Kada ste (kao PR) dovoljno netaktični i površni te navučete gnev jednog od najuticajnijih blogova na svetu računajte na nezadovoljne klijente i/ili menadžment i na srozavanje imidža!
Puno problema…
Na američkom tržištu komunikacija informacije kruže konstantno i u velikim količinama. Jednako intenzivno u online i offline svetu…
Što se tiče online okruženja, konkurencija kvalitetnih medija (pre svega mislim na blogove) je imponzantna, ali sa jasno izdvojenim liderima.
Jedan od najuticajnih blogova na svetu sa 1.6 milona Feedburner čitalaca (za pola miliona VIŠE od NY Times-a!!) – TechCrunch, riznica je zanimljivih, autentičnih i exluzivnih priča na temu tehnologije generalno. PR agencije u Americi imaju account manager-e kojima je posao samo da prate TechCrunch (TC) i da ulažu napore da se na ovom blogu pojavi vest o njihovom klijentu. Ovaj blog postoji od sredine 2005. godine, na trećem je mestu po uticaju (Technorati rejting) a osnovao ga je Michael Arrington.
OK, so what is up?
Michael Arrington je 17. decembra objavio post „Death to the Embargo“ i izneo stav uredništva ovog bloga da nadalje neće poštovati dogovore sa PR-ovima (pojedincima i agencijama), posebno one dogovore koji se odnose na embargo objave vesti i informacija (zabrana objave pre naznačenog datuma):
„PR firms are out of control. Today we are taking a radical step towards fighting the chaos. From this point on we will break every embargo we agree to.“
Šta se u stvari dogodilo i šta to znači za našu (PR-ovsku) struku? Doduše više na svetskom nivou, ali primer je više nego zanimljiv i nužno ga je obraditi.
U postu „Blogger relations“ pojasnila sam koliko je blogosfera osetljiva javnost, kao i kakvi su realni potencijali ove uticajne grupe, te preporuke na koji način možete (iz)graditi odnose sa blogerima. Jedna od ključnih rečenica je:
„Blogeri postoje kao deo zajednice („community“):
* Nemojte da vas iznenadi što će blogeri često znati koga još „gađate“ (osim njih) i kako ste prihvaćeni od strane njihovih kolega blogera; čisto, računajte s tim
čni novinari i blogeri žele jedinstvenu priču i ekskluzivne informacije, stoga dobro ispitajte i pažljivo pratite blogosferu kako biste relevantno procenili ko su uticajni blogeri i uticajne grupe (influenseri).“
TechCrunch prima na stotine story pitch-eva mesečno od najraznolikijih i najeminentnijih kompanija. Kako bi svaka priča dobila zasluženo mesto, čitaoci ažurne i kvalitetne sadržaje i na posletku (a za kompanije najbitnije) kompanije i agencijski klijenti pažnju milionskog auditorijuma, postoje pravila igre koja su tu da bi se poštovala. Sve je počelo sa neralnim očekivanjima PR-ovaca koji su iznova i iznova gotovo spamovali autore blogova sadržajima koji u najvećem broju slučajeva nemaju težinu (newsworthy). Osim zatrpavanja inboxa, autori bloga mesecima su bili izloženi upornim pozivima na mobilne telefone od strane PR-ovaca. Da li je tu kraj napadnošću i nametljivošću?
Pazite dalje:
Nedavno su autori bloga PhoneScoope, na uporno i dosadno spamovanje gospođe Lois Whitman-Hess iz jedne PR firme u New York-u, uputili javno pismo – molbu – da se „obustavi“ slanje na njihove adrese zato što oni nisu (a što bi ona znala da se bar površno upustila u analizu blogosfere) adekvatna ciljna grupa za poruke o klijentima (TV uređaji) koje šalje:
„Please remove me from your list. My publication does not cover these types of products. I did NOT sign up to receive info in this category, nor anything close. By CES guidelines, I should not have received this, making it dangerously close to spam. That reflects poorly on your company. Thank you.“
Usledio je i odgovor, pardon dva, od gđe Whitman:
„CES publishes a list of press. You are one of a few thousand. Everyone has access to that list for all kinds of reasons. It is publicly published. As a PR agency, we use that list so we can solicit press for booth appts. I hope you can appreciate that. If you don’t, let me introduce you to the “delete” button. Or in the future do not sign up as a press person for CES. Furthermore, do not make any threats to my company. I don’t need you to tell me what is right or what is wrong. I have been in the CE business for 42 years.“
i još jedan:
„I have seen nasty people like you melt away faster than a snowball going up hill in the rain. I am waiting for an apology. Maybe we can meet at CES for a hug or a slug.
P.S. I just visited your web site. I would hardly call your blog a publication, However, you do have very interesting content and we have lots of client you would like to know more about to help you in your endeavors. Call me.“
Šta reći?!
Gromoglasno bih se nasmejala da se ne radi o predstavnici moje PRofesije… ali radi se.
Nastala je greška u matrixu.
PR-ovci su se opustili; ovde i onde; agencije veruju da posedovanje informacija i mesečna rata koju im plaćaju klijenti predstavljaju dovaljan razlog da se „stvari“ podrazumevaju, a svoje (sve češće) greške zatrpavaju plitkim interesnim pričama. U klasičnim medijima interesni odnosi intenzivirani su (i iskrivljeni) i oglašivačkim aspektom na osnovu kojeg PR-ovci dodatno pritiskaju uredništvo advertajzing odnosom sa njihovim klijentom/kompanijom (a svi brojimo dovoljno dobro da nabrojimo koliki deo troškova medija, posebno printa, pokriva tiraž, a koliki oglašivači). Međutim, u bloger relations-u moramo računati na druge aspekte:
„Blogeri pišu o onome što žele da pišu – vaše vesti možda po njihovom mišljenju nemaju težinu („newsworthy“) čak iako vam se čini da je tako.“
Ovaj primer je moćni TechCrunc pretvorio u post (i to vrlo popularan) pod nazivom: „Meet Lois Whitman, The Poster Child For Everything Wrong With PR“.
Dovoljno je da kažem da je ova gospođina reakcija (i verovatno post na TC-u) prepolovila broj klijenata njene agencije u samo 5 dana!
Agonija se nastavlja…
Dogovor koji su blogeri uspostavili sa PR agencijama, između ostalog podrazumeva da vesti stižu ranije (nekoliko dana pre nego u redakcije npr. klasičnih medija) kako bi se izvršile potrebne analize i istraživanja i u dogovoreno vreme publikovao text. Sve dok se svi toga pridržavaju, a agencije kontolišu i po potrebi skreću pažnju party brejkerima (koji ne poštuju embargo) sve je ok;
Ali…
TC je definitivno odlučio da od 17. decembra sve što dobije objavljuje kad god hoće, ako hoće, odričući se od ranije preuzetih odgovornosti. Zašto? Pa zato što to rade i drugi blogovi, obzirom da se sadržaji više ne šalju selektivno i targetirano pouzdanim blogovima i sajtovima već BUKVALNO SVIMA koji na ma koji način (i ma koliko) prate tehnološke novine i tech kompanije. Neki manji sajtovi i blogovi kako bi privukli veći broj poseta i povećali mogućnost da budu što više linkovani, krše embargo i preuzimaju sav publicitet ostalim učesnicima blogosfere i online zajednice. Sve to bez ikakvih reperkusija ili ma kakvih sankcija od strane pošiljaoca poruke koji je, na kraju krajeva, i zahtevao taj embargo!?
Zašto (tek) sada? Po navodima Arringtona, do pre godinu dana embargo je kršen npr. jednom mesečno (u odnosu na 600 vesti sa embargom), a danas se svaki (svih 600) prekrši. Nema više mere…
Pa dobro, zašto onda postoje pravila i šta relevantne razdvaja od onih drugih? Šta je priča o ogovornosti ako niko ne snosi odgvornost?!
Poznata PR osoba, žena sa decenijskim iskustvom u PRofesiji specijalizovana za online komunikacije i nove medije Sally Falkow, na svom, takođe vrlo uticajnom, blogu navodi mišljenje i očekivanja u vezi sa stavom TecCruncha-a:
„I guess the PR lesson here is to be offer really great content equally to all parties. Cherish your relationships with media – offline and online. Being a trusted source is priceless.„
Molim vas da porazmislite nakon ove priče bar na nekolio trenutaka, koliko zaista ulažete u uspostavljanje i unapređenje odnosa sa (barem) offline medijima… Takođe, razmislite o tome od kolike pomoći bi vam bilo uspostavljanje (i unapređenje) odnosa sa blogerima pri realizaciji komunikacijskih strategija za koje ste odgovorni. Ja jesam… tačnije o tome razmišljam ceo vikend…
Kvalitet ide ispred kvantiteta; kvantitet dolazi kao rezultat!
Relevantnost, relevantnost, relevantnost…
„Biti izvor (informacija) kojem se veruje je od neprocenjive vrednosti.“
S. Falkow
Ne opterećujte se bespotrebnim zagonetkama šta ide prvo (koka-jaje bla, bla)! Za realizaciju dobrog posla ili još bolje, za uspeh generalno, potrebna je doslednost, planiranje, sistematičnost i relevantnost.
Postavite blogger relations na „To do list“ što pre… Pogrešićete u suprotnom.
p.s. Zahvaljujem se Draganu Varagiću na inspiraciji.
p.p.s. Post „Death To The Embargo“ ima 368 komentara do sada; mnogi su sjajni i stvarno zabavni ;); izdvajam detalj:
Curious PR person – December 17th, 2008 at 11:57 am PST
Mike – What do you consider a “polite pitch” and how are we supposed to build relationships with you if you won’t talk to us?
Thanks,
Curious PR person
reply:
Michael Arrington – December 17th, 2008 at 12:00 pm PST
go away.
reply:
Rob D. – December 17th, 2008 at 3:20 pm PST
Dear “Curious PR Person” – you just had your shot to “build your relationship” with Mike Arrington.
You blew it. You totally effing blew it.
2020
[…] ovaj slučaj me je veoma podsetio na priču o vremešnoj PR-ovki Lois Whitman, koja je “nastradala” zbog svog nipodaštavanja […]
A Excellent post, I will be sure to bookmark this in my Reddit account. Have a good evening.
What theme are you using? Can’t wait to start my own blog.
I want to start my own blog now :)
Ne bih rizikovao sa Milojem, mlogo je golem,lol…
@ Srdjan Vranac
Ponekad se, na žalost, u odnosima blogera i PR-a stvari otmu kontroli
http://www.flickr.com/photos/keigoo/3157653582/in/photostream/
ali se na kraju sve ipak dobro završi.
http://www.flickr.com/photos/keigoo/3157689882/in/photostream/
Lik sa kapicom je dugo bio vrlo uticajan bloger, trenutno je manje aktivan.
„…zagrljaja ili dangubljenja.“ je lose prevedeno. „…for a hug or a slug“ u ovom kontekstu je sleng koji bi znacio „… da se izgrlimo ili da se sukobimo.“ ili „… da se izgrlimo ili da se potucemo.“
@Aljoša: zaista mi je drago da se javljaš ;)
Sve to kako sa Arringtonom, tako i sa ostalim blogerima, deo je predvidljive „priče“ koja barem PR-ovim mora biti poznata. Na to bi trebalo da račinaju(mo)! Na kraju krajeva, to je još jedna (specifična) ciljna javnost. Nije ona mnogo specifičnija od ostalih; ima razlika svakako ali kod nekih drugih javnosti računaš na druge nedostatke (kao što je, da kažem, lični pristup koji je karakteristika za blogere kao ciljnu javnost). Iz tog razloga, u navedenom primeru, mnogo sam netolerantnija prema PR-ovima i njihovim propustima nego prema (čak i ovako moćnim) blogerima.
@Miss & @Deda: Deda ti si mi na prvom postu ostavio komentar da mi želiš sve najbolje i da se nadaš da na ovom blogu neću promovisati svoju banku, proizvode…. Razumela sam poruku i zaista pokušavam što manje da unosim detalja na koje si mi skrenuo pažnju. Međutim, najveći broj dobrih i loših iskustava stekla sam upravo radeći svoj primarni posao. On mi je istovremeno velika sigurnost i najčešće inspiracija. Blog je postao dobar, čini se čak i meni :), ali u velikoj meri zahvaljujući vama koji dajete svakom postu potpuno originalnu dimenziju i na taj način ga činimo posebnim iznova i iznova. U taj odnos, ne sa blogom, nego SA VAMA, ulažem mnogo.
Jer, što bi rekao Scoble, „social media is about society, not about technology“ ;)
Prazne priče, obično, najvernija su pratnja praznih života ;)
Miss
Ne izaziva samo novo, nego i nesto sto je predobro !!!
A ovaj blog je predobar !
I ja se prikljucujem cestitkama narednim preznicima !!!
„Slična priča i s onom gospođom. blogeri se prijavljuju na svakakve liste i traže da ih se percipira kao velike profesionalce, a kada napokon dobiju pažnju koju misle da zaslužuju, iskoristit će svaku priliku da ti je natrljaju na nos“
by Aljosa
Velika istina. Medjutim sasvim je druga stvar kada profesionalac pokrene blog. Ponovo cu reci – sustinska je stvar za mladog coveka da radi, da radi ozbiljan posao, i ako je moguce u ozbiljnoj firmi. Onda ne mora da se izinjava po blogosferi jer nema sujete – svi stalno ucimo. Sta bi bilo kada bismo stali?? Ne zelim da saznam.
Nije to nikakva neurastenija (ostvarivati se kroz posao, lifelong learning i sl) kako se s vremena na vreme moze cuti. To je prirodan i normalan put, i to otkako smo izasli iz pecina. Sve ostalo je defekt i evoluciju bi bilo bas briga za vrstu koja nije sposobna da nauci kako da opstane u izmenjenim okolnostima.
Kakve ovaj moj odgovor ima veze sa PR-om? Pa…ima veze sa promocijom ideja koje zaista vrede a ciji je ovaj blog olicenje.
Izvinite me, ja sam malo idejno / konceptualni tip, i jos naklonjen cinjenju stvari koje su bolje nego one juce. To bolje je obicno i novo, a novo izaziva otpore…Zato mi je beskrajno drago da zajednica kreirana oko ovog bloga raste :)
Uzivajte & srecni praznici!
iako na spomen PR-a često dobijam lagani osip u predjelu gornjeg dijela prsnog koša, moram priznati da svaki put kada me neki link nanese ovdje čitam sa zanimanjem.
ovak, što se arringtona tiče, mislim da je njegov glavni“problem“ sujeta. TC već odavno nije tamo neki blog, nego je jedan od najutjecanjnijih web medija na svijetu, pa čovjek ne može podnijeti da ga se trpa u isti koš s tamo nekim bezveznim blogerima. otuda ta reakcija.
iako se ne može reći da nije u pravu, ipak je pomalo licemjerno da sada zahtijeva poseban status iako se izgradio na tom ‘blogerskom’ imageu.
slična priča i s onom gospođom. blogeri se prijavljuju na svakakve liste i traže da ih se percipira kao velike profesionalce, a kada napokon dobiju pažnju koju misle da zaslužuju, iskoristit će svaku priliku da ti je natrljaju na nos.
treba ipak znati da blogeri nisu profesionalci i da se od njih ne može očekivati da igraju „po pravilima“.
Ovaj me tekst podseca na jednu izuzetno arogantnu prezentaciju jedne vece hardwerske kuce na jednoj nedavnoj konferenciji. U prvih pet recenica, govornik je nekoliko puta naglasio „MNOGO SMO VELIKI“… „imao toliko i toliko miliona profita – kazem vam MNOGO SMO VELIKI“.
Merenju „oruyja tu nije bio kraj, do kraja prezentacije on je ponavljao sa visine „mnogo smo veliki“ i poruka je naravno izostala…
Sve u stilu: „platio sam termin mogu pricati sta zelim“.
Nema potrebe da dovrsim komentar zakljuckom. Sustina je ista. Svako je odgovoran za ono sta cini. Da li je PR manager, marketing manager, generalni ili samo zaposleni, on de facto predstavlja firmu u kojoj radi. Kako je predstavlja tako ce firmi i biti. Ja jedva cekam da osetim da dolazi veme u kome ce klijenti napustati one koji su poput pomenute gospodje dokazali svoju neprofesionalnost. Nazalost ovde jos uvek srecem logiku „ma dao sam mu pare i MORA to da mi uradi KAKO ZNA I UME“ iako zna da on to ne ume. I naravno i pored toga sto umete, mozete bolje i sam buduci klijent to zna vic cekate da on prozdere i izmuci tog jadnika kome je vec dovoljna kazna sto ce izgubiti klijenta, ali ne – Gazda je resio da se kao macka s misem igra sa njim. Pa on je Gazda. A i vi ste u Redu pa cekajte.
Neka vrsta sadizma cuci u kvazi biznismenima i uzivaju u tome da druge uce pameti umesto sa se usresrede na kvalitet. Pa, ko zna, mozda i nemaju potrebu da cene novac koji imaju, mozda su ga olako zaradili… No, vremena se menjaju. Videcete.
Ja nisam mazohista pa i na nagovetsaj takve situacije napustam potencijalog klijenta. Nek se on igra macke i misa sa drugim, meni to ne treba…
Par citata iz doba dok sam vodi e magazin
„Imam nešto što će SIGURNO zanimati tvoje čitaoce“
„Naš direktor može da priča na koju god želite temu“
„Oni su veliki oglašivač“
Divno! Story-Pitch primer u realnom vremenu ;)
@gaga
> jesam li JA tvoja ciljna
> grupa
Definitivno. Moja kao medij (+ oppinion maker), klijentova kao potrošač.
A eto i prilike da „potegneš za Beograd“ pa da se konačno ispričamo.
> na koji način mogu da ti
> (tvom klijentu) pomognem da > ostvariš određeni zadatak
Promovišem sajt. Objavom kod tebe dobijam link ka njemu na kvalitetnoj lokaciju + dobru poziciju za ime klijenta na pretraživačima + širenje priče preko RSS-a. Gde ćeš više :)
(Da li ste primetili „vesti“ o promociji sajta u kojima ne piše njegova adresa ili vest o promociji kalendara koji je sponzorisala „jedna banka“ – mislim da stvari malo idu u krajnost)
> pripremio činjenice i
> relevantne informacije
> kojima ćeš me „upecati“
Mislim a i dokazaću da to kod promocije sajtova nije bitno. Sve činjenice i bitne informacije su već na internetu, na samom sajtu. :)
Za „pecanje“ je bitan doživljaj koji sajt pruža a koji nastojimo da prenesemo u offline aktivaciju.
Pored ostalog naravno.
@Miss Cybernaut
Ponudu za ovu kampanju dobili smo zbog uspeha prethodne. Saopštenje je išlo u tri forme (blogeri, IT/internet + poslovni mediji, žene + lifestyle)
Nego da ne pričam mnogo, ne ureklo se
Dragana sve pohvale za blog. Sve je bolji i bolji i svaki put ga sa još više znatiželje čitam.
Primeri su sjajni.
Branka Bugariska, novinari će uvek „mrzeti” PR menadžere, marketinške eksperte, kolege novinare, biznismene i ostale, dokle gode se budu izražavali u stilu „time-consuming”, „response” itd. Kome se obraća PR menadžer ili novinar?
Ako je B2B komunikacija, onda još i nekako, ali ako je prema široj javnosti onda je ovakva upotreba stranih reči potpuno besmislena.
Lično, kao novinar, čitajući tvoju poslednju rečenicu morao sam da odvojim koji sekund više kako bih je razjasnio. Činim to zato što me zanima, ali takav jezik ne prolazi kod većine (čak i poslovnih ljudi). Ljudi ne žele da gube vreme na dešifrovanje onoga što su pročitali.
Zapravo, to mi je i Denis Vilkoks rekao kada smo pričali nakon intervjua koji sam svojevremeno radio sa njim: „Volimo da koristimo komplikovane reči i kada to apsolutno nije potrebno a onda budite sigurni da vas niko ne sluša a kamoli razume”. U duhu našeg jezika to se može nazvati „engleštinom”.
Izvini što ovako reagujem. Bolna tačka. :):) Ništa lično.
Pozdrav od journalist-a. :):)
@Miloje Sekulić: tvoj komentar baš jeste (školski) primer uspostavljanja odnosa sa blogerkom :)
S reči na dela! I like it!
Hm, ali može neko potpitnje: jesam li JA tvoja ciljna grupa, na koji način mogu da ti (tvom klijentu) pomognem da ostvariš određeni zadatak i da li si (u slučaju da si unapred definisao odgovore na prethodna dva pitanja) pripremio činjenice i relevantne informacije kojima ćeš me „upecati“ osim priče koja obiluje entuzijazmom? Odgovore možeš zadržati za sebe ;)
@Deda: Kao bloger sa (bogatim) iskustvom verovatno si razmišljao i pričao o većini tema koje obraćujem u kontekstu odnosa i pravila u komunikaciji sa blogerima. Molim te da kad god osetiš za potrebno, dopuniš moje postove.
@Dragan Varagić: ti si već toliko puta potvrdio da učiš i dalje i više; i da ideš dalje i više zahvaljujući svojim naporima, da si ne samo savetodavac već i (pravi) primer.
@Danijela Sever Radovanovic: kvalitet ne samo da je dovoljan fokus, već bi zaista trebalo da bude primarni fokus. I da, naravno, menadžmentu koji je (uglavnom) najbolji u kalkulacijama, kvantitet jeste reper.
Donkihotovski rat potsećanja na značaj kvaliteta u odnosu na kvantitet vodim, pa ne znam npr. 6 godina… Nisam ga dobila (taj rat), ali sve češće dobijam bitke ;)
@Miss Cybernaut: na žalost „svima istu vest“ objavljuje ipak veći broj medija nego što misliš, veruj mi. I to upravo zbog začaranog kruga advertajzing- besplatne (PR, fuj izraz) objave-medij (u kojem se oglašavamo). E to je veliki problem. Zato smo se mi (PR-ovi) ulenjili i zato smo manje kreativni… Zato što dobijemo marketinški medija plan i stiskamo one medije u kojima ćemo se oglasiti da puste (istu) jednoličnu „priču“. Pojasnila sam u postu „Kakvi smo mi u PRaksi“(http://ddjermanovic.blog.co.yu/blog/ddjermanovic/primeri-iz-prakse/2008/07/11/pr-inside) da predstavljam veliku kompaniju, i da bi mi posao bio lakši kada bih se i ja prepustila i na taj način radila (zato što mi budžet marketinga „duva vetar u leđa“), ali ja želim da budem kreativna i da posao radim KAKO VALJA, a ne samo da ga radim.
@Branka Bugariska: poštovana koleginice dobro došla (i ovako formalno ;) na blog draganadjermanovic.com! Obzirom da rukovodiš vrlo uspešnom PR agencijom u Makedoniji, tvoj doprinos ovoj i mnogim drugim temama na blogu, od velikog je značaja.
Konkretan primer koji si navela je vrlo dobar; dodala bih samo još jedan detalj kolegama, npr. zgodno je u tekst integrisati kraću izjavu predstavnika menadžmenta. Tako je informacija slikovitija i u novinarskom smislu ima veću, da kažem, težinu. Od 10 posmatranih slučajva u kojima sam „pustila“ vest sa ili bez izjave, rezultat je 30% više objava onih tekstova sa integrisanom izjavom.
Sraga Gaga, ovo je stvarno super post!
Prenosim deo moje „prakse“: tokom godina, naucila sam ovu lekciju (koju prenosim i na decke u mom timu), pa sada sve cesce saljemo personalizovane poruke novinarima. Svaki novinar (ili grupa novinara slicnih medija) dobijaju od nas posebni press release, pa i fotografije koje saljemo su cesto razlicite za svaki medij, da se ne bi ista fotka pojavila svugde.
Kad se radi o online, cak i stil press release-a i jeszik su razliciti od onih za tradicionalne medije.
Naravno, ovaj princip rada je time-consuming, pa ne moze se uvek primenjivati, ali moram priznati da je response u objavama znatno veci. A i novinari nas manje mrze :)
Spamovanje novinara je manje vise normalna pojava (bila, makar, koliko seja secam). Spamovanje blogera barem kod nas jos nije pocelo, jos se trazi REFERAL i preporuka :)))
Rekoh vec negde da je procenat klikanosti u EU na website koji je napisan na kalkanu ili bilbordu ma kog tipa zaista veliki i znacajan!
Kod nas u advetajzingu se jos ne reklamiraju sajtovi ovako u RL, a kada se to sporadicno i uradi (flajeri npr. svojevremeno za jednu meni simpaticnu stranku i jednog relat. novog provajdera cije usluge nemam nameru da koristim), desava se 404 greska ili sajt u izgradnji. To je veoma neozbiljno.
Drugi slucaj je da se novi sajt reklamira tamo negde u uglu, pored druge ili osnovne poruke, kao usput. I to onda ko je video, video je taj skrajnuti detalj.
Svakako da bi reklamiranje SAMO sajta na bilbordu bilo znacajna stavka u buzetu. Ali posto je rec o internetu, ne vidim razlog da ne probate sa PPC kampanjom tj. kontekstualnom reklamom (npr. kod http://www.Etarget.co.rs )
Blogeri, takodje, zasto da ne. Ali onda sajt zaista mora da bude ultimativno sjajan.
PS. Ja sam to samo jednom uradila je sajt doslovce izvanredan, a to je dokazala i serija nagrada koju je dobio tokom 2008. godine. Rec je o sajtu http://www.suvenirisrbije.com
Pardon, dva puta sam – nisam mogla da odolim wiki projektu http://www.Formular.rs :)
Inace, ova blanket-tehnika slanja SVIMA ISTE vesti je katastrofa…to i u offline medijima objavi samo onaj ko mora (dnevne). Na kraju, zasto bi mediji radili protiv sebe? Dok sam bila novinar vazilo je pravilo – sta kazes, SVI su doneli tu vest? A pa nama onda to ne treba :)))
E bas je super post! Hvala na zanimljivom tekstu…
Mislim da je zena koja radi u PR-u 42 godine zrela za penziju jer ju je definitivno pregazilo vreme, mada ne znam kako je sa takvim stavom ikada bila (pretpostavljeno) uspesna u PR struci…Sokantno… Elem, po meni je kljuc u stalnom pritisku na „kvantitet“ u odnosu na „kvalitet“…Moramo jos puno da radimo na edukaciji sto klijenata sto nasih sefova – da ih ubedimo da ponekad kvantitet uopste nije neophodan!! Ako pazljivo definisemo (specificiramo) ciljeve i ciljne grupe onda je kvalitet dovoljan fokus!!
„Čovek se uči dok je živ“, a mnogi ne shvataju da žive u vremenu gde su nova znanja osnova kvalitetnog posla. To se dešava zbog toga što svakodnevna rutina ne daje puno vremena da se napreduje, naročito kod onih koji „odrađuju“ posao.
Na sugestiju mog bračnog prijatelja :) prevešću par rečenica iz posta koje su na engleskom (naravno ne stručno, tek onako kako umem) ukoliko je nekom zgodnije; ne bih da ih dodajem u originalni post da ne zamaram, post je već dovoljno opširan (za promenu ;).
Kako se rečenice na eng. pojavljuju u postu tim redom ću ih prevesti:
1. (Arrington na početku originalnog posta TC-a): PR firme su van kontrole. Danas preuzimamo radikalne korake kako bismo se borili protiv ovog haosa. Od ovog momenta prekršićemo svaki embargo ako se dogovorimo (odlučimo).
2. (pismo PhoneScoope): Molim Vas ukolinite me sa svoje liste (za slanje). Moja publikacija ne „pokriva“ ovu vrstu proizvoda. Nisam se upisao da primam informacije iz ove kategorije, a ni za ništa slično. Od strane CES vodiča ne bi trebalo da primam navedene sadržaje, koji vrlo sliče spamovima. To govori i loše o Vašoj kompaniji. Hvala Vam.“
3. (Odgovor super Lusi No1): „CES objavljuje listu novinara. Ti si jedan od nekoliko hiljada njih. Svi imaju pristup toj listi iz raznih razloga. Ona je javno objavljena. … Nadam se da ceniš to. Ako ne, dozvoli mi da ti predstavim „delite“ dugme. Ili se u budućnosti nemoj upisivati kao press osoba za CES. Takođe, nemoj više pretiti mojoj kompaniji. Nisi mi ti potreban da mi kažeš šta je dobro a šta loše. U CE poslu sam preko 42 godine.
4. (Pismo super Lusi No2): „Viđala sam gnusne (grozne) ljude poput tebe koji se tope poput grudve (snega) na kiši… Čekam izvinjenje (ne očekujem, već „čekam“!?). Možda se možemo sresti u CES-u radi zagrljaja ili dangubljenja. P.S. upravo sam posetila tvoj sajt. Teško da možeš svoj blog zvati publikacijom. Kakogod, imaš i zanimljivog sadržaja, a mi puno klijenata o kojima bi želeo da znaš više, što bi ti pomoglo u tvojim nastojanjima. Pozovi me.“
5. (komentar sa bloga Sally Falkow): Pretpostavljam da će lekcija za PR-ovce biti da ponude stvarno dobar sadržaj svima jednako. Cenite (negujte) odnos sa offline i online medijima. Biti izvor od poverenja, je od neprocenjive vrednosti.“
pod p.p.s
6. (Prvi komentar na TechCrunch postu):
Radoznala PR osoba: Majk, šta smatraš „ljubaznim pitch-om“ i kako bi trebalo da odnos sa tobom kada ne želiš ni da pričaš sa nama?
7. (odgovor Arringtona „radoznaloj“, apsolutni HIT): ODLAZI (nosi se, gubi se…)
8. (odgovor Roba D „radoznaloj“): „Draga „radoznala PR osobo“, upravo si imala šansu da izgradiš odnos sa Majkom Arringtonom. I upropatila si ga (proćerdala).“
Navela si samo jedan segment onoga sto ja pokusavam par godina unazad da utuvim nekim glavama, ali zalud, na zalost. No, kad se budu okrenuli bice kasno po njih, kao sto se iz prakse do sada pokazalo nekoliko puta.
Jeste da mi kasnimo neko vreme za Zapadom po ovom pitanju, ali se i kod nas generalisu neke stvari.
Voleo bih da ovaj tvoj post procita sto veci broj ljudi?!!!
Gago,
Dopada mi se sto na svom blogu negujes dve stvari (pored ostalih)
– primere iz prakse
– savete za odnose na relaciji blogeriPR
Jedan od zadataka (problema, izazova – kako god da ga nazoves) na koji ja nailazim u praksi je PR aktivacija pri lansiranju veb sajtova klijenata, posebno offline deo.
KZN definitivno nije alat za kojim treba posezati kada je lansiranje veb sajta u pitanju. Ko je jos rad da ide negde da bi gledao ono sto vidi na netu? Sta ciniti u tim slucajevima?
Shvati ovaj komentar kao otvoreni poziv!
(odnosi sa blogerkom u praksi :)
Predajem ovih dana plan aktivacije pri promociji novog veb sajta naseg klijenta. Nadamo se da ce klijent da pristane na nase predloge pa si onda dobrodosla!
I slobodno isuci kandzice ako budes pisala kritiku (moci ces da zaviris i „ispod haube“ – naravno :)