Zemlja kao Brend – Country as a Brand I

Srbija treba da radi narednih 10-15 godina na sebi. Mislim pre svega od sistema obrazovanja od osnovne škole pa do infrastrukture. Mi sada imamomo brend ali koji je negativan: zemlja kriminala, ratnih zločinaca , prevaranata. Prva zamerka stranaca koji su uložili novac u Srbiju je da su odmah po potpisivanju ugovora bili prevareni. Dok nisu potpisali , opštine, ministri u nekim slučajevima i premijeri su obećavali kule i gradove. Znam dosta primera , ali izdvojio bih jedan: Naš čovek , „uspešan biznismen “ nije bio vozač u Bačkoj Topoli , preplatio je jedno poljoprivredno predizeće na aukciji. Utrkiovao se sa bivšim direktorom. Kada je došlo vreme servisiranje obaveza , nema novca, banke ne daju kredite.Gde je izlaz? Naći ovcu. Koju ? Stranu. Došli ljudi pogledali prikazane papire , razgovarali sa resornim ministrom , čak i premijerom. Dobili obećanje da će aukcija o zakupu zemljišta ići sa pravom dosadašnjeg korisnika … Dali 8 miliona Evra keša. Došla aukcija , ostali bez 5000 hektara koji su bili baza proizvodnje. Ugasili deo proizvodnje, otpustili radnike, najverovatnije idu u stečaj
Ti koji su kupci , oni su naši ambasadori . Oni su svakodnevno u kontaktu sa strancima i prenose stanje u Srbiji. A šta se kod nas dešava? Kriminalci postaju većinski vlasnici firmi , uz blagoslov države, pobeđuju na tenderu i najveće svedske kompanije. Izvinjavam se na dužini , imao bih satima da pišem ali ne smem pominjati imena , nisal Eliot Nes. Bojim se samo da revoluciju ,kao u Nemačkoj ne izvedu kriminalci.

A pare za brendiranje su, koliko cujem, upravo „skresane“ jer su i u institucijama svesni da je globalna kriza najvise udarila po marketingom preindukovanim oblastima.
Bilo je kupi ovo, kupi ono… Nemas? Uzmi kredit..otplatices vec ali daj marzu za jednog, drugog i onda – krah!
Zato je sada marketing u defanzivi dok se ne dodje do realnih odnosa zdravih para prema zdravoj ponudi.

William Bernbach:

„Advertising doesn’t create a product advantage. It can only convey it.“

„A great ad campaign will make a bad product fail faster. It will get more people to know it’s bad.“

„Word of mouth is the best medium of all.“

„The most powerful element in advertising is the truth.“

David Ogilvy:

„It is flagrantly dishonest for an advertising agent to urge consumers to buy a product which he would not allow his own wife to buy.“

„The consumer isn’t a moron; she is your wife.“

„The more informative your advertising, the more persuasive it will be.“

„What really decides consumers to buy or not to buy is the content of your advertising, not its form.“

„What you say in advertising is more important than how you say it.“

Leo Burnett:

„Regardless of the moral issue, dishonesty in advertising has proved very unprofitable.“

„The greatest thing to be achieved in advertising, in my opinion, is believability, and nothing is more believable than the product itself.“

nemojte brendirati Srbiju! Neka postane prepoznatljiva… vremenom… po dobrim stvarima koje imamo i organizujemo, za sebe, nase goste i partnere.
Svaka organizacija brendiranja kao aktivnosti je nepotrebno administriranje, prostor za manipulaciju i kradju i dokazivanje neukih karijerista.
Ako nismo u stanju da tokom niza godina odnegujemo i razvijemo ono dobro sto imamo onda nismo ni zasluzili nikakav brend.

Radujem se vasem blogu i bas mi se svidja kako pisete.
Postavio sam izlozbu „Lepota Srbije“ na Exitu 2006. godine i bila je jako dobro primecena, prihvacena i na opste iznenadjenje velike publike dobro ocenjena. Sta je bilo interesantno?
Ogroman broj mladih ljudi koji su bili na Exitu i pogledali izložbu nisu verovali da je to Srbija. Bez energije prepoznavanja i bez licnog identiteta nema ni kolektivnog , pa samim tim nisam siguran da ce nacionalna strategija proci u skladu sa onim sto zaista treba. Podaci o finansijskom ucescu drzave u promociji drzave i o strategiji su katastrofalni. Hrvatsko ministarstvo za turizam ima fond za promocije od 20 miliona Evra samo za promo materijale i produkciju.
Sta reci. Ne bih da se hvalim sada ali napravili smo manifestaciju „Slovenska lepota“ http://www.slavicbeauty.org (nove stranice i novi sadrzaji su u pripremi, zato je stari sadrzaj jos prisutan, pa vas molim da ne zamerite)koja polako postaje tradicionalna, ali je neverovatno tesko uci u krug koji sam sebe subvencionise, sponzorise, i drzi sve druge dalje od sebe. Ne pridaje se vaznost opstem nego se pridaje vaznost privatnoj vezi i kontaktu koji moze da opere, provuce i sl…
Dve godine smo trazili subvencije pa cak i kredit od drzave kako bi povezivanje 13 zemalja i dovodjenje stranih novinara, ljudi iz 13 zemalja i prezentaciju Srbije napravili boljom i kako bi se nasi gosti koji dolaze na Slovensku lepotu vratili sa bogatim utiscima, ali na zalost to nikoga ne interesuje.
Mi imamo sta da ponudimo, ali nismo sistematizovali poonudu, nemamo manir domacina u turistickom smislu, nemamo sluh za razvoj takvih prica, a i na mestu drzavnog sekretara za turizam sedi Goran Petkovic koji je dobar covek, ali los drzavni sekretar koji radi samo poslove koji su u interesu stranke koju zastupa. On je profesor koji predaje TRGOVINU a sa Turizmom ima zajedničko jedino T I i R pa je to mozda razlog sto je tamo.
Covek je zalutao. Turisticka organizacija Srbije je kompanija koja je losa jer se i tamo smestaju kadrovi koji nisu u skladu sa onim sto je ovoj zemlji potrebno. Gordana Plamenac je ekstra profesionalac ali je specijalista za kongesni turizam i to vise za kongrese van zemlje nego u zemlji. Sve u svemu porazavajuce je kako se brendira zemlja koja ima mnogo toga.

Iskreno, Hrvati imaju jedno od najlepsih mora na svetu (subjektivno :) i iskreno potrebno im je mnogo manje napora nego nama, koji pored te „guce“, „radze“ i manastira moramo dobro da zapnemo ne bi li se neko zainteresovao za nase lepote. Po meni Djavolja varos je nesto sto treba da se forsira, iskreno nisam ljubitelj guce, ali zato je exit takodje nesto sto treba reklamirati, ali opet sakupi sve ovo (uz duzno postovanje srbiji i njenim kulturno umetnickim lokacijama) i ipak je to nista u poredjenju sa megametarskom obalom jadrana koji prica sam za sebe.. dovoljno je da nekom pokazes sliku :(

@Danijela SR: pitam se kome su namenjeni bilbordi sa (stvarno lepim) pejzazima i detaljima iz Srbije koji su nedavno osvanuli po celom gradu???
————-

Brand, Danijela, se ne gradi reklamom. Brand je (na našu zalost) vrlo usko povezan sa osecanjima. A ona, bojim se, nisu ni približno tako pozitivna kao za nekadašnju SFRJ. Crveni pasoš je bio oznaka tog brenda. Šta smo to tada imali a šta sada nemamo?

Brand zahteva viziju. U ovom slučaju zajedničku viziju odlučujuće većine. To uključuje i vlast ali nije neophodno da se na nju oslanja brandiranje jedne zemlje. Ja lično, verujem da je snaga biznisa veća od snage politike. Jedan radikalan primer iz istorije je Nemačka po okončanju drugog svetskog rata. Svi znamo da je bila carevina. A posle toga je postala republika. Kako? Dvadesetak vodećih industrijalaca shvatili su gde ih vodi politika koju car Vilhelm II vodi i usledila je revolucija koju su oni inciirali koja se yavrsila abdiciranjem Vilhelma II i proglašenjem Vajmarske republike. Ne zagovaram ništa slično, revolucije su potrebne uvek, ali na pametan način, gde je oružje pamet ane olovo. Navodim jedan drastičan primer da bih odslikao snagu biznisa.

Mi koji se bavimo biznisom možemo promeniti Srbiju. Možemo učiniti da bude bolja za nas a i za druge. Potrebno je da pokažemo koliko je volimo, da je ne volimo iz sažaljenja i da je ne psujemo ma koliko smo ljuti. Ako želiš promeniti svet, kreni od sebe, kaže stara mudrost.

Šta svako od nas čini da bi sam bio bolji?
Šta svako od nas radi da bi se ljudi u njegovoj okolini osećali bolje?
Gradite li brand od svog imena?

Sutra je novi dan. Šta ste danas učinili?

Pre par dana sam razgovarao sa jednim od vodećih evropskih stručnjaka iz polja investicija (zaposlen u Goldman Sachs-u), koji mi je ukazao na ono što i sam uvek iznova zapažam – na neverovatnu razliku između imidža Srbije i ljudi sa kojima je on došao u kontakt – to su mahom mladi, vrlo obrazovani ljudi koji govore tečno barem engleski. Učinio je usporedbu sa Turskom koja ima isto loš imidž i rekao da Turci u šali kažu da su oni izvezli sve loše Turke zbog kojih su na takvom glasu.:) Što se mojih zapažanja tiče ja bih rekao da je problem Srbije najviše u tom što je migraciono društvo. Posle svih tih događanja u Srbiji su se našli ljudi koji su samo po nacionalnosti Srbi – sve ostalo se razlikuje. Imaju drukčije običaje, druge navike, na različite načine slave i na različite načije rešavaju nesuglasice. Dešava se situacija koja je jako slična situaciji u Izraelu u vreme nastajanja njihove države. I po meni bi morali pristupiti kao stvaranju ideala „novog Srbina“. Jer kad ljudi nemaju uzor koji bi jim govorio kako se je treba ponašati u novim uslovima oni odgovaraju starim ponašanjima. A hrabrost i inat koji su najprepoznatljivije zajedničke osobine iz prošlosti sigurno nisu pravi ili barem dovoljni odgovor na pitanja sadašnjih kamoli budučeg društvenih problema! Jer badava vam je stvaranje i prikazivanje prekrasnih pejsaža ako nemate i odgovarajuću „ljudsku infrastrukturu“. Bez rada na tom polju Srbija će privlačiti ponajviše avanturiste. Setite se samo kako su strani istoričari opisivali Balkan – i sada još uvek prevladava slično mišljenje. Jer na kraju ipak u medijima ima puno više loših vesti od dobrih. To je i razlog zašto unatoč izvanrednim naporima Hrvatske nema vidnih rezultata na polju turizma ili ulaganja. bez toga da se stranci osečaju sigurno nema dolaska. A da li se domaći ljudi osečaju sigurno?

Redovno pratim reklame koje salje Hrvatska u svet pa se ne cudim kad procitam predjasnje redove iz tvog posta.
Slazem se i sa MISS da svako od nas salje odredjenu poruku svetu preko neta…
Iskreno, divim se tvojoj zelji da pokrenes jednu jako tesku temu kao sto je „Brend Srbija“ a voleo bih kada bi svi bili ukljuceni na odredjeni nacin i kada bi uspeli da damo svoj doprinos u stvaranju …
Za neke stvari je potrebno tako malo, a opet…?

Dragana, ja strpljivo cekam sledeci post.

Do tada, reci cu samo jedno:
S**ija.

U vremenu dvosmerne, ma sveopste (!), komunikacije mogla bi malo i zemlja da se potrudi …makar da interno komunicira vrednosti, tek da joj eventualne uspehe ne bi spinovali krajnji korisnici svojim, po pravilu losim, iskustvima.

Twitter npr. vrvi od gluposti koje se ovde desavaju. I nije do fokusa, problemi su realni – spameri, upload i brzina neta, neprofesionalizam na svim nivoima i neispunjena obecanja…sve se to nadje na webu u vidu komentara pre ili kasnije.

Kada bi ljudi koje srecemo bili svesni da su ambasadori jednog BRENDA i da time sto rade u svojim zivotima zapravo salju poruku ne samo o sebi vec i o drustvenom miljeu…ih… Ovo bi bio najbolji od svih svetova :)

Do tada, ja psujem ovako „Ah, S**ija“.

{ da se razumemo, ja svoju zemlju volim!}