Bukiraj
Kategorije
Arhiva
Newsletter

Blog postovi kao prevodi

Na ovom blogu sve do jednog su objavljeni autorski tekstovi. Većinu napišem „iz pera„, rado u analizu uključim druge izvore, čak i druge autore. Ovaj blog je moje mesto za iznošenje stavova na određene teme – na način na koji ja želim, po sopstvenoj savesti i stilom koji meni leži.

Šta je blog…

Blog nije naučno štivo, čak ni sredstvo javnog informisanja posmatrano Zakon – već internet dnevnik pojedinca ili kompanije. Ne postoje krute norme i pravila o pisanju blogova. Nije propisano koliko postova bloger treba da objavi, na koje teme, na koji način; bloger nije obavezan da traži drugu stranu priče, čak nije obavezan ni da govori istinu… osim svoje sopstvene istine, jer to je njegov blog, pa i njegova istina.

Svaki je blog drugačiji jer je drugačiji svaki autor, svaki čovek i svaka misao čak i misao na istu temu.

U kojem formatu, stilu ili žanru blog treba da bude pisan zavisi samo od autora. Autor može pisati u stihovima, govoriti slikama, video porukama; može pisati svoj blog kao knjigu, ili kao svoju (javnu) beležnicu. Može i prevoditi tuđe tekstove, blog postove ili knjige.

Brojni blogovi su kolekcije citata, odlomaka i kratkih klipova. Iako mnogi blogovi služe kao školsko štivo, iako su mnogi citirani kao izvori u naučnim radovima (pa i ovaj blog koji čitate), a neki pisani doslovce kao zbirke akademskih članaka – blogovi nisu naučno štivo. Ukoliko želite naučnu literaturu posetite biblioteku. Ukoliko pak želite redove autora koji su kao njegove isključive misli zaštićeni i objavljeni, posetite knjižaru. Ukoliko, međutim, u slobodno vreme švrljate internetom tražeći besplatne zanimljive sadržaje, uzmite ono što vam se da – sa svim prednostima i ograničenjima.

Gde piše da bloger ne sme da prevodi? I zašto bi to uopšte pisalo?! Zašto je manje značajan post blogera preveden sa nekog drugog jezika (koji mnogi od nas i ne govore, pa tako i sem na tom blogu ne mogu ga ni konzumirati), od ovog mog eseja koji nisam prevela već ga pišem iz glave? Da li to znači da su misli u mojoj glavi sasvim nove i neponovljive? Ovakve misli postoje na hiljade mesta, slične, liče jedne na drugu ili ih upravo piše blogerka u Kijevu, Pekingu ili u Njujorku.

Ja čitam one blogove koji su mi zanimljivi ili korisni. Zahvalna sam i blogerima koji prevode jer mi je lakše da čitam na srpskom nego na slovenačkom, nemačkom… a na određene stručne teme  lakše mi je da čitam na srpskom nego čak i na engleskom koji najbolje znam. Kada bloger uloži svoje vreme i trud da sa mnom podeli neku značajnu temu, posveti prevodu te teme sa jednog ili više izvora svoje privatno vreme, sublimira razne uglove gledišta, sve to lepo navede i linkuje i od mene ne traži (i ne očekuje) ništa – zašto bih sa tim imala problem? Nemam problem sa tim. Imam snažan osećaj zahvalnosti.

Ukoliko mislite da blog treba da je uvek i jedino originalno autorsko delo koje će sa vama besplatno da deli svaki bloger u svakom postu na svakom od pola milijardi blogova na svetu – ne čitate mnogo blogova, a verovatni i sami ne blogujete. Nisam baš ni sigurna da čitate dovoljno knjiga ili akademskih članaka, a veoma sumnjam da i sami pišete.

Napišite sami stotine postova, pa procenite da li je pisanje lako – sve i da je svih 100 objavljenih postova puki prevod! Pa onda kritikujte, popujte i zahtevajte. Prethodno dajte.

Čak i tad znajte – samo i jedino je izbor blogera šta će, kada i u kom formatu da piše. I vi imate izbor. Ne čitajte blogove. Posetite biblioteke i knjižare u svom okruženju, niko vas neće uznemiravati jer na žalost tamo je malo ljudi, vlada tišina i blaga jeza. Uživaćete u izobilju originalnih autorskih dela! Čak i ne košta mnogo. Učinićete tako uslugu i blogerima i tim divnim mestima, ali i sami sebi.

p.s. post inspirisan statusima na mrežama u kojima se ovih dana vodi polemika na temu „prevođenih postova“. Kao blogerka iznenađena sam nerazumevanjem blogosfere i napadima na blogere koji prevode tuđe tekstove. Podržavam svakog blogera jer je za razliku od stotina hiljada ljudi u ovoj zemlji dovoljno hrabar i istrajan barem da piše (ili prepisuje). Mnogi od nas nisu u stanju ni sa zahvalnošću da čitaju, a kamoli da pišu.

Ova polemika me je direktno inspirisala.

Komentari

  1. Olivera

    Ukoliko tražim informaciju, ne smeta mi ni blog na stranom jeziku koji cu prevesti sama, ali ukoliko se neko potrudi, to je stvarno plus

  2. Još uvijek ste sigurni da ne trebate svoju osobnu domenu? | Tomislav Stanković

    […] velika je vjerojatnost da  ćete zakupiti i hosting te napraviti svoje osobne web stranice s blogom. Kada to imate onda se podrazumijeva da ćete pisati o onome što vas zanima i o čemu nešto […]

  3. Zašto nema više stručnih blogova o turizmu?

    […] Predlažem da pročitate tekst Dragane Đermanović, jedne od najrespektabilnijih blogerki u regionu, o ovoj temi: https://draganadjermanovic.com/razmisljanja/blog-postovi-kao-prevodi/. […]

  4. Tomislav Stanković

    Onaj trenutak tijekom dana kada bloger dobije tu neku potrebu, inspiraciju, ideju da napiše, ili prevede, post bez ikakvih utjecaja sa strane i kada klikne na „objavi“. Neprocjenjivo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *