Zemlja kao Brend – Okrugli sto “Nacionalni Brend Srbije”

Draga Dragana,

dozvolite mi da prvo iskazem da Vase ucesce na okruglom stolu o Nacionalnom brendu, kao i ucesce drugih predstavnika nevladinog sektora (koleginica iz AIESEC-a koje pripremaju Regionalni seminar o brendu u aprilu mesecu), smatram veoma korisnim za definisanje i preispitivanje aktivnosti ili neaktivnosti u ovoj oblasti, a time ste opravdali moj predlog koji su odobrile moje staresine, da MTU snosi troskove ucesca predstavnika zainteresovanih strana na Brand fair 5.
Vi imate pravo da javno iznesete Vase utiske i to je dobro. Moja pozicija kao drzavnog sluzbenika (nisam postavljeno lice) je potpuno drugacija. Ipak, imam pravo i treba da reagujem kada primetim da se pausalno etiketira.
Vama je poznato, da ja nikako ne spadam u podobne aparatcike vec drzavne sluzbenike koji profesionalno izvrsavaju poslove i zadatke u skladu sa pozitivnim propisima i nalozima pretpostavljenih, koriscenjem znanja i vestina po obrazovanju ali i onih koje sticemo permanentnim strucnim usavrsavanjem i koriscenjem najbolje prakse drzava clanica EU i drugih. I na okruglom stolu dva puta sam istakao vaznost da svako od nas (vladin sektor, Savet, PM, nevladin sektor, obrazovne ustanove, strucnjaci, privrednici, lobisti, gradjani Srbije) radi svoj deo posla odgovorno i strucno, kako bi se poslovi izvrsavali efikasno i efektivno. Administrativni aparat je samo jedan element i zelim da verujem da ste stekli utisak da se clanovi tima iz Sektora za usluge MTU, koji obavljaju strucne poslove u oblasti brendiranja, adekvatno ponasaju i da su primereno obuceni. Uostalom, kaze se da je lepota u ocima onog koji posmatra. Isticem da se niko od nas ne oseca podobnim kadrom o cemu svedoce nase radne biografije i ocene o radu. U MTU sam od 2004. i tacno je da sam „preziveo“ nezakonito smenjivanje sa mesta nacelnika na sta sam se zalio Komisiji Vlade Srbije i dobio spor protiv MTTU. Opredelio sam se ya karijeru drzavnog sluzbenika i veliki sam poborac profesionalizacije drzavnog aparata tj. depolitizacije i u tom smislu zivotno zainteresovan za reformu drzavne uprave. Iako to nije u diretnoj vezi sa pitanjem Nacionalnog brenda, svesni ste znacaja ovog pitanja.

Verujem da delite moje misljenje da je veoma vazno sto je otvoren jos jedan kanal za razmenu misljenja i u tom smislu se nadam Vasoj nesebicnoj podrsci i pozitivnoj energiji. Obecavam Vam da cu dati svoj maksimalan doprinos nastavku uspesne saradnje

Zeljko Stojanovic, dipl. ek.
visi savetnik

| 25.02.2009.

Nisam znao gde da umetnem ovaj komentar, s obzirom da se tematika ne stručnog rukovodstva provlači kroz više Draganinih postova. Valjda je ovde OK?

Poslednja objava na B92:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=25&nav_id=346867

A sada želim da dodam jednu informaciju (možda je i podatak, kako kome), koju u članku gore navedene web adrese nećete naći, a do koje sam stigao tako što sam radio seminarski rad na temu: “Organizaciona struktura konkretnog preduzeća”. Izabrao sam BITEF.

Zamenik gen.dir. SC nema kvalifikacije da vodi ovu ustanovu! Prethodna funkcija koju je obavljao, za koju takođe nije imao kvalifikacije je šef ADMINISTRATIVNO-PRAVNOG sektora festivala BITEF, koju je obaljao sa završenim kursem računovođe ili knjigovođe (ne mogu da se setim tačno).
Bilo kako bilo, nije BITEF neka preduzetnička radnja u kojoj da bi ste bili zaposleni na čelu nekog sektora dovoljno je da imate završen NEKI kurs. Da ne pričam o tome da su mu ugovore prepravljale kolege, koje „njegovom rukom“ napisane ugovore nisu želele da šalju saradnicima, što iz zemlje, što iz inostranstva, iz više razloga. Navešću samo dva:
1. sama forma ugovora;
2. negativne posledice koje mogu zadesiti BITEF festival tako sastavljenim ugovorima.

Sve u svemu, krivica nije njegova, već je krivica onih koji su ga postavljali na te pozicije.

Na okluglom stolu profesori… ljudi iz „državnog aparata“… zgodni i podobni…
„Preživeli“ su ove i one promene… tu su gde su i dobro im je.

STRAŠNO!!!

Dokle god su na bitnim stolicama oni koji su tu po političkoj, rodbinskoj ili prijateljskoj vezi, a ne po stručnom kredibilitetu i uticaju koji imaju, nema od brendiranja ništa.
Mogu da izvučem i zaključak: Pre nego što se donese bilo kakva nacionalna strategija brendiranja Srbije, odbor mora da prođe kroz tranziciju. Treba dovesti sposobne, pametne, uticajne i one koji imaju potrebne osobine, znanja i sposobnosti. Jednom rečju, KONKURS (ne namešten i bez rotiranja).

Ovo što sam imao priliku da pročitam, meni više izgleda kao da je okrugli sto organizovan radi lobiranja, a ne donošenja nacionalne strategije.

Citiram “da li su svesni razlike između termina „projekat“ i termina „strategija“.
To je generalni problem Srbje, ne samo u državnim institucijama. O tome se pričao i na slučaju DSOJ.

SEO-om protiv zloupotrebe autorskih prava

Ne postoji ljudsko delovanje bez interesa – moguče je jedino da neko ne shvaća to kao interes jer je to ponašanje toliko pounutranjio. Ali to ne znači da to ne može biti i širi interes. Situacija je skroz slična problemu. Problem je naime jedno jedino stanje – ono koje pojedinac shvata kao nelagodnost. I kad govorimo o durštvenim problemima onda govorimo samo o tome da više ljudi određenu situaciju shvata kao nelagodnost. Dobra stvar kod toga je saznanje da se ljudi ne žele osečati nelagodno, pa je situacija koju doživljavaju kao problem, samomotivirajuča. Za našu raspravu je to važno zbog toga jer ako želimo nešto da menjamo potrebno je da ljudima stvorimo problem! Jer ipak je tu reć o želji uticanja na ponašanje velike grupe ili grupa pojedinaca u određenom (zasad još uvek nedefiniranom) pravcu – što je inaće srž marketinga, brendiranja itd. Da li to nazivate političkim marketingom, brendiranjem ili kojim drugim nazivom više je stvar naočala kroz koje gledate nego čega drugog i nije ni bitno u toj raspravi.
Pošto ovde nismo govorili o brendiranju proizvoda nego o brendiranju države ispravno se je pitati kako Srbiju vide drugi i da li je Srbija preopoznana kao država ili tek treba dobiti prepoznavnost.Ne treba vam puno analiza da shvatite da je Srbija jedna od najpoznatijih zemalja ali na žalost ne po onome što bi njeni građani želeli… Istraživanja javnog mnenja i njihove analize o tome kako Srbiju vide drugi može vam poslužiti samo uveravanjem vlastitih ljudi da postoji ogroman raskorak između onog kako se sami vide i toga kako Srbiju vide drugi. Ekonomski gledano takva istraživanja se vam isplate samo u tom smislu jer bi njihove rezultate mogli dobiti i drugim metodama (analizom press klipinga, ispitivanjem svojih dopisnika, čak i okularnim metodom ne bi ništa bitnije pogrešili – jedino što bi puno para uštedeli za druge aktivnosti). Ali to je više ili manje odluka od koje zavisi samo procena koliko novca imate i gde ga želite investirati a ponekad i toga da zapravo ne znate šta raditi pa uradite ono što najmanje može biti problematično – u ovom slučaju je to ispitivanje javnog mnenja. Ipak glavni problem nije da li se radi ispitivanje ili ne nego šta dalje sa tim saznanjima. Jer videt čete da ljudi Srbiju vide na isti način kao što je upisana u učbenicima i leksikonima pre sto godina. Ja i dandanas vidim u Srbiji natecanja na javnim scenama na temu „ko je veći Srbin“, „ko više voli Srbiju itd.“, a puno premalo pitanja o tome kakvu Srbiju želimo, šta je to po čemu će ljudi prepoznati Srbiju – a tu ne gledam na pojedinačne proizvode nego generički. Ipak je ponašanje ljudi, njihove reakcije i čežnje koje jih motivišu ono po čemu određujemo pojedine nacije. Šta se u pojedinoj zemlji smatra za ispravno a što ne, je ključ toga kakav glas jih bije. Ali tu nije reć o zakonima nego o tome koliko jih ljudi prihvataju kao „prirodne“ i po njima se ravnaju u situacijama kad jih niko ne vidi. Zato sam pomenuo ideal „novog Srbina“ kao nešto što bi ljudima pomoglo da se ravnaju u skladu sa tim normama i da se u skladu sa time prilagode sve njihove dotadašnje prakse. Jer ako ljudi nemaju neke nove norme ponašanja i usvoje jih onda če uvek u sliučnim situacijama ravnati slično kao u prošlosti – ne zato što ne bih želeli postupati ispravno nego zato jer misle da je to ispravno! Ako neko želi primer kako su tome pristupili u sličnom, migracionom društvu, neka prouči primer Izraela koji se je suočavao sa svim tim problemima koje napominjem (naravno to može da služi samo kao primer a nikako kao 100% kopirajuča praksa!). Ljudima je jednostavno treba pomoći da rade u željenom pravcu (koji još nije definisan!) na pravi način (još ne znamo koji je to!) i da imaju te primere svuda u svom okruženju (do toga je još dalek put!). Bez te osnovice bacat čete pare – osim ako ne želite brendirati Srbiju kakva jeste…

Ponavljam komentar zbog mnogobrojnih gresaka, u kucanju i ostalih:

U grupi ekonomskih kategorija marketing je, ipak, nov i povezan je sa, takodje “mladim” pojmom razvijenog trzista. Trziste se cesto suspenduje raznim kriznim merama i sve vreme je podlozno ozbiljnim ogranicenjima, pod vrlo sumnjivim uticajima interesa kapitala i politike.
Sve ove kategorije tesko razdvajaju.
Kad govorimo o drzavama, svaka od njih je podrucje sa svojim specificnostima pa govorimo o kompleksnoj mesavini POSEBNOSTI nekog prostora i neke zajednice.
Rasprava o striktnoj primeni na nekom prostoru raznih teorija, nastalih na drugim mestima i tvrdo prebrojavanje koraka i tacaka je vise za salonske rasprave i dokazivanje nacitanosti, nego sto je neophodno za praksu.
Ali, ‘ajde malo da pricamo.

Od pomenutih stavki ili tacaka, nazovite ih kako hocete, organizovanje svih vrsta istrazivanja pozicije drzave Srbije u svakolikom okruzenju jedino mi se cini vazno, potrebno i izvodljivo u ovom momentu.
To podrazumeva konstantan monitoring, fleksibilnost i prilagodjavanje formi i metoda rada. Drzava ima solidne mogucnosti organizacije infrastrukture. Tu su specijalizovane sluzbe, diplomatski kanali, internet, privredna predstavnistva, saradnja sa visokoskolskim ustanovama…. U delu koji se tice prikupljanja i analize podataka i parametara, ne treba oklevati. Cudilo bi me da to u nekoj formi vec ne postoji ali ga treba reorganizovati, produbiti i doskolovati.

Kod konktrenih poteza usmerenih na ostvarivanje i usmeravanje uticaja u zeljenom pravcu, ukazao bih na dve stvari:

Posluzicu se citatom definicije koju sam negde video tokom ovih diskusija:
“Brend je unutrasnji osecaj koji pojedinac ima prema PROIZVODU”
Mogao bih sa time da se slozim, bez daljeg prosirivanja definicije i sa naglaskom na pojam – “proizvod”. Aktivno brendiranje treba da pomogne utrzivanje, prodaju necega sto je proizvod za trziste. Podrzavam teznju da ono sto pravimo za prodaju, zaradi status brenda. Kod proizvoda je jasno ko ga finansira i sta ocekuje zauzvrat. Cini mi se da pridavanje tolikog znacaja brendingu drzave znaci upadanje u marketinsku filozofiju, filozofiju utrzivanja drzave.
Da li drzava treba da se utrzuje? Ko ce nju prodavati? Za ciji racun?

Akcije administracije, usmerene na “unutrasnji osecaj”, podrazumevaju vrlo jak uticaj drzave i zahtevaju centralizovano odlucivanje i delovanje, na vrlo dugi rok. Govorimo o decenijama.
Vrlo su osetljive i imaju tanku granicu ka polit-propagandi. Veoma lako se stize na klizav teren, pa evo u diskusiji nalazimo pomenut “ideal novog Srbina“ (?) Da li je to jedna grupa gradjana Srbije? Sta cemo sa drugim grupama?
Angazovanje eksternih agencija, formalno i pomalo farsicno, prenosi osetljiv paket novca, ovlascenja i propagandno-politickog uticaja u nadleznost nekoga ko bi trebalo da bude strucan i nepristrasan. To retko bude tako ali stvara privid neutralnosti projektodavca.
Spoljni saradnici drzavnog aparata u najboljem slucaju rade u svom interesu, pa u interesu aparata koji ih angazuje, cesto u u par drugih grupno-svojinskih interesa i na samom kraju reda, bude interes gradjana Srbije.
Aktivnosti eksternih saradnika u oblasti usmeravanja unutrasnjeg osecaja su nuzno kampanjskog pristupa, dokazano preskupe i prakticno nemerljive.

Moguce je organizovati, osnaziti i interisektorski i multidisciplinarno povezati nadlezne pojedince i sluzbe u okviru raznih ministarstava, koncentrisanjem strucnog kadra na monitoringu faktora pozicioniranja pojedinih brendova sa podrucja Srbije i analizi povezanosti istih sa pojmom nase drzave. Dobro organizovano istrazivanje ne mora da bude skupo. Mnogo je vazniji kontinuitet u duzem periodu i razvijanje i prilagodjavanje metodologije, da se dodje do podataka koji su nam potrebni za akciju kroz nadlezne oblasne resore (privreda, turizam, kultura….)
Ko ne veruje u strucnost i analiticnost domaceg kadra, vec je ucinio korak ka rusenju poverenja u potencijale srbije i potkopao akciju uspostavljanja poverenja prema Srbiji koju toliko zeli da organizuje.

Da zakljucim:
Zelim da drzava organizuje prikupljanje realne slike o polozaju Srbije i poboljsa uslove da gradjani deluju u pravcu dobrobiti svoje zajednice.
Ali.. nisam voljan da bilo ko na dugi rok ima monopol na usmeravanje unutrasnjeg osecaja, pogotovo vezanog za utrzivanje zemlje u kojoj zivim.
I jos smatram da slika o Srbiji ne treba da bude montirana i virtuelna, vec realna i da ide iz baze a ne od administracije.

@Verica: „Da li vredi Dragana izloziti ove korake nadleznima i eventualno plasirati ideje koje idu uz njih. Da li ce imati sluha za njih ili oni to vec znaju samo nisu imali prilike da pokazu?“

Draga Verice, sigurna sam da vredi! Osim što vredi to je i dužnost svakog ko je dobronameran i ima strpljenja i volje. Iskreno, verujem da će nadležni imati sluha ;)

Zahvaljujem na konstruktivnim idejama, samo tako nastavite.

@Sasa Jovanovic Не знам зашто мислиш да Драгана треба да обрише Твој коментар? Сећаш се да смо о брисању коментара причали прошли петак? Колико сам ја разумео на овом блогу свако може да изнесе своје мишљење, да буде похваљен и буде критикован (укључујући и драгу колегиницу Драгану).

@Deda Упркос здравом разуму и ја сам оптимиста као и Ви што се тиче брендирања. :) :) :)

Neko ce reci da je casa poluprazna, ali je ja vidim kao polupunu i svim svojim nadanjima, zeljama i znanjem tu sam da dopunimo ( sa svima Vama) nesto sto ce se tesko preliti u narednom periodu !
Ipak sam veliki optimista i svim srcem zelim boljitak, pa tako i trenutnu situaciju vidim kroz pozitivan korak napred, pogotovo sto se ovde pojavljuju i ljudi koji direktno imaju deo koji se zove Brendiranje Srbije za raditi na njemu !!!

Gago, hvala tebi i jos nekolicini koji ste uspeli da u detalje prenesete sve vezano za „sajam“ kako ga je neko nazvao, a svima nama zelim da ne stanemo na ovome i da svoj doprinos damo …

Dragana, izvoli, obrisi komentar ako je takav kakav tvrdis. Da, jesi bila zadovoljna prvim kontaktom sa gopsodinom Stojanovicem i kopirala si i prepisku.

Nemam nameru da dalje diskutujem ovde dok se strasti ne smire. Mogao bih napisati podugacak komentar sa citatima ali cemu????

A etiketiranje nikad nije dobro.

Ja ti se izvinjavam sto sam napisao takve reci koje si ocigledno dozivela drugacije nego sto mi je bila namera i povlacim se iz diskusije, a to sto sam pomenuo poimenice osobe, sve sta su cinili na javnom skupu je pred ocima javnosti pa cemu onda sakrivati ih iza uopstenih fraza.

@Saša Jovanović: diskusija i jeste konstruktivna, iznenađujuće je da to (još) nisi primetio. To je i prva kontradiktornost koju si izneo u svom komentaru (u prvom pasusu navodiš da obožavaš „ovakve situacije“ a u nekom narednom ih nazivaš svađom (!?) i izjavljuješ da „nikome nije interesantno“ – meni zaista jeste). To što ti „reaguješ neadekvatno“ u poslu je tema za tvog poslodavca ili tvoje prijatelje i mnogo nas se ne dotiče; za rizliku od tebe neadekvatno i nepripremljeno reagovanje državnog aparata jeste (i to je ispravan stav), tema građana na raznim mestima (pa i na blogovima).

Tebe građani nisu birali, delegirali i platili; još nešto, da je samo iskrenost dovoljna da nekoga učini manje krivim čitav pravosudni sistem bi bio besmislen a istina bi postala univerzalni alibi svih hulja i mediokriteta. Dakle, to što je (ako je) gospodin Stojanović iskren ne čini ga (a posebno ne njegovo ministarsvo) manje odgovornim u delu posla i odgovornosti za koje je delegiran (i plaćen).

Ne smatram svoje posetioce i sebe „neformalnom grupom“.

Na osnovu čega si ti procenio da je: „Dragana bila VEOMA zadovoljna nakon prvog razgovora sa gospodinom Stojanovićem“? Nisam, i to nije ni najmanje teško zaključiti.

Molim te da ovo bude poslednji put da interpretiraš moje reakcije i da moje stavove iznosiš kao tvrdnje bez prethodne konsultacije ne uvažavajući činjenice.

Ukoliko smatraš da si ti „neko ko se konfrontira“ jer „neko mora“ ne znam kako ti izgleda do sada napisanih gotovo stotinu komentara mojih posetilaca koji su izneli svoje konstruktivne stavove i kritike, u određenom smislu konfrontirajući se onome sa čim nisu saglasni?

Etiketiranje je dobro, posebno ukoliko je racionalno, utemeljeno i ukoliko mobiliše na konstruktivne promene.

Hoćeš li pojasniti ko po tvom mišljenju „šamara“, a ko „se ne uvažava“ i ko se ovde „sukobljava na ličnom planu“?

O „ličnom planu“ do sada si pisao samo ti, a komentarišući ovaj post na ličnoj osnovi je bio dirnut i gospodin Stojanović.

Jednom i poslednji put: poštovani gospodine Stojanoviću, ova tema i ova pisanija NEMAJU AMA BAŠ NIKAKVE VEZE SA VAMA LIČNO NI SA TIM KO STE, KAKVI STE I ZAŠTO STE TU GDE JESTE! To je potpuno irelevantno, niko Vas o tome nije ništa pitao i to me u najmanju ruku ni ne interesuje. Nemojte se braniti lično, lično niste ni napadnuti!

Saša, za razliku od tvog posta, u mom zaista niko iz državnog aparata „lično“ nije ni pomenut, prozvan i izdvojen (molim te pročitaj svoj i moj post, pa ćeš uvideti da komentarišeš svoj post ali na pogrešnom (mom) blogu. Hvala).

„Nemojte molim vas da se svađate!“ – suzdrži se od ovakvih komentara, obzirom da ovaj blog ima svog autora i moderatora. Hvala.

To što je gospodin Vesović bio „jedino stalno nasmejano lice na okruglom stolu“ mi je više ironično i potpuno neprikladno, nego simpatično. Nisam baš sigurna da bi nam, i celoj temi koju ovde razrađujemo, bilo od velike pomoći isprazno osmehivanje aktera uz naivni izraz lica.

I za kraj: s kojim pravom ti tvrdiš da moja malenkost NE BI došla na Okrugli sto i da se g Stojanović nije „angažovao“?

Isto pitanje bih mogla da postavim i u ime ostalih posetilaca Okruglog stola koje si pobrojao…

Najbolje bi bilo da svoje mišljenje o tome da li su pojedini službenici šrafovi ili ne, kao i paušalne zaključke i mirotvorne inpute razrađuješ na adekvatnom mestu. Ovaj blog nije to mesto.

Sa zadovoljstvom se prisećam i tvojih objektivnih i dobronamernih (a ne pretencioznih komentara) koji su pisani kada nisi imao intersa da čuvaš i štitiš, opisuješ i pretpostavljaš subjektivno. Tada si zaista davao svoj doprinos cilju ka kojem stremimo.

@Željko Stojanović: još jednom, na ovom mestu Vas niko ne etiketira paušalno, niko Vas ne kritikuje lično (mada Vas hvali) i najljubaznije Vas molim da uvažite da ovo NIJE LIČNA PRIČA.

Zahvaljujem svima.

Varnice, varnice… Obožavam ovakve situacije. Ne zbog spektakla, već što pokazuju da postoji STRAST.

“Bez strasti nije ništa veliko stvoreno niti se bez nje može stvoriti”, davno je napisao Hegel.

Shvatam u potpunosti svaki komentar iynesen ovde, na okruglom stolu, na mom sajtu, na svim mestima gde se ova tema pominje. Nije tema brendiranja najvažnija za Srbiju ali ni najmanje važna, ali ono šta svakako zaboli građane je neobrazloženo rezanje budžeta koje radi vlada. Rezanju budžeta za brendiranje Srbije prethodilo je rezanje budžeta za dečije dodatke i odustajanje od (već potpisanog) Opšteg kolektivnog ugovora. Kad neko povuče svoj potpis, svakako da gubi kredibilitet. I mene lično veoma boli što oni koje na izborima podržavam vuku takve nepromišljene poteze. Puj pike ne važi svakako nije način da se igradi poverenje. U tom svetlu frustracije svih prisutnih sa obe strane okruglog četvrtastog stola su jasne. verujte mi da i ja ponekad reagujem neadekvatno pritisnut svakodnevnim problemima, kočnicama, nerazumevanjem onde gde treba da ga shodno strasti i zalaganju najviše bude.

Zbog svega toga potpuno razumem Draganu, ali i Miloša i sve koje nema potrebe naborjati kao i gospodina Željka Stojanovića. Ono šta smatram najpozitivnijim kod gospodina Stojanovića je iskrenost u rečima koje je izgovarao, i što se ipak trudi da bude i u neformalnom kontaktu sa neformalnim grupama. Slično ocu Vladimiru Zamahajevu koga smo imali prilike videti i na okruglom stolu. To su primeri kakve je lepo videti i sama Dragana je bila veoma zadovoljna nakon prvog razgovora sa gospodinom Stojanovićem.

Nažalost, zaista je okrugli sto bio bled, a neki od govornika (pokušaću da se uzdržim od imenovanja) previše nervozni, previše sujetni i čak previše nekulturni. Pozicija sa bilo koje strane stola obavezuje kad god uzimate reč. A posebno obavezuje ako ste sa one strane stola koja predstavlja organizatore. Kada tu neko nastupi prema odraslim osobama koje kritikuju kao roditelj koji uz to ne ume sa detetom i šalje poruku „ajde ne budali, oladi malo“ to svakako da ne doprinosi njegovom kredibilitetu. Kada neko na javnom skupu ne ume da isključi mobilni telefon to govroi o njegovom poštovanju samog događaja i skupa. O vaspitanju ne bih, ljudi se vaspitavaju još kao deca, a kad za korišćenje tehnologiških sprava sami su odgovorni za svoje vaspitanje. Ako pored toga što mu telefon zvoni, taj neko se još i javlja i razgovara e to već bode oči. A ako tri puta razgovara sakrivajući se iza stola onda počinje da smeta. Onda odaje utisak nezainteresovanosti i svako ima prava da se pita „zašto ga građani plaćaju“.

Neki kolege bi mi zamerili i verovatno će mi dobronamerno zameriti zbog ovih redaka, jer ne treba da se „konfrotiram“, ali neko mora početi da stvari naziva pravim imenom. Ja sam bio tamo, i mogu reći da su svi učesnici bili kulturni, pomalo i emotivni (neki više, neki manje) ali samo jedan je nastupao konfliktno i ignorisao skup razgovarajući mobilnim telefonom tri puta. Svi su ga videli. I vi sami gospodine Stojanović to znate, sedeo je za istim stolom. Nemojte dopustiti da takvi nezainteresovani ljudi sede sa vama.

Paušalno etiketiranje nije dobro, nikakvo etiketiranje nije dobro, ali kada neki zvaničnik loše radi niko ne kaže „taj i taj ne valja“ nego „ne valja vlast, vlada“. To je tako.

I za kraj, ja zaista smatram da svi ovi izlivi emocija su dokaz da je svim online učesnicima ove teme i onima koji su uživo prisustvovali do ove teme, a pre svega do Srbije stalo.

Hajde da shvatimo ljudi, već jednom, da ne postoje dve strane, nemojmo se ponašati kao banda u čamcu gde svako vesla na svoju stranu i ljulja čamac tamo-amo, a uz to šamaraju jedni druge. hajde za početak da se ne šamaramo već da se uvažavamo jer jedva se i poznajemo i nije korektno da se na samom početku sukobljavamo naročito ne na ličnom planu.

Ljudi, usresredimo se na konstruktivnu diskusiju. Nemojte molim vas da se svađate. Nikome to nije interesantno. Ne treba nam skupštinski cirkus i van skupštine. Pobogu!

A pošto sam pomenuo da stvari treba nazivati pravim imenom onda ću početi prvi:
gospođa Angie Hall Ulmann – hvala što volite Srbiju, ne verujem da je volite više od nas koji ovde živimo ali verujem i čuo sam da lepše o njoj govorite od mnogih koji ovde žive.

nepoznata gospođa prevodioc – hvala za prevode, i ne zameram na ponekom lošem prevodu u simultanom prevođenju

gospodin prof. dr Maričić – mi nismo studneti profesore i ne odgovaramo za ocenu, profesionalci smo, ne ućutkujte nas i utišajte telefon.

gospodin Mihailo Vesović, potredsednik PKS – jedino stalno nasmejano lice na okruglom stolu, lepše bi bilo da je bilo josš par nasmejanih lica

gospodin prof. dr Goran Petković, državni Serkretar Ministarstva ekonomije i razvoja – hvala na umerenosti ali nemojte nam o turizmu jer niste u ministarstvu turizma. Vi znate mnogo više nego što ste pokazali – kriza nije vreme za skromnost

gospodja Ana Trbović, divan žuta boja kompleta, uliva optimizam, ali na javnom skupu, kao ekspert za pregovaranje, izbegnite pominjanje mogućih intrigantnih detalja (ko finansira sajt itd)

gospodin Željko Simić – da se vi niste nagažovali ne bi došla ni Dragana Đermanović, ni Jelena Jovanović, ni Miloš Čirić, ni dve devojke sa njim, ni ja, i ceo bi prvi red bio prazan. Nemojte biti skromni, očekivali smo od vas mnogo više da nam kažete. Nemojte nikad reći da ste šraf čak i kad jeste jer se ne ponašate kao šraf. Ja sam sklon da vaše kontakte sa blogerima tumačim kao nedirigovane, lične a onda svakao niste šraf u državnom aparatu.

Ljudi, ova priča će biti jalova ako svako ne da svoj doprinos. hajde spustite loptu na zemlju i da vidimo na koji od dva gola treba da je šutiramo. Ok?

Ceneći ljubaznost Ministarstva, nisam prihvatila da o trošku ove institucije prisustvujem Brandfair-u.

Iako Ministarstvo to može biti ne zna (ali će lako proveriti), organizatoru sam se najavila kao posetilac jedino Okruglog stola (ne niti jedne tribine, predavanja, promocije…).
To je bila moja procena i odluka i njome sam zadovoljna.

Kolege su mi opisale druge događaje kojima nisam prisustvovala.

p.s. ulaz na Okrugli sto se ionako NIJE naplaćivao.

p.p.s. iako verujem da ovaj komentar nije nužan, mislim da nije zgorega da pojasnim prvi pasus komentara poštovanog gospodina Stojanovića.

Mislim da je krajnje vreme da se na biracki listic dopise jos jedna opcija: NIJEDAN OD PONUDJENIH ODGOVORA :

Pokušaću da kritikujem i da predložim konkretnu stvar.
Budžet koliki god da je nikoga ne može zadovoljiti.
Ljudstvo koje je preživelo sve ove godine govori o tome da imaju sposobnost preživljavanja i izbegavanja odgovornosti.
Da bi se uradio posao kako treba potrebno je prihvatiti odgovornost, koju ne možemo očekivati od državnih službenika. Bitno je preživeti i ući u sledeći mandat.
Činovnike ništa ne može dotaći osim kašnjenja plate.

Tako da konstruktivan predlog može da se svede na sledeće.
– svaki budžet ima neki cilj. kako cilj nije definisan, zašto ga ne bi smo definisali. Šta može da se dobije i očekuje za budžet od 50M RSD?
– kako nas društveno odgovornih, demokratski opismenjenih ima sasvim dovoljno i donekle znamo kako se može komunicirati sa sistemima vlasti, na neki način možemo imati posrednu kontrolu i zahtevati putem institucija koje rade svoj posao, infomacije. Poruka može da bude jasna, „pritiskom putem institucija vam možemo toliko zagorčati rad u slučaju da svoj posao ne radite transparentno i sa smislom“
http://www.poverenik.org.yu/
http://www.narodnakancelarija.srbija.yu/

Sve ovo zahteva vreme, koje svi mi koristimo ne bi li smo zaradili i obezbedili budućnost sebi i svojim porodicama. Lično, meni ne smeta da koristim svoje slobodno vreme u cilju branding-a zemlje u kojoj živim (to inače radim svaki put kada sam u inostranstvu) i da to radim od srca.
Naravno da nas vređa, kao poreske obveznike (da, porez plaćamo svakog dana a neki i malo više), kada neko raspolaže zaista našim novcem na ne-domaćinski način bez pravog cilja.

Драгана, знам како си се осећала док си писала текст. Дозволи да дам свој опис Brand Fair-a – Нити бренд, нити сајам!

E draga Dragana sve pod 1, 2… 7, 8 smo znali cak i to da clanovi Saveta ne znaju zasto su izabrani ni sta treba da rade…

Za brendiranje jesu znacajni ljudi, kako rece, svi ljudi a ne sklepani Saveti.

Sve mi se nekako cini da bi mnogo bolje islo kad bi ovaj posao bio prepusten volonterima. Znam da je nemoguce (a mozda i nije) ali mozda bi mnogo bolje bilo da u ovaj posao krenu oni koji znaju sta i kako, potpuno oslobodjeni toga koliko trebaju da budu placeni, ko ce im uciniti, ko je veci strucnjak, ko treba da vodi, ko je glavni, bez zacrtanih grubih zadataka do cijeg cilja ce se stici kao i uvek naopako i precicama.

Vest je zaista daleko od onog cuda koje sam ocekivala ali ostajem opitimista.