Šta ako radite za ljude koje prezirete?!

Ukoliko ste nekada bili u ovakvim situacijama, a pritom osećali nelagodnost i izraženo nezadovoljstvo, vreme je da znate zašto i kako da se sa sličnim situacijam izborite u budućnosti. Moguće je da se radi o spoznajnom neskladu (cognitive dissonance).

Nedavno sam bila u situaciji da tešim i savetujem dvoje kolega koji su radili nešto u šta ne veruju. U prvom slučaju, koleginica je radila za osobu u čije profesionalne i etičke kvalitete veoma sumnja. Drugi slučaj je kolega koji je zaposlen u kompaniji koju prezire, a prodavao je proizvod za koji misli da nije dobar i da obmanjuje ljude.

Obe osobe su mi jako drage, a po osobinama to su savesni, vredni i lojalni ljudi koje bi svaki poslodavac poželeo. Međutim oboje su bili veoma nezadovoljni i gotovo da sam u vazduhu osetila tu tenziju sa kojom se bore. Obe situacije su mi poznate iz ličnog iskustva – radila sam za šeficu za koju sam verovala da je nestručna i pritom loša osoba; takođe sam za klijenta imala kompaniju u čije usluge i vrednosti uopšte ne verujem. Osim ličnog iskustva, s obzirom na to da se već godinama bavim strateškim delom biznisa koji neminovno uključuje rad na razvoju ljudi, ovaj i slične fenomene pratim, istražujem i savladavam koliko god mogu kako bih unapredila sopstveni tim, ali i pomogla klijentima koji sa mnom već odavno dele mnogo ozbiljnije izazove nego što je nastup na internetu.

Ispričaću vam na kraju posta kako sam ja rešila svoje probleme ovog tipa, ali prvo želim da podelim sa vama koji su unutrašnji procesi podstakli nemir kod mojih poznanika.

Evo o čemu se zapravo radi…

Kada radimo nešto u šta ne verujemo, ili na primer za nekog za koga smatramo da nije vredan – cepamo dušu stvarajući konflikt na nivou: znam jedno – radim drugo. Ovakav unutrašnji nesklad razdire zdravog pojedinca čak na nesvesnom nivou, i često iako ne može to da objasni, pojedinac postaje nezadovoljan, nemotivisan, neefikasan i čak nesrećan. Kao i svi unutrašnji konflikti, i ovaj teži rešavanju odnosno razrešenju i dok se konflikt ne razreši, stanje pojedinca se neće popraviti. Šta više, svakoga dana stanje postaje sve gore i gore.

Spoznajni nesklad ili kogntivna disonanca je opisana još 1957. godine od strane američkog psihologa Leona Festingera sledećim rečima:

Kognitivna disonanca je mentalno stanje, često konflikt, u kome osoba doživljava iskustvo dva ili više nekompatibilna verovanja ili kognitivno obrađuje više informacija. Kod zdravog pojedinca obično vodi osećanju psihičke nelagodnosti koje traje dok osoba ne razreši nesporazum.

U slobodnom prevodu to bi izgledalo ovako:

• Misao 1 — > Ne verujem u proizvod svog klijenta. Ponašanje 1 –> (ipak) radim za tog klijenta, promovišući taj proizvod.
• Misao 2 –> Prezirem šefa jer je neznalica i loš čovek. Ponašanje 2 –> (ipak) radim za tog šefa, ostajem u ovom odeljenju i firmi i ubijam se od posla.
• Misao 3 –> Ne sviđa mi se ovaj keks. Odvratnog je ukusa i preskup je. Ponašanje 3 –> (ipak) pišem afirmativni blog post o njemu i preporučujem ga svojim pratiocima.
• Misao 4 –> Nedopustivo je da me partner vređa i udara. Ponašanje 4 –> (ipak) ostajem u ovoj vezi, dajem mu novu šansu.

Nekih od ovih misli i ponašnja jesmo svesni, nekih pak nismo. Neke stvari prosto radimo svesno ih nedovodeći u pitanje, međutim ne samo ono što mislimo u delu svesnog, već i ono što znamo i osećamo u delu podsvesnog ili čak nesvesnog, stvara duboke duševne bolove koji utiču na naš život, perofmanse na poslu i naše ukupno zadovoljstvo. Iako smo svakodnevno „žrtve“ kognitivnih disonanci, neke u nama stvaraju predubok razdor. Zašto ipak nastavljamo da pušimo (ponašanje) iako znamo da pušenje ubija (mišljenje)? Ili jedemo slatko (ponašanje) iako znamo da već muku mučimo sa stasom (mišljenje). Zašto neke kognitivne disonance imaju posledice po naš unutrašnji mir, dok neke nemaju? I kako da razrešimo ovakav nesklad?

Disonsonanca (lat. dissonantia, fr. i engl. dissonance, što znači razdor, nesloga, nesaglasje, zvučni nesklad) je sazvučje koje nastaje kada istovremeno zvuče dva ili više tona (intervala) i kod slušaoca izazivaju utisak neprijatnosti, nesklada i nemira i traže razrešenje, tj. smirenje. – Wikipedija

Kognitivna disonanca predstavlja veliki problem i naučno je dokazano da ostavlja posledice na fizičko zdravlje pojedinca, ukoliko je čovek:

• Izložen ovom razdoru neki duži vremenski period,
• Može da napravi drugačiji izbor, ali to ne čini; odnosno „svesno“ trpi nesklad između uverenja i dela,
• Njegov izbor počinje da ima negativne posledice i po druge ljude.

Ukoliko ste (mentalno) zdrava osoba, već godinama radite u kompaniji koja prodaje igračke obojene kancerogenim bojama, svesni ste toga ali i dalje učestvujete u kreiranju marketing strategije za bolji plasman njenih proizvoda i na taj način (svesno) povećavate broj dece izložene ovom proizvodu –> raspašćete se! Isto važi za sve gore opisane primere! Počeće da trpi partner, porodica, prijatelji, vaše fizičko zdravlje, fizički izgled… a poseledice ovakvog života možete sami sagledati. Pa šta onda raditi?!

Teoretičari i praktičari ponudili su nekoliko opcija za razrešavanje spoznajnog nesklada. Svakako da možemo produžiti listu predloga, a evo njihovih zaključaka:

• I     Promeni misao –> Moj šef NIJE najgora osoba na svetu (promenjena misao). Ostajem da radim ovde i za njega (ponašanje).
• II    Promeni ponašanje –> Moj šef je najgora osoba na svetu (misao) i dajem otkaz! Neću da radim za njega više (promenjeno ponašanje).
• III    Dodaj misao –> Moj šef je najgora osoba na svetu (misao). Ali ovo iskustvo je za mene važna lekcija (dodata misao) ILI trpeću ovo još 6 meseci (dodata misao). Ostajem da radim ovde i za njega (ponašanje).
• IV    Trivijalizuj ili relativizuj–> Moj šef je najgora osoba na svetu (misao). Ali kad dođem kući, moj život je pesma (relativizacija situacije) ILI ali ima gore. Mariju šef seksualno uznemirava već mesecima (relativizacija situacije). Ostaću da radim ovde i za njega (ponašanje).

Moja priča…

Radila sam za groznu osobu, a i imala sam klijenta u čije vrednosti sumnjam. U oba slučaja sam bila jako nezadovoljna, nemotivisana, čak nesrećna; trpeo je moj privatni život, patila sam od nesanice i glavobolje i osećala se jako loše…

Moja nadređena (šefica) je bila zajedljiva nezadovoljna žena. Devet meseci sam bila direktno izložena mobingu na poslu. Imala sam odličan posao, a u isto vreme nisam verovala da mogu bolje… pa sam je trpela. Život mi je postao pakao! Onog momenta kada sam počela da blogujem, shvatila sam da imam i druge mogućnosti i da NE MORAM da je trpim (okidač 2 sa gornjeg spiska – dakle postala sam svesna da imam izbor). Dala sam otkaz. Rešila sam nesklad. Radikalno promena ponašanja. Možda sam mogla i bolje, ali ja sam to tako rešila. To bolno iskustvo i ta logična, ali teška odluka je bila ogroman korak koji me je danas doveo ovde gde jesam! Više puta sam poželela da sa buketom cveća i bombonjerom odem da je posetim i da joj se čak zahvalim, jer sam nakon izvesnog vremena umesto besa i jada počela da osećam zahvalnost… odustala sam od te namere jer bi taj moj gest za nju bio bolan i izazvao bi kod nje bes i jad, a to nisam želela. Želela sam da joj se zahvalim, makar to značilo da je sačuvam bola i jada. Zapamtite da nije svako ko vas u govna stavlja vaš neprijatelj, niti je svako ko vas iz njih vadi vaš prijatelj (cela priča na linku).

Druga situacija sa klijentom desila se davno, u prvoj godini rada moje komapnije. Klijent je imao sporne vrednosti, radila sam za loše ljude sa sumnjivim namerama. Od mene su očekivali da im u tome pomognem. Naravno, bila sam svesna da ću tako biti saučesnica u obmanjivanju većeg broja ljudi (okidač 3 sa spiska) i moj nemir se brzo probudio, pa sam raskinula taj ugovor (prvi, ne i jedini do današnjeg trenutka) već nakon 3 meseca i pre nego što sam bila u prilici da dam svoj doprinos promociji govana. Naravno da nije bilo lako, naravno da ćete naći 100 razloga i izgovora da tako nešto ne uradite, naravno da ima i drugih opcija… ali opcije = izbor. Kada imate izbor (i svesni ste ga) ili ga iskoristite, ili dodate misao i trivijalizujete ili ni nemate problem sa kognitivnom disonancom (radite za takvog klijenta, jer su vam misao i ponašanje usklađeni).

Ja sam svojim izborima zadovoljna. Doveli su me do toga da radim sa sjajanim klijentima, da mi oni za koje maštam da radim sami dolaze, da uživam u onome što radim pretvorivši svoj hobi u posao. Kako bilo, ja sam u oba slučaja presekla i promenila ponašanje. Okolnosti, pravi ljudi koji su me okruživali i savetovali, podrška partnera u poslu i supruga i podrška saradnika, mnogo su doprineli tome da budem tako hrabra. Zahvalna sam na tome, ali sam ponosna na sebe što sam ostala sebi dosledna, jer je na kraju to uvek vaša lična odluka.

Čula sam u to doba da to nije baš odgovorno ponašanje, ma vraga nije! Zaboravljamo šta (sve) odgovornost znači! Kako me je nedavno jedna sjajna mudra žena naučila (hvala Ksenija), odgovornost nije ni trpljenje ni mazohističko (ili deklarativno) preuzimanje krivice. Odgovornost je sposobnost da optimalno odgovorimo na određenu situaciju. Optimalno za nas same i za druge.

Kako se vi nosite sa neskladima? Ja i dalje teško… ali učim.

****************

p.s. uskoro su Izbori. Dakle imaćete izbor da usaglasite svoje misli & ponašanje. Da ne bude posle da vam je nelagodno i da mrzite ceo svet jer nešto mislite i verujete, a ne radite ništa da na to utičete.