Jedan političar, kandidat za predsednika opštine bla bla, a moj prijatelj, mesec dana pred izbore reče: „Pa daj da napravimo nešto oko te kampanje na internetu Gago!“
Eh, eh, eh. Ne ide to tako. Mi ovde znamo da to tako NIKAKO ne ide.
Cela ta priča o političarima i netu pretvoriće se u naš najgori košmar; jer, ima tu par stvari koje političari nikako da shvate.
Napisala sam jedan post koji nije u duhu ddj.com na drugom blogu. Evo fragmenata, a u celosti ga možete pročitati -> ovde.
************************************************
„Prva prava predizborna kampanja na blogovima u Srbiji (bar koliko ja znam) je započela u, ko bi rek`o, Negotinu.
Negotin, koji koliko do juče jedva da je znao za internet se preselio na blogove.
Na šest blogova različitih političkih opcija moguće je iz sata u sat pratiti nove informacije, ali i (što je mnogo važnije, i u stvari i svrha blogova), komentarisati dešavanja i komunicirati direktno sa nosiocima lista ili ljudima koji se informacijama bave, kao što su novinari.“
Ovo je početak posta „Negotinske wannabe Obame„, Zorana Stankovića (RainDog) na E-stavu.
To što je nas sve veći broj aktivno na webu, te što nam je fokus pri pronalaženju informacija upravo na net medijima jasan je signal političarima i političarčićima da je „žurka promenila mesto“… ili bar imamo novi party place – internet.
Ma sasvim cool! Političari u USA i zapadnoj Evropi su u delu net komunikacije zapravo trend seteri; na netu se vode, ruše i intenziviraju kampanje… na netu se angažuju volonteri, sakupljaju donacije, pozivaju se ljudi na akciju i motivišu na udruživanje. Na netu demokratija ima svoju pravu nebrušenu formu – community rules -> narod vlada!
U čemu je onda problem?
…
Dragi naši političari, kreatori (ne)života u Srbiji, manipulatori, hohštapleri, sebičnjaci, poltrončine, nesposobnjakovići, impotentni kratkovidići, predstavnici ovog naroda po (belom) svetu, potpisnici zajmova i budućih dugova ovog naroda, kreatori socijalne, pravne i ekonomske politike i vlastodržci – mi imamo internet! MI! Mi ovde jedni drugima verujemo! Mi ovde jedni druge ne lažemo! Ne obmanjujemo! Ne „obrađujemo“! Nemamo kokošije pamćenje, a za sve imamo argumente (i linkove)! Znamo ko ste, šta ste, s kim ste, kakvi ste i od toga nam je muka! A zamislite kada bismo znali sve što vi znate.
Ukoliko neko od vas shvati koliko nas boli svaki vaš novi dan i poželi da (kako zbog sosptvenog dupeta tako i zbog) budućnosti naše dece i ove zemlje pokrene stvarni napred shvatite internet kao najveći dar koji ste dobili; shvatite šta se ovde događa i kakvu snagu kriju ljudi povezani oko sličnih ideja i osećanja na različitim www lokacijama! U ovom mediju ne započinjete ništa. U ovom mediju nema početka… jer, debelo kasnite. U ovom mediju konverzacija postoji, a na vama je da fino, ljubazno i iskreno zamolite da vas primimo da se sa nama družite spremni da ćemo da proverimo svaku vašu reč i da ćemo s onim što nađemo da vas lupamo po glavi u svakom komentaru. Ali i da, možda, možete da promenite (naše) živote i opravdate svoje postojanje na političkoj pozornici zemlje koja na rubu provalije krvari iz svih rana koje ste joj napravili.
Eh.
2020
Cirkus su napravili od Srbije. Ta gomila političkih klovnova, probisveta, propalica, bitangi i ološa, koji menjaju ideologije kao prljave čarape, koji mogu da prave koalicije svak sa svakim, prostituišući se po javnoj sceni kao napućene silikonske pevaljke, ta pohlepna, gramziva i sebična bulumenta glupana i parazita, prepotentna u svojoj beznačajnosti, koji se bave politikom zbog svog ličnog interesa, jer ništa drugo ni ne znaju da rade, lenjivci mrljavi, podli i dosadni skotovi, zajahali su nas već četvrt stoleća i satiru pod sobom, udaraju nas krvnički mamuzama u slabine, parlamentarnim bičem nas krote i teraju da ponavljamo, po ko zna koji put, istu cirkusku predstavu za zamajavanje unesrećenog i zavedenog naroda.Nacionalisti i europejci jednako uspešno kradu državne kase i bogate se preko noći. I Prva i Druga Srbija otima državne stanove, namešta tendere, rasprodaje državne resurse, prazne budžete, privatizuju, zapošljava svoje partijke kadrove i svađa se oko toga ko je manje ukrao, verujući da smo mi svi debili i da nećemo nikada provaliti njihove prevare. Verujući da ih nikada niko neće upitati – stani malo, pobro, i ti, briselska prijo, možeš li da nam odgovoriš, pre nego što nastaviš svoju cirkus predstavu, odake ti to sve što poseduješ? Kako si to stekao? To je ključno pitanje koje se mora postaviti svima koji su bili i koji su sada na vlasti. ….. Ugasite televizore. Isključite se sa uređaja za širenje gluposti i debilizma. Ne možemo više da vas slušamo! Dosta! Ne možemo da sedimo i čekamo da nas potpuno unište. Ne smemo da se predamo. Ustanite u odbranu sebe i svoje porodice. Prestanite da ćutite. Progovorite! Urliknite! Krik poniženih neka odjekne ovom uništenom zemljom. Nije sve izgubljeno. Imamo još prilike da se spasimo…USTANI SRBIJO!!!………….http://zlj13051967.wordpress.com/2013/11/13/cirkus-srbija/
Secam se jedne reportaze o nekom americkom gradonacelniku koji svakog dana prodje kroz par ulica svog grada, i razgovara sa obicnim gradjanima o obicnim problemima. Novinari su ga zapitali zatso to radi kad su izbori prosli pre godinu dana a on ih je dobio. Rekao je “za par godina bice novi, mandat brzo sitekne… bio bih vrlo licemeran da pocnem da brinem po potrebama gradjana samo pred izbore”.
mi smo pravi banglades, mali je da najbolje misljeneje o politicarima na ovoj slici
vidiš da slika koji put kazuje 1000 rijeći…..
Banana republic…..a vidi koalicije sad kerum kosor još im bandić fali i možemo se svi lagano obisit !
Još nam Bandić fali za presjednika i onda možemo promjenit ime države u nešto kao Cirkus republic…..:)
Slika kazuje 1000 riječi …..
Mali na slici je pokretom rekao sve što treba :)
I tako ce se i nastaviti kosmar sve dok se ne izgubi toliko u njemu da nema izlaza
Rusvaj teski a nigdje pametnog….
Maškare ća mogu maškareeeee…..ma Keruma za presjednika!
Imali smo čast biti u jednom od stožera te se uvjerili u lakrdiju koja stoji iza kulisa!!! Strava i užas
Ludilo ova slika maloga!
Karnevali su prava stvar. Sve se nesto kanim i planiram da konacno odem u Rio, ne bi li, pored ovih instant ( skupstinskih ) sebe kao uzornu gradjanku ( glasacicu ) castila izvornim karnevalskim carima! Tri nedelje !!! … dovoljno daleko da zaborvim smornu svakodnevicu ovde i nedovoljno dug boravak bez opasnosti od prvih znakova dosade…od drevne vrste komunikacije…igre…Kada zavrsim ovo sto vec privodim kraju, najkasnije iduce zime, eto mene u Riu ;-). Kakvo olaksanje kada donesete odluku…Motiv najjaci moguci – putovanje gde nikada niste bili…
Ovde ću spomenit jedan primjer nažalost uspješne internet kampanje koja se vodila u Splitu za izbor gradonačelnika. Kerum je razumio na vrime korist interneta, pridobio mlade glasače koji su izašli na izbore,i nažalost pobjedio…..i sad imamo karneval cilu godinu u gradskoj skupštini.
Kad bi samo političari iskazivali „znanje“ na način koji ste naveli…
Pored političara postoje i druge društvene grupe koje iskazuju isti stav, i „razumevanje“ novih tehnologija i Interneta.
Baš šteta…
[…] tekst : Političari i net demokratija Podeli sa prijateljima […]
Pošto su i blogeri „živi ljudi“ – verovatno će „odraditi posao“ za SVOJE stranke, ili za one za koje navijaju. Da li će to biti baš po želji i na način kako bi „centrale“ želele – to je sasvim druga stvar… Ja blogove (i društvene mreže uopšte) i vidim više u sferi onog dela društva koje nije (sasvim) svrstano, i koje iz te slobodne pozicije može SLOBODNO DA KRITIKUJE i levo i desno (istovremeno). Čista demokratija (ukoliko tako nešto uopšte postoji). Bez obzira koliko se neke stranke „busale u grudi“ i klele u svoju unutrašnju demokratičnost, ceo taj koncept je u suštini – farsa! Stepen demokratičnosti i otvorenost komunikacije uobičajen na internetu je U DIREKTNOJ SUPROTNOSTI sa partijskom organizacijom i disciplinom. Na internetu su svi lopovi – SAMO LOPOVI (nema „naših“ i „njihovih“). Mislim da je to glavni razlog zašto će direktno učešće političkih stranaka na internetu, kao i do sada, biti samo dekorativno i više u fukciji imidža : „eto, kao što vidite – mi smo savremeni (i pomalo pismeni)“.
Iskreno, njihovo „opravdano odsustvo“ – i ne doživljavam kao naročit gubitak
.
U postu na Blicu pise da se na Internetu kampanje ne vode od 1. do 31. u nekom mesecu.
Secam se jedne reportaze o nekom americkom gradonacelniku koji svakog dana prodje kroz par ulica svog grada, i razgovara sa obicnim gradjanima o obicnim problemima. Novinari su ga zapitali zatso to radi kad su izbori prosli pre godinu dana a on ih je dobio. Rekao je „za par godina bice novi, mandat brzo sitekne… bio bih vrlo licemeran da pocnem da brinem po potrebama gradjana samo pred izbore“.
Sve politicke kampanje bi trebalo tako da se vode. A ne 2 meseca kampanje pred izbore a zatim drpaj lovu do sledecih… Zakljucak o politicarima izvucite sami
Social comments and analytics for this post…
This post was mentioned on Twitter by oooLejla: http://bit.ly/bjpSzC @GagaDjermanovic pise, a krije :P a pise sve nesto pametno, a o politicarima, a pametno!?!? #SvakaJojJeZlatna…
[…] diskusije, nabavke, procene tržišta i političke situacije “rade” na internetu a kako Gaga reče tu nema kokošijeg pamćenjenja, ni laži jer postoje nezamenljivi alati koje neki nažalost […]
[…] Političari i net demokratija od GagaDjermanovic Ovde mogu reći samo ODLIČNO, ISKRENO, PRAVIČNO, složiti se u potpunosti i citirati rečenicu dve. CITAT: ……Dragi naši političari, kreatori (ne)života u Srbiji, manipulatori, hohštapleri, sebičnjaci, poltrončine, nesposobnjakovići, impotentni kratkovidići, predstavnici ovog naroda po (belom) svetu, potpisnici zajmova i budućih dugova ovog naroda, kreatori socijalne, pravne i ekonomske politike i vlastodržci – mi imamo internet! MI! Mi ovde jedni drugima verujemo! Mi ovde jedni druge ne lažemo! Ne obmanjujemo! Ne “obrađujemo”! Nemamo kokošije pamćenje, a za sve imamo argumente (i linkove)! Znamo ko ste, šta ste, s kim ste, kakvi ste i od toga nam je muka! A zamislite kada bismo znali sve što vi znate………… […]
Gagooo Majstore, uze mi iz glave, iz tastature dosta toga šta i sam pričam , pišem, upozoravam, ali kao što i sama znaš: nigde na svetu nema više NEZNALICA koje sve ZNAJU kao kod nas. Malouman čovek je mogao da provali onomad, da Obama nikada u životu ne bi video „Belu kuću“ da nije bilo Internet portala i internet propagande kakvu su njiegovi timovi i fanovi napravili.
Neko je lepo shvatio u Americi , kao što je inače u celom svetu, da internet kao medij koristi oko 70 % populacije uzrasta od 18-45 godina, a sva ostala populacija i goduišta su u preostalih 30 %.
Dakle, Obamin tim je dobio preko NET-a glavnu noseću populacionu snagu u društvu… a svom protivkandidatu ostavio penzionere, siromašne slojeve koji se u internet razumeju ko KrKoBABIĆ u reforme penzinog sistema u Srbiji.
Mnogo toga si Dragana otkrila ovim srpskim političkim TUTUmišima, oni mučenici ne znaju ni promil ovoga o čemu si ti pisala…naučili su da kampanje vode po fabričkim i sportskim Halama, Trgovima, domovima kulture, ulicama i mesnim kancelarijam.Tačno je, Srbija je Internet kao medij otkrila posle Albanije i Nikaragve, ali u tom smislu se zna, da smo mi možda najneobrazovaniji IT-narod u Evropi .
A znam i zašto, nijedan narod na svetu se ne plaši novih tehniologija kao naš, naterati našeg čoveka da koristo NET, isto vam je kao terati ga da drži zmiju Zvečarku oko vrata. Sve u svemu, konačno je Internet medij ušao u srpske živote.
Narod zaslužuje vlast kakvu ima. Slavoj Žižek ima jednu vrlo interesantnu tezu (u stvari, ima ih mnogo, a ova je interesantna u ovom kontekstu :)) Naime, on smatra da su za „modernog čovjeka“ tri stvari potrebne da bi bio srećan: 1) materijalna situacija treba da je dobra, ali ne predobra, kako bi se čovjek stalno iznova podsjećao koliko je srećan i sa tim što ima; 2) demokratija apsolutno ne smije funkcionisati, kako bi se uvijek moglo okriviti one koji su na vlasti; 3) mora postojati neki entitet izvan našeg domašaja, ali ne pretjerano daleko, koji projektujemo kao neki mali raj, i gdje je sve divno i sjajno.
Ako ovo posmatramo kroz prizmu „modernog balkanca“ onda možemo mirne duše reći da je njemu potrebna ne isuviše loša materijalna situacija, kako bi bez rada mogao ipak da živi, ali da proklinje istovremeno i nebo i zemlju što nema više, da demokratije nema niti u naznakama, ali da postoji potpuna sloboda govora kako bi, izvinjavam se na rječniku, mogao da jebe majku milu svima i svakome, dok je „magični“ entitet, zavisno od preferencija, istočno, zapadno, ispod ili iznad. Riječ je o tome da moderni čovjek, pa i moderni balkanac, jednostavno ne kapira šta je to odgovornost. On naslućuje da je to nešto neugodno, sumnjivo, zločesto, i potpuno je uvjeren da sa tim nije mudro petljati se. On potom projicira političara kakav mu je potreban da bi kompletirao tu i takvu svoju egzistenciju. On tog političara ne poštuje (zna on vrlo dobro kakav je taj), ne sluša, sve mu po spisku i sl, dok ovaj drugi pak krade, laže, petlja i fino se goji a da ne čini konstruktivno ama baš ništa. I to je ta vrste koegzistencije, koja se može promjeniti isključivo na subjektivnom, odnosno individualnom nivou, jer u suprotnom definitivno završava na nekim totalitarnim marginama.