Blogovi i Zakon o javnom informisanju -> Odgovor Ministarstva

Cela ta ujdurma oko registracije je arhaicna kao i sistem u kojem radimo. Sta ima da se registruju uopste? Pravi glasila i kako trziste prihvati tako ces proci. Pravno lice, fizicko lice who cares? Porez svi treba da placaju. A ako neko laze, sud je da presudi i odere ih ili posalje u zatvor ako je posledica naslovne gora od kaljanja ugleda.

Sam cin registracije i regulisanja na postojeci nacin priznaje i podrazumeva neefikasno sudstvo, nefunkcionalno trziste i zaostalo drustvo. To je uzrok pozara, instalacija koja mora da se menja. Bez toga mozemo da gasimo vatre i vatrice, poput ove da li treba registrovati blogove, sledecih 200 godina i da ne maknemo sa mrtve tacke.

Moja slobodna interpretacija svega ovoga je – ni baba ni devojka, čime se (kao i obično) ostavlja prostor za slobodnu interpretaciju.

U mom poslu, EU standardi kvaliteta sadržaja sajtova sa zdravstvenim informacijama itekako zahtevaju jasno deklarisanje porekla informacije, uređivačkog odbora ili odgovornog pojedinca (sa sve brojem licence), jasno izraženu na samom sajtu uređivačku politiku, fizičku lokaciju odgovornih lica (urednik, administrator, hosting kuća itd.), i da ne gnjavim – mislim da ima jedno 33 stavke po nekoliko alinea.

Dakle, ako će se neko držati onoga-kako-treba, zbog kredibiliteta i još 1001 stvari (takođe jasno definisano) – to blog već deklariše kao javno glasilo.

Osim ovoga, da ponovim: da bi ordinacija imala sajt, on mora da zadovoljava određene zakonske uslove (reklamiranje zdravstvenih ustanova), i to je jedino što može da zakonski regularno ima, reklamira i slično.

Prema ovome, ako bi došlo do „moranja “ registracije bloga sa zdravstvenim informacijama, to bi onda mogao da učini recimo „Kurir“, ali ne bi mogao KBC Zvezdara, jer im nije u šifri delatnosti :).

Moje skromno mišljenje je da je odgovor ne samo neprecizan, nego ukazuje na površno poznavanje materije onoga ko vam je odgovorio, a da ne govorim o tome kako tek „sjajno“ ostavlja prostor za „subjektivnu procenu nadležnog lica na terenu“, kako sam dosad imala priliku 1001 put da čujem u svakodnevnom radu.

Poštovana Dragana,
puno vam hvala na ovoj inicijativi, na tekstu i trudu; u ovom… vilajetu je ovo svetla tačka :).

Postoji samo jedan nedoumica.

S obzirom da zakon sankcionise fizicko lice koje pokrene javno glasilo, iz toga proistice da fizicko lice ne sme da pokrene javno glasilo, a to, opet znaci da kriterijum da li je nesto javno glasilo nije to da li ga je pokrenulo fizicko ili pravno lice.

Pomocnik ministra je u svom odgovoru upravo fizicko lice upotrebila kao kriterijum zaboravljajuci da po tom arsinu, nikada nece moci da se primeni sankcija prema fizickom licu koje je pokrenulo glasilo iz prostog razloga, sto javno glasilo nije javno glasilo ako ga je pokrenulo fizicko lice. To znaci da cak fizicko lice moze da pokrene i novinu i da je objavljuje, a kamoli blog, a da to nece biti sankcionisano.

Ovo je vrlo zamrsena situacija u stvari. Tumacenje koje si dobila ocigledno ima nedoslednosti, a to ostavlja prsotor da neko drugi moze da da sasvim drugacije tumacenje.

U svakom slucaju, pozdravljam sto je gdja pomocnik ministra odgovorila na upit, jer se to inace retko desava, odnosno , neka druga ministarstva opdgovaraju ali to naplacuju i doduse ti odgovori imaju snagu zakona.

@Данило: Ако је већ такав случај, зашто би онда ико икада оснивао јавно гласило? Зашто једноставно не би издавао новине које нису јавно гласило и немао обавеза које јавно гласило са собом носи?

Mislim da nema mnogo razloga za zabrinutost, naše zakonodavne aktivnosti se uglavnom svode na „prepisivanje pod pritiskom“, ili više-decenijsko kaskanje za životom. Na primer, slučajno sam ovih dana saznao da je važeći pravilnih koji reguliše pitanja iz bezbednosti u grafičkoj delatnosti iz 1947. godine (!?!) Verujem da nije usamljen slučaj da, dok se neka oblast zakonski uredi, ona se u medjuvremenu toliko promeni da zakon postane besmislen. U našem slučaju mislim da važi onaj komentar: „Ko zna zašto je to dobro…“

И ја се слажем да је одговор врло прецизан. Такође, чини ми се да је намера Закона јасна — нешто је „јавно гласило“ тек када његов оснивач жели да постане „јавно гласило“ (то што правно лице покрене веб сајт и ту постави чланке намењене широј, неодређеној публици, све са импресумом, не чини тај веб сајт јавним гласилом осим ако се оснивач не одлучи да тако нешто учини).

Разлог је једноставан — „правно лице може основати јавно гласило“, а то не значи да све што испуњава услове да постане јавно гласило јесте јавно гласило. Свакако, ово су могли лепше написати, али мислим да је и овако сасвим довољно прецизно.

Ja sam razumela slicno Kao @Goran Anicic – dakle treba da bude pravno lice, registrovano, s impresumom.
Hej, pa to je osvojeno novo (jos nezarazeno) polje slobode za malo neucaurenih i necenzurizanih misli.
Pitam se samo koliko li ce vremena proci dok se „Vlasi ne dosete“…

Što reče Goran, ako pravno lice (firma, organizacija…) napravi blog – to jeste javno glasilo i mora biti registrovano. Ako je blog deo javnog glasila (kao na blic.rs) onda sam blog nema potrebe registrovati jer je blic.rs kao javno glasilo sa svim svojim sadržajima registrovan (treba ga registrovati)… To deluje jasno.

Mislim da se dolazi do toga da firma koja napravi blog servis mora da ga registruje kao javno glasilo. Što onda znači da mora postojati glavni i odgovorni urednik takvog blog servisa, a onda dolazimo do toga da blogovi koji nastaju u sklopu takvog sajta moraj biti kontrolisani, moderisani, cenzurisani…

A buni me još nešto. Ako pravno lice kupi domen koji nije domaći (.com, .uk, .cc itd.) i sadržaj hostuje na serveru koji nije u srbiji (npr. Francuska, SAD…) da li i tada mora da registruje u Srbiji javno glasilo?

Odgovor je jasan, da bi blog bio javno glasilo mora ga osnovani pravno lice, uneti u registar javnih glasila, mora imati odgovornog urednika, impresum i … Jasno je da blogovi kao takvi nisu javna glasila