Global WarmUP – but the real one!
Svet je postao globalno selo. To nije novo, ali je svakako zanimljivo sagledati i najnovije posledice globalizacije.
Nijedna ekonomija nije samostalna. Ekonomije čak i najuticajnih zemalja (npr. zemlje G 7 grupe: SAD, Kanada, Nemačka, Velika Britanija, Japan i Italija) zavise od globalnih trendova, promena i oscilacija na tržištima novca i roba koje novcu daju vrednost (nafta i zlato). Najzaštićenije zemlje na sve globalne ekonomske potrese su zemlje tzv. BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija i Kina) pre svega zbog njihove autonomne održivosti.
Globalni okvir
Iako ima pozvanijih da pišu na temu globalne ekonomske krize, a i pišu stalno svugde svi svašta, podelila bih sa vama svoj ugao gledišta.
Kriza koja je aktuelna najveća je od tridesetih godina XX veka. Počela je američkim kolapsom u hipotekarnim kreditima (prim. prev eng. US mortgage collapse) u avgustu 2007. kao posledica neusklađenosti ponude i potražnje.
Kako sam ja to razumela: razlika u proizvodnoj i potršačkoj ceni roba i usluga jeste profit; što se više i jeftinije proizvodi to je profit veći; zemlje „trećeg sveta“ proizvodnju su učinile profitabilnijom nego ikada u istoriji; profit se plasira u banke kao finansijski kapital kompanija (proizvođača); banke taj kapital (novac) „vraćaju“ građanima, privredi i državi putem kredita i zajmova. I tako u krug. U tom krugu „slaba karika“ je bila što je profit i proizvodnja bila znatno veća nego potreba građana i privrede za kešom koji se tako gomilao u bankama. Taj je keš, tako, izgubio vrednost. Npr…
Ili možda da kažemo, taj je novac posle nuđen pod nerealno povoljnim uslovima (zato što invetsiranje novca daje najveći profit, nikako ne njegovo statično „držanje“ na računima banaka). Amerikancima je istovremeno sa rastom proizvodnje opadala potrošnja, pre svega zato što je primarna snaga njihove ekonomije u vojnoj industriji (koja je posle sedamdesetih blago reći usahnula), tj. u kompenzovanoj vrednosti dolara kao ultimativne valute u svetskoj robno-novčanoj razmeni. Dakle, vojna industrija sa smanjenom proizvodnjom (s jedne strane) i nafta i čelik koji se kupuju i prodaju (ne više samo i jedino u USD) u evrima od 1992. (što je prvo učino Sadam Husein, pa baš sebi stvorio nezgodnog neprijatelja – SAD Frown ) posredno je smanjila realnu kupovnu moć prosečnog amerikanca. Ali on se ipak i dalje zaduživao…
Za ovaj svoj lični sud pronašla sam logiku i u najsvežijem (oktobarskom) Izveštaju MMF-a koji podseća na suštinsku (matrix) grešku globalnog kapitalizma (globalizma): potencijalni disbalans proizvodnje i potrošnje. To se upravo i desilo.
Proizvodnja (i profit od iste) nema smisla bez tržišta. Tržište realno ne može da priušti sebi proizvode i usluge (odnos realne i finansijske ekonomije 1$:50$). Vrednost novca se dovodi u pitanje, kao i vrednosti uopšte.
Ovim se problemom danas i juče bave najpozvaniji: MMF, Svetska banka i članice MMF-a (njih 185). Danas je usvojen akcioni plan predložen od strane G 7. Svetski ekonomisti znaju šta im je činiti, nema sumnje. I svi do jednog su saglasni kako da ovaj problem reše.
Obzirom da je problem globalnog karaktera, jedino rešenje je globalno rešenje; sveobuhvatno i opšte, a koje će biti potom primenjeno na pojedinačnom mikro (državnom) nivou. Ja im zaista verujem. Na kraju, o interesima jako moćnih grupa i pojedinaca je reč, pa sam uverena da su uložili sva znanja i iskustva da koncipiraju rešenje.
Lokalni okvir – naše (lično) „selo“
Bankarski sektor u Srbiji je likvidan i za sada nema potrebe za reagovanjem države, a građani ne treba da brinu za svoje štedne uloge, ocenjeno je na forumu „Globalna finansijska kriza i uticaj na region i Srbiju“.
Zaključak su doneli Guverner Centralne banke, gospodin Radovan Jelašić i predstavnici ministarstva finansija i komercijalnih banaka.
Restriktivna monetarna politika NBS (kontrola zaduživanja, strogi i kontrolisani uslovi za poslovanje komercijalnih banaka u našoj zemlji i povećana kontrola bankarskog sektora kao i kontrolisanje kursa) u poslednjoj godini u najteže vreme za ekonomiju ne samo Srbije, baš kad treba – daje svoje rezultate.
Štedni ulozi su sigurni, dinar je stabilan, krediti nisu značajnije poskupeli.
I to je ono što se broji, što je bitno.
Naša država sada mora da porazmisli kako da se nosi sa još nekim izazovima kako bi rešila platni deficit (namirila sve svoje tekuće potrebe).
Da bi finansirali svoje redovne troškove morali bismo i/ili:
- Imati razvijenu proizvodnju
- Privući nove strane investicije (otežano zbog kriza u inostranim fondovima i bankama iz kojih se finansiraju investitori da bi investirali)
- Prihodovati iz preostalih privatizacija koje su u toku (već su neke otkazane ili neuspele)
- Zadužiti se kod stranih banaka i fondova (skupo i otežano)
- Trošiti sopstvene devizne rezerve (10 milijardi evra, što nije ni dovoljno, posebno srednjeročno gledano, a svakako ni preporučljivo).
Podsetiću vas ipak još samo na to da je u našoj zemlji najuređeniji privredni sektor upravo bankarski sektor.
Da su pravila igre stroga i ista za sve igrače, na dobrobit građana.
Da su banke sigurna mesta i imaju zasluženi ugled.
Da je svaki, ali s v a k i dinar, dolar ili evro štednje u bankama „osiguran“ kod naše Centralne banke koja već duže vreme vuče mudre i dugoročno vrlo dobre poteze u interesu pre svega građana, ali i zemlje i njene ekonomije u najširem smislu reči.
Kriza postoji, i ona ne da nije mala, nego je najveća moguća – svetska. Ali panika i bezglavo komešanje problem će na lokalu učiniti većim.
Građani Srbije naučili su da kalkulišu sa rizikom. Iz tog razloga, sasvim je dovoljna mera opreza pomno pratiti dešavanja i prikupljati informacije.
Bez preterane panike, bez nervoze, bez brzopletih zaključaka.
U Srbiji nikada nije bilo većih ekonomskih stručnjaka na najznačanijim državničkim mestima koji su sticali znanje i stekli iskustvo u poslu kalkuliranja rizika i zaštite svoje ekonomije.
Za sada je najbolje da im verujemo.
U delu komunikacija, moje je mišljenje da je neuputno PR-om komunicirati globalnu krizu, jer ne radi se o ovde o kriznom PR-u. Radi se o realnoj krizi koja zaista nema nikakve veze sa komunikacijom. Nije ona nerealna, niko je ne krije i niko ne izbegava o njoj da priča.
Ne može da se reši ni u 2, ni u 24 ni u 48 sati.
Ona je tu i PR svake banke i druge finansijke institucije može samo da pomogne svojim klijentima, građanima i štedišama da razumeju šta se dešava i odgovore na pitanja najličnijeg karaktera (da li i su i u kolikoj meri moja sredstva sigurna?) istinito, direktno i što pre.
Na nama građanima je da stvari posmatramo realno, sa što manje emocija i uzimajući u obzir što više činjenica.
Narodna Banka Srbije je otvorila sve karte, i za sada mi „partija“ koju igra u naše ime deluje sasvim ok.
Go ahead!
2020
[…] laička razmišljanja napisana već odavno na temu svetske ekonomske krize su u sledeća 3 posta: I, II i III. April 2nd, 2009 in PR & Marketing | tags: G 20, London Samit, rss, sajt, […]
Vidi se da gospođa Dragana nije ekonomista po struci pa otuda komentari o uzrocima krize u stilu vojnog ‚eksperta‚Lazanjskog.
Američka ekonomija počiva na konzumerizmu tj.preteranoj potrošnji kao generatoru privrednog rasta.Problem je što velika većina čitave palete egzotičnih hartija od vrednosti je u funkciji klađenja na berzzi a ne realne ekonomije.Dakle samo manji seo prometa na svim berzama potiče od realnih transakcija.Najveći deo služi kao kladionica za najupućenije a to su ljudi sa Wall Streeta.Takođe amerika je jedina zemlja u svetu koja mož da štampa dolare nekažnjeno po svoju ekonomiju.A kriza u Srbiji nas tek očekuje i biće veoma bolna.Pad privredne aktivnosti,porast nezaposlenih,inflacija i drastičan pad vrednosti dinara.Samo slep ili onaj ko nije ekonomista po struci to ne može da vidi.Dakle 2009.godina će biti veoma bolna po građane Srbije.
Na moju žalost, od kada sam počeo da rastem, sazrevam i pomalo kapiram živim u društvu, državi koji su stalno u nekakvoj krizi. Političkoj, ratnoj, ekonomskoj, krizi morala itd. Pa kao i svakog građanina ove države malo me zainteresovalo da saznam nešto o ratu, politici, ekonomiji a o moralu nism baš načisto. E tek bi sad koju reč prokomentarisao o trenutnoj svetskoj ekonomskoj krizi i o njezinom uticaju na nas. Mislim da se sada vidi koliko će svet biti u ogromnim problemima zbog ekonomske globalizacije. Kao sto se i vidi da ce neke firme van granica SAD-a biti zatvorene a u sklopu su velikih američkih korporacija. Nažalost te firme koje će se zatvarati čine okosnicu nekih državnih ekonomskih sistema. A to znači da ja iskreno mislim da je posle perioda globalizacije došlo vreme da SAD preuzmu ekonomski monopol u celom svetu i da pomoću toga bez vojnih izleta imaju uticaj na razne zemlje i nacije. Znači ako zatvore neku firmu u našoj ili nekoj državi a nedaj bože da se radi o hrani, šta će mo tu da uradimo? Ništa, čekaćemo njihovu odluku. (nažalost uljare i šećerane su kupili stranci koji nemaju strategiju u skladu sa našim ekonomskim i društveno političkim ciljem) Imamo jedan dobar primer u našoj državi a to je proizvodnja juga amerika. Ni onda a ni sada mi nije bilo jasno kako mi sa zaostalom tehnologijom da prodamo neko vozilo bilo koje kategorije nekome ko je tehnološki superioran a i izmislio je masovnu proizvodnju vozila samo zbog većeg profita. No nažalost zastava je prodavala vozila na američkom tržištu ispod cene rentabilnosti i to se radilo uporno u narednom periodu. Razbijanjem Jugoslavije nestalo je i dosta pomoćnih zastavinih pogona pa je jugić počeo da liči na svašta samo ne na vozilo. Ovo razbijanje Jugoslavije nam govori da je i mini globalizacija pogubna za svaku krizu. Druga kriza zastave se upravo sada odvija i to u namenskoj proizvodnji što se i u prvoj krizi dogodilo. Sada je remington prestao da uvozi naše proizvode navodno zbog krize a na žalost, činimi se da je to navodno bio dobar aranžman. Sa ovim primerima sam hteo da pokažem moje mišljenje o ekonomskim krizama to jest da se one namerno proizvode zbog budućeg profita, monopola ili šta već.
Prokomentariosao bi još nešto ali nemoj te mi zameriti na mojoj neukosti ili ne znanju. Na primer: strani investitori dolaze u našu zemlju da nešto investiraju, započnu neki pogon i nemaju dovoljno sredstava e onda oni zmu kredit i to završe. Naravno kredit uzmu u nekoj stranoj banci i zaduže našu zemlju jer je ona garant sigurnosti kapitala te firme kod nas. E opet tu dođe neka ekonomska kriza i oni se povuku a naša država odplaćuje kredit toj banci koja je u istoj korporaciji sa tim preduzećem. Da li sam u pravu?
Pa hajde sebi da dam i malo slobode za drugačije mišljenje da eto krize nastaju slučajno onda mislim da ipak bi trebali da imamo bar malo zatvorenije tržište i bar malo nezavisniju ekonomiju u odnosu na svetsku. To je što se tiče nas a što se tiče sveta ša tu reći kada jauče SAD o krizi a dobro znamo da su svakim danom sve jači i jači. Globalnu krizu oseća osnovna ćelija društva PORODICA naravno ako potiče iz srednjeg ili siromašnijeg sloja. E sad šta je tu globalna ekonomska kriza? Da li je to kada bogati ne zarađuju ili kada siromašni nemaju šta da jedu. Ili kada tokovi novca presuše to jest kada ih neko povuče iz opticaja sad samo treba razlog takvog delovanja da pronađemo. Pa tek onda da raspravljamo o tome šta uraditi u budućnosti da bi rešili probleme i povratili ekonomsko stanje na normalno funkcionisanje.
@Borsky: I moja su saznanja da se za podizanje sume veće od npr. 5.000 evra manje više u svim zemljama u regionu podrazumeva najava banci.
Edukacija kolega u front office-u je preko potrebna bez obzira na to da li nam je namera da ih inicijalno edukujemo, ili da nastavimo da ih unapređujemo i povećavamao njihove komunikološke, pa i prodajne veštine.
O SAD smo zaista dosta pisali, pomisliće nedajBože da imamo nešto protiv njih, a nemamo ništa… efikasno ;)
I najlepši deo komentara, pisanje o našoj Srbji – naša zemlja ima potencijala na mnogo nivoa; od, kako ste naveli, klimatskih pogodnosti te samim tim prirode i njenih blaga, do kvalitetnih pojedinaca, istorijskih spomenika… i da ne zaboravmo: mi smo geopolitička rasksrnica Balkana! A kako je to značajno možemo se prisetiti posmatrajući istoriju kroz koju možemo pratiti mnogobrojne vojne okršaje sa ciljem dominacije ovim delom Balkana… Ali, Borsky, to moraju da iskoriste neki ljudi visoko u strukturama vlasti naše Republike. Nadajmo se da hoće i da će što pre…
Hvala na poseti, nadam se da ćemo se „viđati“…
Btw, sajt Vam je vrlo dobar.
Kao neko ko se u ekonomiju skoro i ne razume, ne mogu zlaziti u analize, „dešifrovanje“ uzroka i posledica iz nekog stručnog ugla kao večina predhodnika koja očigledno „barata materijom“ ali kao običan gradjanin primećujem:
-Da je podizanje svake veće sume novca prirodno i ponegde obavezno najaviti, naravno i u evropski razvijenim zemljama jer pored psihološkog efekta na samog ulagača banka time ostvaruje veću dobit samim tim što će im novac duže biti na raspolaganju. Način na koji se to kod nas radi uz nespretna obrazloženja je jedan od poslova domaćina ovog interesantnog bloga i svakako treba raditi na edukaciji šalterskog i drugog nestručnog osoblja.
– Da je velika svetska kriza posledica virtuelno-uspešnog poslovanja kroz razne kredite i ostale oblike pomoći koji su uvek nečim drugim uslovljene. Mislim da je pristupačnije reči da je to onaj vid „paket pomoći“ gde ti se „nešto“ daje, ako uradiš ovo ili ono, a da ne pominjme pomoć kojij predhodi uništavanje kako bi pomoć imala pogodno tlo uz poobiman interes. SAD koje odavno gracju u velikom ekonomskim problemima ne odustajući istovremeno od raznih oblika nametanja su to počele da osećeju na svom tlu. Nažalost posledice su mnogo rasprostranjenije pa svi delovi tog mehanizma ipak moraju da okaju svoj deo krivice- ako mogu tako da kažem.
-Da je odbacivanje domaćih resursa, investicionih mogućnosti katastrofalna greška jer iako je naša privreda u totalnom kolapsu potencijali i mogućnosti koje nam pruža klima i prirodna bogatstva daju kakvu takvu nadu.
Toliko za prvo javljanje. Biću Vam zahvalan da me ispravite ukoliko grešim.
@Goran: Slažem se da je utešno biti svestan stvari. Nije lako, ali je lakše kada znamo šta je i kako je.
Nadam se da ćete pročitati post „Svetska ekonomska kriza iz ugla Josepha Stiglitza“, koji je inspirisan Vašim komentarom.
Cela buka oko svetske krize, je cini mi se samo pocetak u ono sto sledi. Finansijski tokovi sveta su poput zivog organizma koji je sada bolestan, terapija koja mu se daje ne daje najbolje rezultate.
Mnogo faktora je dovelo do svetske finansijske krize, hipotekarini krediti u SAD, kao i cinjenica da e u svetu deset puta vise trosi novca preko kredita nego sto je bruto dohodak svih zemalja sveta.
Ako bi od ovog casa ekonomija krenula napred i da nebude klimatskih poremecaja, koji destabiliju sigurnost proizvodnje hrane, i ako bi socijalna stabilnst bila odrziva u zapadnim zemljama onda bi se mozda i izaslo iz krize. Medjutim niko ne garantuje da ce u svetu sve teci bez lomova u buducnosti, vec je vise nego sigurno da ce biti veoma teski izazovi pred svetskom ekonomijom. A da je to tako pokazuje ucestalost sastanaka G8, kao i svetski ekonomski forum koji se veoma cesto sastaje. Nestabilnost u svetu je zabrinjavajuca iz prostog razloga sto je previse stanovnika i to je strahovito opasna socijalna bomba koja zbog nezadovoljstva moze da ekspolodira.
Sto se tice srbije bruto dohodak nase zemlje je zanemarljivo mali u poredjenju sa svetskom ekonomijom, bolje receno beznacajan. Nasa ekonomija sve jedno ne funkcionise, strane investicije kao i rapsprodaja je doprinela prividu nekakvog napretka. Ali sve smo potrosili i prilicno se zaduzili, naprimer gradani kod banaka 9 miljardi eura, sto ako se sve porementi moze da stvori isti problem koji se desio u SAD.
Sve u svemu nije dobro, gde je izlaz, neznam, nisam strucnjak za to. Postoji opasnost da svetska kriza preraste u kolaps svetske ekonomije, za sta postoje i predvidjanja, umnih ljudi koji se bave ovim pitanjem, a da epilog svega bude ne kolaps vec totalni raspad svih struktura na kojima pociva nasa civilizacija. Ali sve jedno tu smo gde smo i videcemo kako ce biti. Ako je za utehu bar znamo kako je.
Cela frka oko “krize“, tacnije sama kriza je pokrenuta/dignuta samo sa jednim ciljem – uvodjenje valute amero. Sve ostalo su fore i fazoni(kao i obicno, uspesne) za odvlacenje paznje javnosti.
Kada se sve stisa i slegne perje…ostace samo amero. A ljudi ce po obicaju misliti da su to resenje “pronasli“ vajni strucnjaci, dok ce potpuno odsutno biti razmisljanje da je postavljanje amera cilj, a kriza sredstvo za postizanje tog cilja.
@Milan: smatram da si u pravu u velikoj meri.
Ne bih se složio da smo mi manje izloženi krizi. Naprotiv. Problem (ili sreća) je u tome što nismo čvršće integisani u svetske finansijske tokove i to za posledicu ima privid da je sve normalno a realno nije. Nivo ekonomske povezanosti Srbije sa svetom je nizak ali kada kriza za 2-3 meseca stigne biće poput cunamija. Naš manevarski prostor je prilično ograničen (proizvodnja, devizne rezerve, domaće investicije, itd.). Posebno je opasno što smo previše orjentisani na strane investicije (a domaće zanemarili) i ta pogrešna politika će nas sačekati za 3-6 meseci kada presahnu strane investicije, kada bude besmisleno poklanjati neprodatu državnu imovinu, i slično. Tek tada ćemo videti vrednost ekspertskog znanja (koje je kod nas realno oskudno ili u turbo maniru). Bojim se da ćemo biti svedoci nečega što se nikome neće svideti i što ćemo sanirati godinama (jer su rezerve sistema iscrpljene u zadnjih 8 godina da bi se stvorio privid napretka a u suštini, u realnoj ekonomiji, to nije bio slučaj). Tek ćemo videti kako izgleda svođenje virtuelne srpske ekonomije u realne okvire (uzane i plitke). Banke će to vrlo dobro da osete (već osećaju).
@Mirjana: zaista sam želela da budem što jednostavnija. Problem je nastao zato što je svetska da kažem reperna valuta (USD) izgubila vrednost jer nije bila podržana realnom ekonomijom zemlje. Realna ekonomija ne bi smela biti (mnogo) slabija od finansijske. A upravo se to događalo decenijama u nazad. Kulminaciji (koju inače ima svaka pa i ova katastrofa)upravo svedočimo. Mada, molim uvažite, ja nisam ekonomista niti analitičar. Samo sam lično tako razumela trenutno stanje.
objasnite mi jednostavnim recima kako je doslo do ove ekonomske krize. mislim da vecina naroda ne zna i ne razume sta se stvarno desava.
@Željko: U mnogim opservacijama se sa tobom mogu složiti. Međutim, SAD nakon aktuelne krize izvesno neće preuzeti svetski monopol u ekonomiji. Zašto je tako može biti tema posebnog posta, za sada je dovoljno da kažem da će svetska ekonomija funkcionisati po sistemu interesnih blokova i to će biti rešenje bar na srednji rok. U tvojoj konstataciji da se krize tendenciozno stvaraju takođe ima istine, ali uglavnom za krize manjeg intetnziteta i prolaznog karaktera. Ova kriza nije takva, što ne znači da centri moći nisu uticali na njeno intenziviranje ili da se nisu držali po strani kada su bili u prilici da je uspore, umanje ili neutrališu.
Naša zemlja nije garant sigurnosti kapitala firmi, ni domaćih pa ni stranih sem onih kompanija koje su u vlasništvu države (a njih je sada vrlo malo). Međutim, strani kapital u zemlji ima neke druge da kažem ne baš najpogodnije strane (upravo ono što si naveo u delu nekompatibilnosti sa lokalnom ekonomijom, tržištem i planovima). Sa druge strane, takve kompanije i njihov kapital direktno utiču na razvoj naše države.
Takva je zapravo ukupna ekonomija, ništa nije crno ili belo a funkcioniše po sistemu spojenih sudova; dopadalao nam se to ili ne. Tako, ekonomija zemlje usko je povezana sa ekonomijom regiona i šire, sa političkim i socijalnim trendovima sa globalnim tendencijama, uslovljena kulturološkim i drugim razlikama… Sve na nju može da utiče čak i kad je nezavisna, a nekmoli ako je nerazvijena.
Šta je kriza u kontekstu ko je izložen i njome pogođen? Hm, npr. bogati gube novac i manje zarađuju (nikako ne toliko da nadoknade koliko su izgubili); kompanije usporavaju ili obustavljaju proizvodnju i redukuju planove; države se dodatno i nepovoljno zadužuju da bi zadovoljile potrebe tekuće likvidnosti (našoj zemlji je u tom smislu potrebno između 600 i 800 miliona evra mesečno); manja preduzeća zavise od većih preduzeća i od Džave; porodice su početak i kraj; i da, one će i u najprozaičnijem smislu osetiti posledice vrlo snažno.
Međutim, kažu ko ima puno puno će izgubiti, a ko ima malo malo će izgubiti.
Pa sad ne znam da li je to na radovanje…
Dodaću još jednu rečenicu, možda kao savet koji sam nedavno čula od pametnog čoveka:
„Ne kupujte danas ono što ne morate,
sutra možda nećete moći da kupite ono što morate.“
Željko, zahvaljujem na izuzetno konstruktivnim opservacijama koje su problem i sagledavanje posledica učinile jasnijim.
Cvele
:P
Premijer Cvetković…
@Makedonac
upravo o tome je i rec: njena teza je da strucnjacima treba verovati jer su strucni. Pa oni su i prouzrokavali ovu krizu… To o cemu ja govorim je tzv. Conflict of interest.
Ministar Cvetković danas je objavio da je garancija za štedne uloge povećana sa dosadašnjih 3.000 na 50.000 evra. Takođe, od danas do kraja 2009. ukinut je porez na štedne uloge.
@Marko
Neznam koje su ti asocijacije… Ali tvoja teza ne drzi vodu.
Po tvome… grubo receno…svi policajci su unapred, garantovano, posteni ljudi, jer rade na suzbijanju kriminaliteta
Cinjenica da autor radi kao PR menadzer u banci dovodi u pitanje ne samo ponudjenu analizu uzroka krize nego i savet da se finansijskim strucnjacima i dalje bezrezervno veruje.
Kad nemas nista, nemas ni problem. Prosto , jednostavno…
Kad imas nesto, a ne vrsis velike transakcije svaki cas, sigurno da planirano podizanje novca najavis svojoj banci i problem ne moze da bude…Ako ga pak ima i ucestao je, barem sad postoji 30-tak banaka koje se bore za svakog klijenta ma kako ,,tezak,, bio…
Globalna kriza je jos jedan od poteza velikih da prekroje neke pocepane veze , da okrenu za kratak vremenski rok brdo novca, da postave sve na svoje mesto i pride ispumpaju neke ,,Jevreje,, da ne kazem Pirocance…
A mozda i gresim? A sto ne bih pogresio, ipak sam ja skromnih ekonomskih znanja …
Ja to razumem. Ali puno klijenata ne razume i situaciju vidi kako sam je opisao a kroz prizmu nastupajuce krize. Zato sam i pitao; da li bi posao PR-a (ne osobe vec profesije) bio da instruise banku da se drugacije ponasa u ovakvo vreme? Recimo da uprkos povecanim troskovima osiguranja kesa, omoguci „seamless“ isplatu, igrajuci na to da ce klijent to ceniti i vratiti se nazad? Ili ga izgubiti zbog 2-3 dana koliko je potrebno da banka sakupi cash za isplatu? Da suprotno uobicajenoj praksi doprinese smirivanju tenzija i ne dopusti bad rep? Ne zaboravite, banke su te koje nose hipoteku 90ih, ne klijenti.
Na šalterima banaka u zavisnosti od dotadašnjih potreba i frekventnosti same lokacije, nalazi se određena suma gotovine. Suma koja je na raspolaganju za dnevne transakcije je ograničena i istovremeno osigurana za slučaje razbojništva ma koje vrste. Ni u regularnim okolnostima banke na šalterima nemaju neograničenu količinu gotovine, a u situacijama kakva je trenutna, zbog učestalijih zahteva za gotovim novcem, situacija koju ste opisali je očekivana.
Iz tog razloga vrlo je razumno najaviti dolazak u banku kako bi se unapred rezervisao gotov novac koji građani žele da podignu.
Ne smatram da se radi o ma kakvim tendencioznim radnjama, već o uobičajenoj proceduri koja je koncipirana da svakodnevni rad i poslovanje banaka prema klijentima učini sigurnijim (bezbednijim)i bolje organizovanim.
Nije nužno u svemu tražiti negativnu konotaciju i tendenciju.
Da ne izlazem ovde svoje misljenje o uzrocima krize (koja se od 1929. nekako desava svakih 20 godina u proseku) i koji je cilj iza toga, interesantan mi je PR pristup banaka.
Najbolji PR je ispostovati strah gradjana i privrede i obezbediti onima koji sigurnost zele da potraze na drugom mestu (sefovi, slamarice i sl) to i urade bez problema, kako bi se sami vratili posle par nedelja (neminovno) kada ova polu-panika rasirena tabloidima prodje. Ali sta se desava na salterima banaka?
Licno sam prisustvovao kada jedan korisnik ugledne banke nije mogao da podigne 4000 evra jer banka nije imala toliko na salteru (zamolili ga da dodje sutra dok to spreme). I slovima cetirihiljadeevra, da ne bude zabune. Platni promet u dve banke (opet licno iskustvo) kasni i po nekoliko dana sa izvrsavanjem naloga, itd.
Ima li goreg PR-a u ovom vremenu? Ljudi koji pruisustvuju ovakvom dogadjaju nece o tome cutati (corpus delicti) vec ce ga i preuvelicavati i terati druge da idu u svoje banke i „na vreme“ podignu novac.
Da li i ovaj operativni deo „ponasanja“ banaka treba da bude sastavni deo PR strategije? Radi li se to na bordovima? Ili je na PR odeljenju samo da napravi saopstenje za stampu koje bi trebalo da umiri „bezrazlozno“ uznemirene narodne mase? I sta to bankari znaju sto Jelasic ne zna pa povlace evre sa saltera? (eto i ja da doprinesem tabloidizaciji krize)