Odlivam se i dolivam

Da li sam svuda gde su mi tragovi…
Ko zna s čim sam se spajao
a nisam ga ni takao
možda sam boravio i u svom životu
možda postoje izvesni znaci

ili kao da je neko stran.

Ali ipak uz mene se može,
mada je neobično.

Sa mnom je opasno ići,
ja se nikad ne umaram.

Valjda sam jedini čovjek
koji sumnja u sebe

sve češće mi se čini
da nisam nikakav oblik
već da slobodno jedrim
kroz sopstveno pijanstvo
– prepušten sunčevom vetru
odlivam se i dolivam.

Ali ipak uz mene se može,
mada je neobično,

sa mnom je opasno hteti,
ja nikad ne odustajem.

Neiskvaren iskustvom,
poseban slučaj samoće.

Ponekad izmislim sadašnjost,
da imam gde da prenoćim.

I suviše sam video,
da bih smeo da tvrdim,

mnogo toga sam saznao,

da bih imao ijedan dokaz

ali ipak uz mene se može,
mada je neobično.

Sa mnom je opasno voleti,
ja nikad ne zaboravljam.

Pokušavam da shvatim učenja
koja mene shvataju.

Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.

Teško je biti okovan
u moju vrstu slobode.

Lako mi je s nemirom,
ne mogu da umirim mir.

Al ipak uz mene se može,
mada je neobično,
sa mnom je čudno čak i umreti…
jer ja se ne završavam.

Mika Antić