Magarac & ljudi

Dedin post „Neko i nešto“ me je podsetio na zgodnu priču… Pokušaću da je prepričam. Eh, Vlado, Vlado… oko tri puta na dan pomislim o ovome što si napisao ;)

************************

Majka, otac i sin krenuše na put… kraj njih je tiho koračalo njihovo magare.

Kad uđoše u prvo selo svi u glas povikaše: „Pa ovo stvarno nema smisla: njih troje pešače kao budale, a zdravo-pravo magare šeta pored njih! Svašta!!!“

Odlučiše mama i tata da na magare posednu dečaka.

Nastave dalje…

Na ulasku u sledeće selo opet isti osuđujući pogled… po neko izusti i rečenicu, opet prekorno: „Sramota! On mlad i zdrav zaseo na magarca, a stari roditelji pored njega pešače! Iju! Kakva je ova mladež, jadni mi sa njima!“

Na izlasku iz sela na magare se pope majka.

Nastave dalje…

Tek što su ušli u sledeće selo jedna fina gospođa povika: „Ženo sram te bilo! Kakva si ti majka! Vodaš se na magarcu a dete ti pešači tim jadnim nožicama!“

Majka briznu u plač…

Uze dečaka za ruku, a na magare se ovoga puta pope otac.

„Gde će ti duša sramni čoveče! Žena i sin ti se vuku kraj magarca, a ti zaseo kao beg!“ – povikaše u sledećem selu.

Ne znavši šta će više sa sobom, odlučiše da majka i sin na magarcu produže do sledećeg sela… a otac kraj njih hodaše smireno… već pognute glave.

„E ljudi moji! Dođite da vidite bezočnike! Sirotom će magaretu kičmu da slome! Savio se do crne zemlje, a gospođa i mali mirno sede! E to ti je bezobrazluk!“

***************************************

Vaša DDj