Svaka situacija, sadržaj i poruka u nekom su smislu roršahov test. Kako razumemo pohvalu, kritiku, članak u novinama, nečiju izdaju ili fotografiju – jedinstveno je iskustvo.
Zato volim umetnost, svaki put svaki redak i svaku sliku doživim drugačije. Razmišljala sam o tome kako bi bilo zgodno da o svakom umetničkom delu postoji biblioteka interpretacija sa nekoliko informacija o osobi koja ga je interpretirala. Te interpretacije bi bile umetničko delo same za sebe!
Pre nekoliko dana američka umetnica i animatorka Kisrten Lepore objavila je kratak animirani video: „Hi Stranger“. U nekoliko minuta isprepletana osećanja jeze, šoka, iščekivanja i ko zna kakvih slatkih ili prljavih misli dominiraju pažnjom gledaoca, koji odjednom više nije stranac.
Kako sam ja videla video – kao uznemirujuću sliku realnosti digitalnog doba u kojem nepoznati ljudi, stvarni ili izmišljeni, svakom od nas pružaju intimne reči utehe, podrške, kritike ili uvrede jer granice intimnosti ne postoje onog momenta kada sve strance sveta pustimo u svoj život širom otvorivši vrata digitalnih mreža. Svako je dobio pravo da sudi, prosuđuje, zaviruje u naše životne kuhinje i zaboravljene ostave; u naše rođendanske zabave, trenutke samoće i bola, sreće i euforije. Rekli smo svima: dobro nam došli! i gotovo da je prijatno da jedan potpuni stranac, makar bio od gline, viri u našu dušu bez imalo srama – sa njegove ili moje strane.
Besramna otvorenost među stidljivim ljudima koji se nikada neće sresti; masa koja teče bez ikakve naznake u kom smeru; blaga seta za onim danima kada smo imali privatnost i privatno čuvali za stvarnost… sram te bilo Stranče što viriš u moju dušu putem ovog malenog ekrana! Ko ti je dozvolio da uđeš!?
Ipak… Zdravo Stranče, izgleda da život nije ni postojao pre tebe. Ili jeste?! Ne mogu da se setim, ali eto – došao si sa razlogom… ili nisi?! Ne znam. Danas sa svim što sam naučila ne znam šta stvarno mislim, šta je stvarnost i da li mi smeta što mi stvaraju sliku sveta. Ali ti za to nisi kriv… ti si samo živ… ili nisi?! Sad ne znam tačno, deluje mi da nisi ali tek je to teško pitanje.
Hvala Kirsten za ovu umnu poslasticu… zapravo sam baš uživala :)
2020
Izuzetno bizarno i uznemirujuće. Ali da tako nekako bi izgledalo kad bi umesto te neljudske glave bila glava npr. Kim Kardašijan, koja nas preko svoje gole zadnjice „razume i poziva na zajedničko iskustvo“ deljenja emocija u stilu „vidi kako te ja razumem“. Mislim da nismo svesni svog ogoljavanja na netu jer nam se čini da kada ugasimo komp, sve nestaje. Mi nastavljamo svoje male realne živote ne shvatajući koliki i kakav uticaj imamo na druge kao što nismo svesni često ni spoljašnjeg uticaja na nas same.