Znakovi pored puta

Rezultati relevantnih istraživanja i uticaj blogova

Jedan prijatelj mi je slikovito objasnio značaj istraživanja tržišta; rekao je: „neki ljudi će u ogromnom brdu zlato tražiti udarajući alatkama i sirovom snagom nasumice. Trošiće i alat i snagu i vreme… ali najgore je što ni tada mnogi neće iskopati zlato. A gotovo niko zlatnu nit. Međutim, ima i onih pametnijih; oni će uzeti samo jednu alatku. Bez trošenja sirove snage, sa najmanje moguće potrošenog vremena, i izvesno će naći zlato koje traže. Oni će se poslužiti jednostavnim detektorom za metal“.

Ha!?

Preskočiću naravoučenije jer vam je od prve rečenice jasno.

S vremena na vreme dođem do zanimljivih podataka iz određenih istraživanja; ukrstim ih i BUM!!! Neretko se i iznenadim, da budem iskrena. Tj. ja bih baš potrošila i alatki i snage i vremena a ne bih se baš obogatila od nađenog zlata Sealed

Nemam vremena na pretek.

Poslednji podaci do kojih sam došla, a svi u vezi sa upotrebom interneta i značajem novih medija još jednom su inicirali cunami panike u mojim profesionalnim razmišljanjima.

U ovom postu napisaću vam za mene najindikativnije rezultate istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, BNP Paribas, Ipsos i Hotwire Communications i GFK.

U Srbiji internet trenutno koristi 2 miliona građana ili 35,6%. Ta populacija je istovremeno po demografskim i socioekonomskim pokazateljima najzanimljivija grupa potrošača roba i usluga, te istovremeno zanimljiva ciljna grupa većini kompanija (malim i velikim istovremeno) koji se raznim metodama prodaje i oglašavanja (klasičnim) upravo toj ciljnoj grupi i obraćaju. 1,25 miliona svih korisnika, internet koristi redovno (svakodnevno ili skoro svakodnevno).

Ipsos je u svom istraživanju koje obuhvata ispitanike iz 16 zemalja Evrope (uključujući kako Austriju, Francusku, Veliku Britaniju, Italiju tako i Srbiju, Sloveniju, Hrvatsku) u reprezentativnom uzorku došao do podatka da 60,4% korisnika na internetu traži informacije o određenim proizvodima i uslugama.

Dakle preko 60% korisnika traži dobre ili loše „performanse“ onoga što nude naše kompanije.

Oni će i naći ono što traže.

Obzirom da se kontrolom i komunikacijom sa novim medijima bavimo vrlo površno (biću generalna, obzirom da ima izuzetaka, ali na nivou statističke greške), te ono što se o nama nalazi na www često ni ne znamo, ali na to ni ne utičemo, ta zanimljiva ciljna grupa može dobiti negativnu informaciju o nama.

Da se vratim na jedan od prethodnih postova i potsetim da je istovremeno uz svetski i evropski trend eksploatacije novih medija u svrhu promocije i PR-a u širem smislu reči, trend i unapređenje opšteg kvaliteta ponude i uspostavljanje i razvijanje interaktivne komunikacije sa klijentima, dobijamo jasne putokaze za budućnost:

• Poslovna politika kompanija mora biti usmerena ka unapređenju kvaliteta i ponude proizvoda i usluga (dugoročni ciljevi)

• Kupac/potrošač je naš interaktivni partner koji posredno (ali i neposredno) utiče na našu poslovnu politiku;

• Samim tim kupac/potrošač direktno utiče na našu komunikacijsku strategiju (krojimo je prema pojedinačnoj meri svake ciljne grupe definisane putem „detektora za metal“);

• Naoružani realnim kvalitetom okrećemo se (osim dosadašnjim ciljnim grupama) i jasno definisanoj i vrlo dinamičnoj javnosti – internet konzumentima;

Ipsosovo istraživanje takođe alarmira podatkom da čak 1/3 korisnika interneta menja mišljenje o kompaniji ili proizvodu nakon pročitanog negativnog komentara na blogu (zamislite ne u ukupnoj online sferi foruma, sajtova, mailinga – već bloga!). Takođe, čak 52% korisnika interneta u Evropi pre će se odlučiti za kupovinu nekog proizvoda ili korišćenje neke usluge nakon pročitanog pozitivnog komentara na blogu.

Ok, morala bih se sada malo ograditi.

Razlika u odnosu na nas i Evropu (između ostalog) je i u tome što u naprednijim zemljama bloguju vrlo značajni ljudi: predstavnici Vlada, političari, lekari, novinari (i to afirmisani i uticajni), mediji, jake uticanje grupe i sl. Tj. blogerska populacija ima veći staž (bloguju od 2000.) ali i profilisana je i sadrži vrhunske stučnjake i profesionalce koji privlače pažnju svojim integritetom u svakoj, pa i u online zajednici. Biće i kod nas.

To je još jedan znak pored puta…

Za kraj, podatak koji mora da ohrabri sve nas blogere, a nadam se da će potaknuti i predstavnike klasičnih medija da svoja razmišljanja počnu da „dele“ sa blogopublikom.

Na pitanje o značaju i poverenju u medije (obuhvaćeni su i klasični i novi mediji), Ipsosovo istrživanje je pokazalo sledeće:

• Štampanim medijima najviše veruje 30% ispitanika

• Blogovima 24%

• TV-u 17%

• E-mail marketingu 14%

Nova Era dolazi brzo, mnogo brže nego što očekujemo.

Valja se pripremiti.

Ja odavno više ne bazam usamljena i naoružana bezraložnim optimizmom, sa teškim i staromodnim alatkama u rukama i sa infantilnim pogledom u očima, po brdu sa zlatom.

Služim se sofisticiranijim metodama Wink