Kada sam ze zaljubila u znanje…
Već imam petnaestogodišnju ćerku koja donosi odluku o izboru srednje škole i u našem domu je priča o obrazovanju česta tema. U mom ličnom primeru, ljubav ka znanju se razvijala u kući. Odrastala sam opčinjena tatom koji je sa dva završena fakulteta i doktoratom uvek želeo da sazna još, da nauči više i razume bolje. Ritualne posete sajmu knjiga i odlasci u malu lokalnu biblioteku su detinje uspomene koje su nesumnjivo odredile i moju budućnost, koja je više nego bilo čim drugim – ispunjena ljubavlju prema znanju. Mislila sam da što više znam imam veću kontrolu nad životom i procesima. Posle sam shvatila, da koliko god znam nemam dovoljnu kontrolu nad životom i procesima. Sada znam da mi znanje pomaže da imam maksimalnu moguću kontrolu nad životom, odgovarajući na izazove dinamičnig vremena u kojem sam odlučila da razvijam svoju karijeru.
Da li uvek na isti način preDAJEM znanje…
Za akademsku karijeru sam se odlučila iz pukog inata. Nisam imala velika očekivanja od magistrature i doktorata, ali sam se pobunila protiv pogleda kolega profesora i doktora nauka koji su na moje iskustvo često gledali sa nipodaštavanjem, jer je to (pih) samo iskustvo… a kad bi imala još akademsko znanje… delovalo mi je da će me shvatiti ozbiljnije. To je bilo pre 6 godina kada sam bila mnogo drugačija nego danas želeći da se dokažem drugima. Danas želim da se dokažem sebi.
Steći akademsko obrazovanje je po meni velika stvar i govori o istrajnosti, o upornosti, o posvećenosti… možda ne govori uvek o tome koliko znate, ali mnogo govori o tome koliko ste istrajni. Istrajnost je za biznis važna osobina, zato cenim ljude koji izguraju… u svemu, pa i u studijama. Međutim akademski razvoj me je naučio mnogo više nego što sam isprva mislila unoseći u moj život red, satisfakciju i sigurnost u ono što znam.
Već nekoliko godina studentima svog matičnog fakulteta (FTN) na poziv mentorke Lalić održavam predavanja. Prošle godine sam po prvi put predavala i na DOBA fakultetu i nakon predavanja i radionica i uspešno završenog modula „Upotreba digitalnih tehnologija u komuniciranju organizacije“, ocenjena sam sa ocenom 7 (što je i maksimalna ocena). Ova iskustva mi mnogo znače i iz njih mnogo učim! Na primer uočila sam da se za predavanja na fakultetu uvek pripremam drugačije nego za konferencije i seminare jer:
- Smatram da su studenti tu da nauče ne samo ŠTA se radi –> već KAKO se to radi i što je važnije ZAŠTO se nešto radi; na seminarima obično ispričam neki fenomen ili studiju slučaja jer je vreme uvek izazov, dok kad predajem na fakultetu vreme nije moja briga, već sistematičnost znanja koje moram da predam odgovarajući na SVA relevatna pitanja, želeli studenti da čuju sve (moje) odgovore ili ne. Jednostvano rečeno – osećam veću odgovornost.
- Verujem da se promena mora desiti na izvoru! Na mestu gde mladi ljudi upijaju svet i sliku sveta. Na mestu gde su otvoreni za novo, za drugačije, za setovanje unutrašnjeg sistema na originalniji način dostojan raznolikosti sveta koji ih okružuje. Formirane glave se menjaju teže. Usaditi ideju o tome da se sve može, da se može raditi dobro dobra stvar i dobro živeti – deluje mi lakše ostvarivo sa mladima nego sa već formiranim kolegama koji posećuju stručne seminare. Jednostavno rečeno – osećam veću priliku da svojim primerom utičem na pozitivnu promenu.
Već skoro godinu dana na različitim projektima sarađujem sa slovenačkim DOBA fakultetom i zajedno sa kolegama razmišljam o tome kako da najbolje od formalnog i neformalnog obrazovanja ponudimo mladim studentima i zaposlenim studentima ovog fakulteta. U razgovoru sa direktorkom Jasnom Dominko Baloh, shvatila sam da je njena namera da sve ono što ja kao predavač vidim kao prednost formalnog i neformalnog znanja, te sve ono što je studentima važno od fakulteta ali i što dobijaju na seminarima, a na žalost ne i na većini akreditovanih studija – spojimo u jedno. Iako na našim prostiroma gajimo blagi preziri prema privatnim fakultetima, čini mi se da su baš to mesta na kojima bismo mogli da napravimo najveći pomak u obrazovnom sistemu.
Iako možda ne pričam previše o tome javno, veoma sam posvećena pronalaženju modela studija koji odgovara današnjem čoveku, a veoma me je zanimalo i vaše mišljenje o ovoj temi.
Fejsbuk anketa: formalno ili neformalno obrazovanje…
Moji fejsbuk prijatelji su rekli da je stečeno formalno obrazovanje preopširno, da je školovanje skupo i da dugo traje te da su profesori neretko samo teoretirači; da neformalno obrazovanje predstavlja most između teorije i prakse, za manje novca u kraćem veremenu. Niko nije osporio mrežu, druženje i lični kontakt profesora i studenata kao najveću prednost fakulteta u odnosu na kurseve.
Mišljenja sam da to što je fakultetsko obrazovanje široko ima mnogo smisla. Sa 19 godina zaista ne znate šta vam sve treba i koliko je važno postaviti dobre temelje razumevši širu sliku. Na kursevima za širu sliku nema vremena, a ona je sve. Danas iz ove perspektive mogu da kažem da ispravan „sledeći korak“ napravim tek kad razumem širu sliku. To je upravo ono što fakultet daje. Formalno školovanje traje duže s razlogom. Neke se stvari mogu naučiti kroz dan ili dva, ali se mnoga znanja ne mogu steći na taj način. Mnogo knjiga, radova, razmišljanja, predavanja i debata potrebno je da biste razumeli temu. Ne, to ne znači da ćete naučiti kako da se ponašate u određenoj psolovnoj situaciji – ali ćete naučiti kako te situacije izgledaju i zašto su takve. Tek tada neformalno obrazovanje utabava stazu uspešnoj karijeri. Koliko fakulteti koštaju, te da li je to mnogo ili ne tema je za sebe. Kursevi koje sam ja pohađala, pa čak i konferencije koštale su me po karti koliko cela godina osnovnih studija. A traju nekoliko dana. Sada to mogu da priuštim, naravno da je tada bez studenstkog kredita i 3 posla sa strane – samo studiranje za mene bilo gotovo nemoguća misija.
Učiti, učiti i samo uči ti…
Ono što sam svojoj ćerki rekla je da živimo u dobu obrazovanja. Delim mišljenje svojih fejsbuk prijatelja da pitanje formalno ili neformalno obrazovanje uopšte ne treba da bude postavljeno. To ne sme da bude ili/ili pitanje. I formalno i neformalno obrazovanje imaju mnogo smisla i nadopunjuju jedno drugo. Međutim ako niste studirali, naučili da učite i poštujete obaveze i rokove, vremenom ćete osetiti nedostatak i moguće je da nećete ostvariti svoj pun potencijal.
Sve ovo naravno zavisi i od oblasti, te ličnosti i afiniteta pojedinca. Kako bilo, generacijama koje sada donose odluku da li da studiraju ili da se školuju sa strane reći ću samo da najlepša i najskuplja kuća bez jakih temelja propada čak i na stabilnom zemljištu. U vremenu kada je ekonomija turbulentna i zemljište porozno, jak temelj koji formalno obrazovanje po meni i dalje jeste, može vas sačuvati i čak pomoći da napredujete lakše i brže, pre svega jer ćete verovati u sebe svesni napora, vremena, novca, truda i rada koji ste uložili tokom studija. I ne pitajte se da li vam je svo to znanje koju su vas terali da svaladate bilo zaista potrebno. Doći će trenutak u životu kada ćete shvatiti da jeste. Do pre nekoliko godina nisam razumela zašto sam godinama učila fiziku, a danas mi Njutnovi zakoni pomažu da razumem i sprovedem promene u poslovanju, jer su primenjivi u menadžmentu koliko u nauci.
Zato temelj, pa onda sprat po sprat do kraja života učeći. Tako ćete izgraditi čvrstu i stabilnu kuću koja će moći da „nosi“ sva nova znanja i izazove sa kojima ćete se u karijeri susretati.
Ja sam za formalno obrazovanje. Ja sam za neformalno obrazovanje. Ja sam za oba, tačno tim redom. I tako do kraja…
Neprekidno usavrsavanje je kljuc uspeha i opstanka, mislim finansijskog, morate non-stop uciti i usvrsavati se ako zelite da stignete razvoj tehnologije.
Nije znanje samo znati, znanje je i dati!
Odličan tekst, hvala, a sa Marijinim komentarom (5-22-2017) se potpuno slažem!
Pozdrav
Rada
Ne sećam se da sam pročitala išta što bolje opisuje vezu između formalnog i neformalnog obrazovanja. Danas jedno bez drugog malo vrede.
Ulaganje u lično obrazovanje kao i permanentno usavršavanje je najbolja investicija koju Vam niko nikad ne može ukrasti, obezvredniti ili poništiti, to je trajna vrednost kojoj treba težiti.