Onda kada dodirneš olovku, kašiku, ruku osobe koju voliš ili pogled osobe koju prezireš; onda kada ovlaš lizneš prst pred okretanje nove stranice knjige koju čitaš stoti ili prvi put; onda kada se ujutru protežeš sanjiv i zamućen; onda kada planiraš, šiješ budućnost, utiskuješ sebe u svoj posao; onda kada udišeš ledeni vazduh ili slatko hladan vazduh iznad prvog snega ili oštar miris mora i beskonačni miris okeana koji miriše slađe; onda kada danas jednako uzbuđuje kao juče ili sutra; kada gledaš u ravnicu i sumnjaš u planine koje te razdiru u oku; onda kada čuješ svoju krv i govoriš kroz druge; onda kada si samo jedan korak od propasti i na pozornici u ovaciji; onda kada nestrpljivo brojiš sekunde i onda kada želiš da vreme umre; kada si besan i mio ili grub i razoran; onda kada se zbog sebe boriš sa drugima, a za druge boriš sam sa sobom; onda kada ti se smisao, želja, ljubav, ambicija i trenutak isprepliću u jednom koraku koji te tako zamršen sapliće kud god da kreneš; onda kada pišeš o stasti a opisuješ svoj život, živeći ljude, sebe i svoj posao – onda znaš da si živ!
Život je strast. Sve između je magla.
2020
ovo je vec ozbiljna knjizevnost
Kratko, jasno i poučno.
predobro napisan tekst, odlican 5
Dragana, slucajno sam pronasao ovaj blog. Cista petica.
Mnogi bi mogli da nesto nauce iz ovoga teksta, svaka cast
Hvala na postu, ovo je odlično.
Svi mi putujemo na isto mesto a na nama je da odaberemo kakvo ce to putovanje biti, puno strasti ili maglovito.
Dugo mi je trebalo da shvatim da je najbitnije pratiti ono što budi emocije.
Hvala na postu :).
Ljubav, muzika i sve nesto lepo…
Lepo je kada postoji strast. Kada postoji ljubav, zelja, nada, postovanje.
Lepo je kada u moru negativnih stvari, naidjemo na ovako lep, kratak tekst koji nam daje nadu da postoje oaze ljubavi i lepih primera!!!
Jedan moj tvit iz oktobra, na istu temu:
„Ni uspeh, ni vrline, ni znanje, ni sreća nisu pozlaćeni bez pasije. Iskreno divljenje dolazi preko pasije u onome šta radiš.“