Trendovi u medijskom oglašavanju
Ekonomist magazin
Borba za korisnike
Autor: Vesna Lapčić
Oglašivači najviše reklama plasiraju na televiziji, a primetno je da budžeti za oglašavanje zavise od ukupne političke i ekonomske situacije u zemlji. – Realno je očekivati rast oglašavanja na Internetu, ali se na njega u narednim godinama neće „trošiti“ više od deset miliona evra.
Budžeti kompanija za oglašavanje u medijima svake godine postaju sve veći, a ulaganje u oglase je u Srbiji 2007. bilo za 57,5 odsto veće nego godinu dana pre.
Procene AGB Nielsen-a, specijalizovane istraživačke agencije, kažu da će se ove godine na oglašavanje u Srbiji ukupno potrošiti 215 miliona evra što je četiri puta više u odnosu na 2003. godinu. Ipak, pri kalkulaciji ovih troškova treba uzeti u obzir popuste za „velike“ oglašivače bez kojih bi pomenuta suma bila i nekoliko puta veća.
Distribucija novca je u velikoj korelaciji sa tim koliko publike imaju pojedini mediji, pa najviše reklama „pokupi“ televizija, a najmanje prihoda ostvari radio. Stručnjaci takav trend objašnjavaju time što ovaj medij ima mnogo problema, počev od nedovršene privatizacije, preko sporova pred sudovima, velikog broja emitera do niskih rejtinga… Podatak da 87 odsto ljudi svaki dan gleda televiziju i to u proseku tri i po sata objašnjava zbog čega oglašivači biraju baš ovaj medij.
215 mln evra za oglašavanje u Srbiji
Zanimljivo je da, prema ovim istraživanjima, četvrtina populacije u Srbiji uopšte ne čita novine, a posebno časopise. Međutim, u svetu oglašavanje u štampanim medijima sve više raste i približava se udelu koji ostvaruje televizija, dok u Srbiji nije takav slučaj. S druge strane na domaćem tržištu je primetno da se budžeti za oglašavanje nalaze pod izvesnim uticajem ukupne političke i ekonomske situacije u zemlji što se može zaključiti na osnovu dva velika skoka u količini potrošenog novca od 2000. godine. Tako je 2002. godine na reklame potrošeno 67 odsto više u odnosu na prethodnu, dok se drugi veliki skok desio 2007. godine i iznosio je 52 odsto.
Rast
„Vidljiv je rast budžeta za oglašavanje u retkim godinama političke stabilnosti. Nisam siguran da je to uzrok, ali mislim da postoji određena korelacija. Tako da ukoliko dođe do političke stabilnosti, u narednom periodu se može očekivati rast oglašavanja. Takođe, treba očekivati rast oglašavanja na radiju, kada se u tom mediju situacija sredi. Učešće ostalih medija zavisiće od razvoja tehnologije“, rekao je Srđan Bogosavljević, direktor Stategic Marketinga na Prvom godišnjem forumu o telekomunikacijama u organizaciji Ekonomist media group.
Bogosavljević je dodao da je realno očekivati rast oglašavanja na Internetu, ali da se i u narednim godinama neće izdvajati više od deset miliona evra. Ovakva očekivanja „podgreva“ podatak da je u proteklih pet godina redovno korišćenje Interneta (najmanje četiri puta nedeljno) poraslo za deset procentnih poena (2003. je šest odsto ljudi redovno koristilo ovaj medij, a 2008. 16 odsto). Ovaj medij ima najveći potencijal, jer još uvek 74 odsto ljudi u Srbiji nikada ne koristi Internet. U svetu se, prema analizi “Trendovi u medijima u 2008. godini” revizorsko-konsultantske kompanije Deloitte, očekuje da će oglašavanje na Internetu ove godine ostvariti 41,6 milijardi dolara prihoda, što je porast od 23 odsto u odnosu na prošlu godinu.
„U ovoj godini postoji dramatičan skok oglašavanja u telekomunikacijama, zatim trgovini i prehrani. Novina je što se prošle godine davao novac i za reklamu na naslovnim stranama novina“, kaže Bogosavljević.
Telekomunikacije su lane izdvojile 1,5 milijardi dinara za oglašavanje dok su pre dve godine potrošile tek 1,3 miliona dinara. Zanimljivo je da je u toj sumi Telekom Srbije učestvovao sa oko 900 miliona dinara. Ovakav trend se objašnjava ulaskom novih mobilnih operatera na tržište te je usledila agresivna borba za nove korisnike. Zato ne čudi što najvećim „trošadžijama“ pripadaju i druga dva mobilna operatera, Telenor i VIP Mobile. Pored telekomunikacija, među prvih pet sektora koji daju najviše novca za oglašavanje nalaze se i usluge, banke i finansijske institucije, transport i kozmetički proizvodi.
ok je:) video sam to… izvini ako sam zvucao ozbiljno
Marko: potpuno si u pravu… Zaista ne namerna greška. Postavila sam još jedan tekst sa Ekonomista koji je (zaista) inspiracija i navela izvor (pored, naravno autora). Odmah ću dodati. Izvinjavam se EMG, autorki i svojim posetiocima.
Draga Dragana:)
mislim da bi ok bilo da si stavila izvor ovog teksta, odnosno Ekonomist magazin
pozdrav,
Marko