljucivo iz svoje oblasti. Samocenzura je ogromna. Biraju se reci, nekad izbacuju citavi pasusi i postovi…
Balans…
Nemoj otici u drugu krajnost poput mene.
Kao sto vidis , podrsku imas.
Na tebi je teska odluka.?
Nadam se da svi ovi komentari imaju smisla i da neces izabrati laksi put…
Poslednjih par godina analiziram cuvenu izreku „mudrac cuti“, po cenu i da ne budem mudar, moram da kazem da je to prvo neko mudar rekao, a neko jos mudriji zapisao :) a neko treci procitao i rekao nama. Dakle shvatas apsurd u celoj situaciji. Celog zivota sam pratio svoje instinkte, i bez obzira sto sam velika pricalica, i sto znam da „nema niceg novog pod suncem“ cela ta moja prica najvise znaci meni, jer kroz nju evoluiram sirim sveest i menjam percepciju. Ako verujemo da ljudska rasa napreduje, mnogo je lakse nastaviti od neke tacke koju je neko pre nas shvatio. Bilo je mnogo lakse napraviti kompjuter kada smo imali struju, zasto bi svaka generacija izmishjala toplu vodu? Pored toga, verovatno ni sami nismo svesni, ma koliko nam se nase reci cinile nebitne ili ofucane ili vec izrecene, da ipak dopiru do nekoga, i mozda ce taj neko procitati kod nas nesto sto je mozda rekao aristotel, a mi negde culi, nikad ne procitavsi sami aristotela. Ljudsko drustvo je zivi organizam koji se hrani recima i dok ne nadjemo bolje sredstvo kojima zelimo izraziti svoje misli i emocije, mislim da cemo svakako vise doprineti covecanstvu pisanjem i citanjem nego cutanjem… Pozdrav i ne treba da napominjem koje je moje misljenje o tome da li da prestanes pisati!!!!….
Ej, pa evo ja citam :) i pepo je :)
Bio jedan eskperiment. Davno. Podelili su grupu studenata u dve, i boljima su tokom jednog semestra govorili kako su losi, kako su na pogresnom putu, kako nikad nista nece biti od njih…
Drugoj grupi davali su podsticaj „sjajno ste to resili“ , „kako ste se samo toga setili,pa to je genijalno“, „ako ovako nastavite bicete najbolja generacija“….
Rezultat:
Prvobitno bolja grupa je podbacila. Ohrabrivana grupa koja je ranije imala slabije rezlutate postala je zaista izvanredna.
Svako ko se bavi komunikacijama MORA da bude svestan kakav uticaj njegove reci imaju i mogu da imaju.
Lako je biti mudar kad se drugi kritikuju.
Piskaranje nema smisla ali pisanje ima.
Bez obzira da li stojis u mestu, ides unazad, ili niz brdo, to je tvoj put, zato napred!
Ako se jednog dana ispostavi da je tvoj put (bilo koji) pogresan do toga sama treba da dodjes i sama da promenis pravac.
Drzim ti palceve!
Ne znam za druge, samo mogu u licno ime da govorim: meni si dala (profesionalnu) nadu. Valjda se to racuna, iako se ne moze „monetizovati“…
Nadu da ima PR-ova kod nas koji barem razmisljaju strateski, dalje od press klipinga i intervjua na TV-u…Skoro da mi je dosadio PR kao struka jer pomislih da vise nista novo ne mogu da naucim…kad ono…novi mediji i PR; direktna komunikacija sa ciljnim grupama (bez medija kao posrednika); otvorenost, two-way communication, pravi dijalog…back to the core of PR…divota…
Eto, ako ista vredi – jednom PR si povratila veru u struku :)
Naravoucenije: Nikako ne posustaj!!
Ne smem da pričam u tvoje ime, ali u svoje smem. Ovaj svet živi od problem-rešenje tenzije. Jedni žive od toga što problem uoče (novine, skandali, crno bli svet, zaoštravanje odnosa i duuugačak put ka EU..ahahaha) – sve se to kreira u nedostatku pravih stvari o kojima treba govoriti. Zato novinari ne pišu knjige već stvari koje traju jedan dan.
Drugi žive od rešenja, od toga da pronalaze flastere i objašnjavaju mostove i to je jedan bolji i konstruktivniji svet.
Iskreno, ja pratim oba ali se intimno slažem sa tim da ostanem „beskrajno naivna“ što inistiram na stvarima koje su dobre za celo društvo. Oh, i tako jednostavne :)
Dragana, kad porasteš možda ćeš i biti „tajkunka“ (u tom slučaju ja bih i glasala za tebe :)) a do tada, to znaš i sama, reputaciju svog bloga ćeš graditi kroz ono sa čime i kroz one sa kojima se ne slažeš.
Što kaže na twitteru jedna „please, treat me mean – I need a reputation!“ :)))
Tvoj blog će uvek imati čitalaca makar među nama PR-ovima i medijskim poslenicima, a to je jedna veeeelika onlajn zajednica.
E sad…znam ko bi ti rekao da blog MORA, apsolutno MORA, da se monetizuje. Ima tu jedna druga stvar – zakoni fizike kažu da svaka akcija izaziva reakciju. Tačka.
Svaki rad, i svako pisanje, se isplati. Pre ili kasnije i na ovaj ili onaj način.
Protok informacija mora da postoji i ti si važan točkić (ne shvati ovo pogrešno, svi smo točkići).
Ukratko: ti si deo ovog sveta i on ne bi bio isti bez tebe. Bio bi siromašniji za jedan izvanredno pametan, human i dobronameran blog. Ako je to nekome problem, to više govori o njemu nego o tvom „piskaranju“.
Ne podleži dakle pritiscima i tim kvazi-tibetanskim mudrolijama, ima nas ovde više i znaš šta? JAČI SMO :)