Običan, naizgled, dan… 244. u ovoj godini.
Otpratili smo malenu u školu. Raspakovali (ogromnu) đačku torbu, zagrlili je, blagosiljali… Ostala je u nekoj velikoj učionici I 3 razreda Osnovne škole Nikola Tesla („znam mama, znam ko je Nikola Tesla; on je pronalazač naizmenične struje“ Nina Dj :) ).
Ajoooj.
Šta sam ja danas?
Samo jedna mama! Ništa drugo od trenutka njenog rođenja radije ne bih ni bila!
Pozdravila sam učiteljicu onako sa pogledom prepunim nade, strepnje, molbe, straha… „Čuvajte je, ona je jedno dobro dete“… šaputala sam u sebi… Oko nas užurbane glavice curica i dečaka, fino počešljane kose, traže pogledom poznato.
Roman bih napisala o svim nedoumicama, pitanjima, stahovima o tome jesam li je pripremila kako je zaslužila…
Posle smo Jovanu otpratili u školicu. I njoj je prvi dan u vrtiću… prošle su jaslice, od danas je i ona sa novim drugarima i vaspitačicama. Spakovala je u svoju tašnicu razne neke bombone za drugare… tako je bila ponosna!
Ma šta da pišem. Osećam se tako silno! Znam da nema razloga, ali nekako tugujem malo. Ma nemam pojma zašto… Valjda, jer prođe, valjda jer nisam spremna, valjda jer se plašim svega što ih čeka (a one to ne znaju)…
Danas i Markov Đorđe, Milica Miloševa, Draganov Lazar, Mišelova Kaća, Sašina Milica, Milivojev Vasilije i stotine hiljada mališana oko nas prvi put ulaze u neki drugi svet, neki novi, neki bez-nas-svet!
Danas smo ih pustili da rastu… da odrastaju…
Neka im svaki korak bude blagosloven najlepšim želljama!
Srećno mili naši dragi mali anđeli! Tu smo mi, kao neka topla Sunca… sasvim blizu vas.
p.s. Marija je danas otišla u porodilište da rodi jednog divnog dečaka!
Za nju i sve vas koji ćete u par godina do velikih (uvek su velika) školskih vrata pratiti neke druge male (a najveće ljude) još jedan redak:
„Birajte za svoju decu lepa i ozbiljna imena.
Uvek morate misliti na to da će neka od tih imena nositi buduće ulice, škole i Trgovi…“
Duško Radović
Uh
D Dj
APENDIX:
– Online vežbanka (slova, brojevi i engleski) – vežbanka.com
– saveti u Politici
– Dedin post (a Dedabor je, jelte i direktor jedne divne osnovne škole) – Đak prvak
2020
Prvo sam citao tvoj post sa knedlom u grlu, pa sam pisao komentar kod tebe kojeg nema, a zasto ga nema pojma nemam, a onda sam napisao post kod mene na blogu, sa milion knedli u grlu… Evo linka: http://www.dedabor.com/sve-nesto-lepo/moje-pricice/tatina-devojcica/
A sad zelim da svim roditeljima pozelim da im decica budu uspesna a svim djacima prvacima da ne muce mnogo svoje roditelje, da budu dobri i vredni od prvog dana.
mene nije teško rasplakati, ali tebi super ide….
Marija se porodila taj dan!
KAKO ZVUČI – Ulica Mihajla Trnavca?
Tvojoj devojcici i tebi srecan polazak u skolu!
Zelim joj da uspesno predje sva iskusenja (znanje joj, vidim, nece predstavljati problem) i da bude srecna, a i ti sa njom.
Odvajanje pocinje cim se dete rodi. Moja cerka ide u Italiju na specijalizaciju, neka joj je srecan put, kao i ostalima!
Ljube ih majke!
Divan tekst!
Citam, oci mi pune suze, a sjecanja naviru… Jos prosle godine bili smo prvaci, a ove je moja mala princeza „cak“ u 2. razredu. Nedavno nam se ponovio taj famozni 1. septembar pun treme, neizvjesnosti i cudnog straha – kako ce ona sve to izgurati?! A Ona – nasmijana, samouvjerena, odrasla i sva vazna, tog dana je bila totalno opustena, a ustreptala od srece zbog susreta s drugarima i uciteljicom. Bas smo mi roditelji djeca :)
Inace, samo da znas, prosli smo u 1. razredu i zaljubljivanje u 1 Igora, svakodnevne price o njemu, njegovoj paznji i upucenim osmjesima… a zatim, jednog dana, postali svjedoci i „cvrste odluke“ da se vise nikada nece zaljubiti, pa cak ni udati :))
Srecan vam polazak u skolu i uzivajte u odrastanju!
Pravo je vreme za pisanje zbirke dečjih pripovedaka.
Zaista divan tekst, pun emocija, iskrenih, roditeljskih.
Potpuno te razumem, prošla sam to sa obe devojčice. Prošle godine smo imali drugu
prekretnicu – V razred.
Još mnogo borbe i suza nas čeka, ali isto tako i sreće i radosti…
@Danijel pa #tweetupns je bio 31. avgusta ;)
hvala ti što si okupio ekipu! divno kraj-Dunavno popodne.
jako ljepo. i znam to je poseban događaj za roditelja (i čestitam).
ali gdje je barem rečenica za #tweetupns :)
tra la la la la.
btw (još jednom) drago mi je da smo se upoznali…
Meni se eto juče desilo na Prijemu mog prvaka u školu, da sam tamo sreo moju učiteljicu (!) koja je došla zbog svog unuka prvaka, i čestitala mi polazak sina u školu. Meni je ovo bila veoma lepa simbolika…
Danas sam otkazao jedan posao da bih iz BG stigao na I Roditeljski sastanak…
:)
ne znam šta da ti odgovorim :)
ne ide da nastavim sa pričom :) samo bih „pogoršao“ stvari :)
Divni ste svi..
ali @Slavko me sad baš najedio! Pa kud, majka-mu-stara majci jedne devojčice da odmah spominješ zaljubljivanje u prvom razedu. ccccccc :)
Jedino „gore“ od toga je da ja sada tvoj koment pročitam Nininom tati :)
pssssst i ja sam se zaljubila onako pravo po prvi put u I razredu ;)
Ajde kad već delimo uspomene :)
Ja se u prvom razredu prvi put zaljubio :) ali onako stvarno :)
imala je dugu kosu ispletenu u kikice, oči prelepe.. caklile se.. :)
Imala je i čudan ranac, lep šaren a na njemu veliki sat koji je stvarno i radio :)
A i ona se zaljubila u mene (mada to nije tako čudno zar ne?) pa se tako i dan danas sretnemo par puta godišnje i lepo popričamo, čestitamo rođendane :)
I još milion stvari se pamti iz tog prvog razreda… :)
Ja ne mogu da kažem da znam o čemu pričaš, ali osećam :) Mali heroji će se sigurno lepo snaći. Mnogo je lep tekst!
Hahah, Jasna je romantična :D Ja sam u na-smrt-dosadnom-prvom-razredu pojela rekordan broj svojih olovaka i gumica od muke što moramo da „učimo“ tako banalne stvari kao što su pisanje i čitanje. Dakle ode deo kućnog budžeta na detinju nervozu i na olovke i gumice (mirišljave međutim nisu ukusnije od običnih, i to je trebalo shvatiti. Nisam se predala, ceo prvi razred sam ih istrajno glodala, do kraja :)))
Ne znam da li još mora da se vežba pisanje sa kukicama i sl? Joj mamice mila, nema gore stvari od te repetitivne akcije. Srećom pa nisam napustila školu iz inata :lol:
E pa Dragana čestitam vam polazak u školu i školicu! Drž’ se sad! :)
uh. Kakav tekst… Sasvim jedno drugo lice Dragane…
Prvi dan skole se nikada ne zaboravlja. Nisam ni ja moj.
Znam da me je mama vodila i da sam joj toliko stiskala ruku… i da sam bila na ivici suza i mislila sto mi je tata rekao: nemoj da zaplaces, nemoj da zaplaces, ti si moj „sinak“.
I evo do ovoga trenutka nisam nikada razmisljala kako je bilo mojoj mami taj dan. A sigurno da joj je bilo tesko, cim nije otisla na posao… Cekala me je i posle skole. I secam se „onog njenog“ osmeha (kada joj se i oci smeju) i kako je rasirila ruke i kako se salila jer sam taj dan ipak obukla „plavu tergalku“ i lakovane cipele…
Ako smo svi po malo odraz nasih roditelja, onda su tvoje devojcice divna deca…
Napuniše mi se oči suzama. Čekam moju malenu da dođe iz škole. Nova škola, nova lica, novi drugari, nova učiteljica, a četvrti razred…hoću da crknem od muke. :(
Neka im je srećan današnji dan i svi ostali koji dolaze. Sunca naša malena. :)
Moj tata kaze da je jedva preziveo put Beograd-Cacak, kad me je ostavio da studiram. Moj ujak i ujna plakali kad su im klinci presli u svoju sobu da spavaju (koja je na 1.5m od njihovog bracnog kreveta). Naravno da smo mi svi sutradan umirali od smeha kada su nam rekli: placemo mi tako, celu noc i sve mislimo odose deca :D
Valjda je to normalno. Valjda tako mora.
A spremili ste je, sigurno ste je spremili.
Srecno
Naježih se i nasmejah :)
bravo… zasuzile su mi okice… tako si divno prenela emocije na „papir“… ajd pisemo se kada se malo sve slegne
Uh, kako te razumem!Doduse mi nismo stigli do skole, samo do vrtica, ali osecanja su slicna.
Biti roditelj je najlepse, ali tvrdim najteze „zanimanje“ na svetu. Dati im krila a ne drzati ih za tlo, a opet ne dati im da prerano polete.. damn, to je mnooogo tesko.
pa, srecan vam prvi dan, svima!
Barem dva puta (neko i više puta) prolaziš kroz ista osećanja, smešanog straha i ponosa. Sve mi se nekako čini da kao da sa svakim novim životom koji stvoriš i odneguješ i sam dobiješ jedan novi život…
Lep post, iskreno ispucan…
P.S.
Kako da dobar post bude jos bolji? Dodaj nešto od najgenijalnijeg Duška Radovića :-)
:)
Uh, jedna takodje mama a trudna po drugi put se rasplakala čitajući tvoj post. :)
Nemoj se brinuti, sigurno si ih dobro pripremila. Želim im puno radosti i uspeha u školici i vrtiću!
Ja zapisujem sve događaje u bebin i u moj dnevnik kako bih što duže i potpunije sačuvala sećanje na sve. :)
Pravi prvo-septembarski post :)
Javiš nam i kako je prošao ovaj prvi dan? Znam da tu uvek ima mnogo priča, kako se ovaj zove, kako se onaj zove, sa kim je sedela, šta je učiteljica rekla… huh :)
Lep post ;) Imao sam pravo
p.s. Samo mi nemoj reći da zna i šta je naizmenična struja :)
Dragana,
mozda bi trebala ozbiljno da razmislis o pisanju romana, novele ili zbirke kratkih prica… postadoh redovan citalac tvojih tekstova.
moje dete u oktobru polazi na fakultet… jos jedna vrata, i jos vise odvajanja, i tako u nedogled…i ponos i sreca i tuga…i roditeljstvo.