Ono si što misliš #SamoPozitivno

To me je dovelo u veoma neugodnu situaciju. Evo zamislite, da li sa takvim stavom možete biti konsultant? A upravo sam u to dobo započela konsultantsku karijeru. Da ne spominjem činjenicu da nisam imala ni previše prijatelja zbog takvog stava. Iskrenost je precenjena, zato što se obično misli na krajnost, na brutalnu iskrenost. Ali ne postoji jedna istina. Postoji onoliko istina koliko i ljudi i samim tim ko sam ja da smatram da je moja istina i moje viđenje stvari važnije od tvog, njenog ili njegovog? Ko sam ja da smatram da ti treba da budeš bolji?

Reprogramiranje

Nisam bila zadovoljna i znala sam da nešto moram da promenim. Usledio je bolan proces transformacije. Kako Bob Proktor kaže –> reprogramiranje moje podsvesti. Svi smo programirani da mislimo, pa tako i radimo i govorimo na određeni način i to već u najranijem uzrastu. Mi često ne znamo zašto nešto mislimo i radimo, što doslovce znači da nesvesno upravlja našim životom i mi ama baš ništa ne radimo da se u taj proces svesno umešamo.

Promeni svoje navike, da promeniš svoj život. – Bob Proktor

I tako sam se ja iznova pitala zašto su ljudi toliko nezahvalni da na moju iskrenost i dobre namere reaguju ignorisanjem (pa čak i prezirom)? Pošto sam postajala ogorčena i razočarana u ljude i (umišljenu) nezahvalnost koju prema meni pokazuju, bila sam na ivici da utonem u vrtlog negativnih osećanja, a potom i život koji bi bio prosečan, neispunjen i jako tužan. Šta sam uradila?

• Pronašao me je mentor

Imala sam ludu sreću da se baš tad sudarim sa Milošem, mojim budućim mentorom. Prihvatila sam da mi želi dobro i da me vidi bolje nego što vidim sebe samu i slušala sam ga kroz godine bolnog bolnog rada na reporgramiranju.

• Ne postoji istina. Postoji moja istina.

Onda sam počela da prihvatam da ne postoji samo crno ili samo belo, previše je boja između njih, a uvek sam želela život u koloru. Počela sam da shvatam da postoji mnogo istina i da je moja verzija istine i moje mišljenje jedno od mnogih –> tada sam zaratila sa svojim egom. Ovo je bila najnapornija borba u mom životu! Uslediće još napornija!

• Svi smo skup osobina. U bašti od hiljadu cvetova, mora biti jedan koji ti se dopada. Fokusiraj se na njega.

Počela sam da (intenzivnim treningom) u ljudima pronalazim pre svega dobro! Niko nije sasvim loš, ni sasvim ružan, ni sasvim nezanimljiv. U svakome postoji nešto dobro, nešto lepo i nešto zanimljivo. Postavila sam se u ulogu tragača za lepim pozitivnim osobinama u svemu što me okružuje. Ovo sam shvatila kao pohod i misiju, ne kao zadatak. Više nisam govorila „ovo je najbolja knjiga“ već „ovo je za mene najbolja knjiga u toj oblasti“; umesto „on je glup“, govorila sam „nas dvoje različito gledamo na tu stvar“; umesto „ne sviđaš mi se“, mislila sam „iako mi tvoj glas nije previše prijatan, imaš sjajan osmeh“… dakle nije sve crno i belo i, o da Gago, nisi uvek u pravu! Igrala sam se i uživala. A ljudi su reagovali fantastično! Oslobodila sam se osećaja osude nekih bliskih ljudi, oprostila sam „umišljenim“ neprijateljima, videla sam potencijal u svemu što me okružuje, umesto mana i nedostataka. I to što sam videla nije bilo više istina od onoga što sam uviđala ranije. Samo sam izabrala da vidim još neku istinu, još neku osobinu, da pogledam stvari iz još neke perspektive.

• Ponavljala sam naučeno!

Pošto sam i prethodne stavove imala tako što su mi se godinama urezivali u podsvest, i novi način razmišljanja morala sam da ponavljam iznova i iznova i da se bunim, da kukam, da posrćem… ne bi li prihvatila novu pozitivnu istinu o sebi i svetu. Bolelo me je dragi moji, jako me, jako bolelo! Kada sam nakon nekog vremena pričala sa Milošem o svojim osećanjima rekla sam mu da je cela ova faza transformacije (koja traje i dalje, ali u drugoj formi) bolela kao da mi je neko lomio kosti koje su potom srastale na novo-postavljeni način. Fizička bol! Imala sam tridesetak godina. Nije bilo kasno. Nikad nije, tvrdim da možemo da se menjamo kad god da to odlučimo.

Zahvaljujući mukotrpnom radu, ja sam se promenila. Uspela sam da se promenim! Oni koji me poznaju decenijama, kažu da sam se baš mnogo promenila. Zapravo, zahvaljujući radu na sebi život mi je mnogo lepši i uživam u svemu što dotaknem, a ako je promena bila sredstvo da do tog cilja dođem, nije bilo tako teško kako izgleda!

Ono si što misliš. Da budeš bolji, misli bolje. Da radiš bolje, promeni navike i ponavljaj lekcije u svakoj prilici!

Zakon privlačnosti iz „prve ruke“ u Beogradu

Kroz godine sam naučila da se deo procesa kroz koji sam prošla zove „zakon privlačnosti“. Naučila sam po nešto o tome u literaturi, mnogo iz prakse i imala mnogo sreće da vežbam sa surovo odlučnim mentorom koji mi je želeo dobro. Ali mnogo togo možete i sami!

I sve ovo sam vam baš danas pisala jer sam saznala za predavanje u Beogradu, koje vam može mnogo koristiti ako imate slične izazove kao ja pre nekog vremena. Našu zemlju će u novembru posetiti poznati autor, govornik i praktičar upravo u oblasti zakona privlačnosti – Bob Proktor.

Kompanija Educom iz mog Novog Sada je organizator navedenog događaja i ovaj post je deo kampanje za najavu Bobovog predavanja. Možda nemate dovoljno vremena, možda niste pri parama, možda imate set od 100 drugih izgovora, ali ako imate želju da učinite svoj život malo vedrijim i rezultate vrednijim, svakako vam predlažem da nađete način i poslušate ovog autora uživo.

Vidimo se u Sava Centru!

p.s. Jedan mali stimulus – za vas koji se prijavite preko mog bloga, rezervisane su 3 karte u pola cene (samo pošaljite mejl na preducom021@gmail.com).

I samo pozitivno <3

Vaša Gaga