„Društvenost je jedna od naših ključnih sposobnosti“. Clay Shirky
Čudo jedno kako dobro rađa dobro… a dobro… dobro… Za drugo neću da znam.
Prošle nedelje sam pokušala da se edukujem i da neke male stvari predam drugima. Dobila sam „punu vreću snova“ i još jednu punu onog čarobnog mirisa privremeno zatvorenog u novim knjigama.
Snovi i knjige…
Ok da počnem od knjiga.
Užasno sam produktivna; sama se sebe užasavam od želje da idem dalje.
Posle Groundswell-a, Hot, Flat, Crowded-a (negde tu je i Puškin kao desert), sladila sam se Jeffom Jarvisom i „What Would Google Do?“.
E to moram zabeležiti ;)
Ne radi se tu o Googlu; to je filozofija, socijologija, (čaki i) mitologija, arhitektura, ekonomija, etika novog sveta nastalog A.G. (after Google).
World (dis)order…
Mnogi od nas svesni su da ništa nije isto. Većina ne zna za drugačije. Jedan deo društva je beznadežan i ne shvata da smo svi jedno, da je sve tu, da ništa nije tajno, da online svet više nije online (već je svet bez kategorizacije i podskupova), da možemo zaraditi a da ne radimo ništa zlo, da možemo biti pokretači globalnih akcija (a da za to ne potrošimo pravo „malo“ bogatsvo, pa čak iako samo apelujemo na dignitet nakon izgubljenog/ukradenog mobilnog telefona)…
Communities already exist.
I nismo neka nekontrolisana masa. Svi smo vrlo samosvesna i determinisana (društvena) bića koja nisu savršena i greše i uče… stoga želimo da nam se ne obraćaju oni koji su „savršeni“, „bezgrešni“ i „sveznalice“. To je „fake“. To se ne broji… Poštovanje i nenametljivost bivaju nagrađeni poverenjem i podrškom.
A distributed conversation happening in different places at different times…
Sve je ok po meni! I više od toga… samo ima nas i koji još uvek ne shvatamo u kakvom vremenu gradimo (kvazi)poslovne modele, od koga zavisimo, ka kome emitujemo svoje poruke, na koga možemo da natrčimo, gde se kriju naši saveznici i neprijatelji… u kakvom svetu odrastaju naša deca….
Stoga, WWGD zaslužuje počasno mesto na našim policama.
Jer, sve odgovore na gore postavljena pitanja putem svog razvoja (i primera) kroz novu i brilijantnu filozofiju današnjice daje kompanija Google. Jarvis to maestralno okuplja… i deli dalje ;)
No, big will not go away. But, small is rising.
Kako volim buđenje i svaku vrstu jutra :)
Pa čak i kada mi je topao Sunčev dodir već poznat… iznovao je topao jer greje energijom koju razumem.
Uh…
Dalje, problem nastaje za „… oglašivače, prodavce, medijske kompanije, političare kojima je ugodno da nas vide kao mase. To je (mi = masa) zapravo osnova njihovog poslovanja i efikasnosti… njihove ekonomije skale. Mi smo njihova kritična masa. Stoga, za njih je naša novootkrivena snaga da stojimo sami i delujemo kao individue, da se razvijamo u okviru svojih mreža i da se uzdižemo iznad „njih“ u Google pretragama :) bez obzira na to da li se sa „njima“ takmičimo ili se na „njih“ žalimo vrhunski iritatntna, čak i preteća“
Kako loodo! Opet na listi najcrnjih, koji su gotovo beznadežni da shvate i uhvate se u koštac sa novim načinom razmišljanja svih svojih ciljnih javnosti, nalaze se PR-ovci… šta da kažem… we are bad indeed :(… at least our image is… and that all what matters…
OK, nismo sami na toj listi. Uz dosta ograda uz nas su neprilagođeni ovom svetu (sadašnjosti, bitno obojenom uticajem Google filozofije) i advokati… ah da i Bog… i Apple (sa dosta ograda).
PR-ovci (nije da nije) koriste alate web 2.0, Google, pretrage, društvene medije i platforme… sve je to ok. Međutim, razlog je totalno (su)lud i pogrešan! Sve to samo da bi ispratili šta se priča o klijentima, brendovima, kompanijama… nazadno i pogrešno… ne proaktivno, ne kako bi o s e t i l i kako živi i razvija se zajednica – već kako bi s ofucanom metlom (pokušali) da počiste nered koji nastane… ili kako bi se ćutke posladili eventualnim uspehom (koji, bar u SRB) retko jeste njihov (zajednica živi i pulsira sama sa unutrašnjim okidačima, a ne (samo) PRofesionalno nametnutim i isprovociranim).
„Ono što klijent treba da shvati je da neće on *stvoriti* zajednicu (i upravljati dijalogom) nego da ukoliko planira da opstane u vreme mrežne ekonomije mora veoma ljubazno da zamoli da bude primljen u prostor već postojećeg javnog dijaloga.“ Vuk Ćosić (ništa lično, pa sad izvini ;)
Mi živimo u ovom trenutku, ne juče…
Mi radimo za dane koji dolaze, ne samo za sutra…
Rethink, reorganize, resolve, and reposition yourself!
A dok čekate knjigu, pogledajte video sa promocije:
Hej ljudi, znate onu o „zadnjem vozu“? Znam da znate…
Vaša D Dj
p.s. to je o knjigama… snove ipak čuvam…
2020
Doslednost u promovisanju DOBRIH stvari je nešto što ja mnogo cenim. Ljudi se menjaju, pa ponekad i na bolje i treba ih UVEK podržati u tome ;)
Na netu uglavnom važi pravilo 3 majmuna – hear no evil, see no evil, speak no evil. Zato jer Google sve pamti, uglavnom duže nego što ljudi to čine. Dakle – DO NO HARM.
Doslednost u zaokretu ka konstruktivnosti umesto istrajavanje u hejtu bila bi najveća stvar koja može da se desi .rs blogosferi….sjajn post Dragana! Istraj! Pozdrav za tebe i tvoje čitaoce od Jelene Jovanović.
Odličan post… Baš juče sam se susrela sa komentarom jedne devojke, koja mi je na pitanje „Zašto ne bi malo promovisala svoj posao na internetu?“, odgovorila sa „Ma ONI (mi, ‘ljudi na internetu’, posebna neistražena vrsta) samo gledaju, nemaju oni nameru ništa da kupuju…“
Internet, ta strašna i neistražena stvar je meni donela samo najbolje u ličnom razvitku… Ova rečenica, gore napisana, je meni najdraža karakteristika vremena u kom živimo:
„možemo zaraditi a da ne radimo ništa zlo, možemo biti pokretači globalnih akcija (a da za to ne potrošimo pravo “malo” bogatsvo, pa čak iako samo apelujemo na dignitet nakon izgubljenog/ukradenog mobilnog telefona)“
…jednom rečju, ima mesta za sve koji žele da uspeju, da se izraze, ostave neki trag…
Ukoliko udenem metar i trideset tri centimetra knjiga u plavoj boji na polici iznad kreveta, osecam da ce moji snovi biti kudi kamo lepsi :P
Toliko o snovima…knjige ipak cuvam !!!