Nove

Kad se sve sabere – bila je ovo sjajna godina! Možda zato što je trinaesta, a to je u mom životu magičan broj; možda zato što je toliko svega selo na svoje mesto.

Godine ne pamtim po uspesima ni porazima. Od te 2009. godine pamtim po lepim uspomenama. Ova će ostati upamćena. Nova mesta, novi ljudi, novi ukusu, nova razočarenja, novi padovi, nova lica starih ljudi, novi problemi, stari izazovi.

Moji ljudi blistali sa mnom, samo za oči malobrojnih; ja sve manje želela da blistam drugima, a sve više sebi i svojima. Malo reči, mnogo slika; malo reči, više dela. Sve u svemu dobra jedna godina.

Iako duboko koračam sledećom, pitam se zašto u ovoj ne uživam kako zaslužuje. Jedno se nije promenilo… želja za sledećim. Za sledećom stanicom.

Jesam neki čudni putnik koji se svaki put beskrajno obraduje željenoj destinaciji kojoj se jako približio, tik do izlaska na peron… a već tada zna da iako će se zaustaviti na toj stanici, putovanje ni izbliza nije završeno – ddj za @ITkutak

I dok tako mislima jesam u sutra, srce potseća da budem u danas više nego ikada. Danas imam. Sutra mi još ne pripada.

Želim vam svima divno sutra i još divnije danas! Zbog svih nas koji stvaramo to sutra da bismo danas zastali kako bismo se osmehnuli svim divnim uspomenama koje su juče do ovde dovele.

Moji hvala vam što verujete sa mnom!

Dragi prijatelji srećna 14.