Blog postovi kao prevodi

Na ovom blogu sve do jednog su objavljeni autorski tekstovi. Većinu napišem „iz pera„, rado u analizu uključim druge izvore, čak i druge autore. Ovaj blog je moje mesto za iznošenje stavova na određene teme – na način na koji ja želim, po sopstvenoj savesti i stilom koji meni leži.

Šta je blog

Blog nije naučno štivo, čak ni sredstvo javnog informisanja posmatrano Zakon – već internet dnevnik pojedinca ili kompanije. Ne postoje krute norme i pravila o pisanju blogova. Nije propisano koliko postova bloger treba da objavi, na koje teme, na koji način; bloger nije obavezan da traži drugu stranu priče, čak nije obavezan ni da govori istinu… osim svoje sopstvene istine, jer to je njegov blog, pa i njegova istina.

Svaki je blog drugačiji jer je drugačiji svaki autor, svaki čovek i svaka misao čak i misao na istu temu.

U kojem formatu, stilu ili žanru blog treba da bude pisan zavisi samo od autora. Autor može pisati u stihovima, govoriti slikama, video porukama; može pisati svoj blog kao knjigu, ili kao svoju (javnu) beležnicu. Može i prevoditi tuđe tekstove, blog postove ili knjige.

Brojni blogovi su kolekcije citata, odlomaka i kratkih klipova. Iako mnogi blogovi služe kao školsko štivo, iako su mnogi citirani kao izvori u naučnim radovima (pa i ovaj blog koji čitate), a neki pisani doslovce kao zbirke akademskih članaka – blogovi nisu naučno štivo. Ukoliko želite naučnu literaturu posetite biblioteku. Ukoliko pak želite redove autora koji su kao njegove isključive misli zaštićeni i objavljeni, posetite knjižaru. Ukoliko, međutim, u slobodno vreme švrljate internetom tražeći besplatne zanimljive sadržaje, uzmite ono što vam se da – sa svim prednostima i ograničenjima.

Gde piše da bloger ne sme da prevodi? I zašto bi to uopšte pisalo?! Zašto je manje značajan post blogera preveden sa nekog drugog jezika (koji mnogi od nas i ne govore, pa tako i sem na tom blogu ne mogu ga ni konzumirati), od ovog mog eseja koji nisam prevela već ga pišem iz glave? Da li to znači da su misli u mojoj glavi sasvim nove i neponovljive? Ovakve misli postoje na hiljade mesta, slične, liče jedne na drugu ili ih upravo piše blogerka u Kijevu, Pekingu ili u Njujorku.

Ja čitam one blogove koji su mi zanimljivi ili korisni. Zahvalna sam i blogerima koji prevode jer mi je lakše da čitam na srpskom nego na slovenačkom, nemačkom… a na određene stručne teme  lakše mi je da čitam na srpskom nego čak i na engleskom koji najbolje znam. Kada bloger uloži svoje vreme i trud da sa mnom podeli neku značajnu temu, posveti prevodu te teme sa jednog ili više izvora svoje privatno vreme, sublimira razne uglove gledišta, sve to lepo navede i linkuje i od mene ne traži (i ne očekuje) ništa – zašto bih sa tim imala problem? Nemam problem sa tim. Imam snažan osećaj zahvalnosti.

Ukoliko mislite da blog treba da je uvek i jedino originalno autorsko delo koje će sa vama besplatno da deli svaki bloger u svakom postu na svakom od pola milijardi blogova na svetu – ne čitate mnogo blogova, a verovatni i sami ne blogujete. Nisam baš ni sigurna da čitate dovoljno knjiga ili akademskih članaka, a veoma sumnjam da i sami pišete.

Napišite sami stotine postova, pa procenite da li je pisanje lako – sve i da je svih 100 objavljenih postova puki prevod! Pa onda kritikujte, popujte i zahtevajte. Prethodno dajte.

Čak i tad znajte – samo i jedino je izbor blogera šta će, kada i u kom formatu da piše. I vi imate izbor. Ne čitajte blogove. Posetite biblioteke i knjižare u svom okruženju, niko vas neće uznemiravati jer na žalost tamo je malo ljudi, vlada tišina i blaga jeza. Uživaćete u izobilju originalnih autorskih dela! Čak i ne košta mnogo. Učinićete tako uslugu i blogerima i tim divnim mestima, ali i sami sebi.

p.s. post inspirisan statusima na mrežama u kojima se ovih dana vodi polemika na temu „prevođenih postova“. Kao blogerka iznenađena sam nerazumevanjem blogosfere i napadima na blogere koji prevode tuđe tekstove. Podržavam svakog blogera jer je za razliku od stotina hiljada ljudi u ovoj zemlji dovoljno hrabar i istrajan barem da piše (ili prepisuje). Mnogi od nas nisu u stanju ni sa zahvalnošću da čitaju, a kamoli da pišu.

Ova polemika me je direktno inspirisala.

Oznake: ,
Komentari (3)
3-5-2015
23:54:14

Onaj trenutak tijekom dana kada bloger dobije tu neku potrebu, inspiraciju, ideju da napiše, ili prevede, post bez ikakvih utjecaja sa strane i kada klikne na „objavi“. Neprocjenjivo.