Subota veče. Bioskop (Jobs) i večera sa prijateljicama (Jaca & Sanja). U restoranu jedna lepa mlada Jovana prilazi mi i zahvaljuje mi za sve napisano na blogu. Dirnuta. Posramljena jer ne pišem. Odavno se ne smem nazvati blogerkom. Jedna mlada cura prati, prepoznaje i zahvaljuje mi za dosadašnji rad. Ovaj je post #hvala post Jovani i svim drugim Jovanama koje poštuju ovaj blog.
Tako je, ne pišem. Imam dosta izgovora za to: (tipični) nemam vremena, (malo kreativniji) pored twittera i linkedina ne znam šta preostaje za blog, (najkreativniji, ali i dalje samo izgovor) osećam da istovremeno znam manje i više nego ikad.
Činjenica je da se više ne snalazim na ovom blogu jer ovaj blog kakvog ga vi znate više nisam ja. Najmanje dve godine ne bavim se gotovo nikakvim PR-om (krizni je izuzetak). Takođe, najmanje godinu dana ne bavim se online PR temama, jer su isuviše operativne za ozbiljno polemisanje na ovom blogu. Struka mi je u sranju (tradicionalna i online). Previše reciklaže, prečica i kopiranja. Malo šta inspiriše. Ako bih pisala onako kako osećam, a bez promišljanja i istinske vrednosti za vas – hvalila bih sebe preko mere koju mi pristojnost dopušta i kudila druge. Naravno, uz izuzetke pri pisanju o sjajnim primerima koje ionako pohvalim na društvenim mrežama (npr. kampanju Ledonardo hrvatskog Leda i sl).
Suština je da ovo jeste i dalje blog o PR-u, ali da ja nisam ista Dragana koja je o tome pisala. Ja sam evoluirala, ali blog nije. Mojom greškom. U iščekivanju promene koju bih vam prezentovala kao finalnu, zapostavila sam ažuriranje ličnih promena pa tako i evoluciju bloga.
Ovo nije blog koji pamtite; teme PR-a morala bih zameniti temama menadžmenta promena; teme marketinga – temama o produktivnosti i kreativnosti; teme saveta i sugestija, postovima o edukaciji i testiranju… A nisam to (u)radila. Sad hvatam korak sa ovim mestom (jedva sam se ulogovala večeras).
Moram porazmisliti o novom konceptu bloga i temama koje bih obrađivala. Sve moram ispočetka; čak ne znam želim li da se moj blog zove po mom imenu ili po timu, ili po idejama koje sada živim.
Ako vas još ima ovde, ne znam jesam li zaslužila tu vašu veru; oni koji su ovde dolazili i prepoznavali moj rad i koristili ga – hvala za smisao koji dajete ne samo ovom, već svim blogovima i blogerima.
Nisam zaslužila blogopažnju, ali mi užasno nedostaje interakcija i sreća koju svaki napisan post donosi.
Subota veče… Iza mene još jedan savršeno normalan i veoma neuobičajen dan. Hvala Jovana.
2020
Poštovana,na Vaš blog sam naišla pre dve godine, kada sam bila na početnoj godini fakulteta, ujedno i velikoj životnoj prekretnici. Nažalost, nisam imala priliku da Vas slušam, ali sam pratila Vaš blog. I samo on mi je bio dovoljan da, kao neko ko je mlad, izaberem svoj put. To je put obrazovane i emancipovane žene. Budući da smo medijski bombardovani ličnostima koje nemaju ni marginalnu vrednost za društvo, lepo je što postoji kontrateža i što svojim radom doprinosite tome da mladi ipak imaju na koga da se ugledaju i od koga da uče. Hvala! P.S. Verujem da su Vam i moji roditelji veoma zahvalni! ;)
Samo podsetnik: naslov bloga je draganadjermanovic.com a ne exYuOnlinePR-HUB.com dakle… <3
Draga Dragana,
Sada sam ja dirnuta, ali zaista!! Ona divna subota kao da je danas malo zaboravljena jer je posla opet preko glave. Ipak nekako je lakše, jer se po ko zna koji put savetujem sa Vašim ranijim postovima. Tražim smernice, učim nesto novo, potpomažem se time i bivam snalažljivija i inovativnija, koliko se to kod nas, u našim poslovnim sistemima može biti..
Biće mi, od srca, drago ako se konačno potpuno vratite onom starom intenzitetu objavljivanja tekstova!
Malo je kvalitetnih ljudi koji nisu sebični i sujetni da svoje znanje podele sa drugima, a nažalost malo je i onih koji ga zapravo imaju!
Zato, poštovana Dragana, kad će novi koncept?! :)
Hvala Vam za sve postove uz koje sam se nasmejala, u kojima sam se pronasla a najvise hvala za one redove iz kojih sam ucila!
Veliki pozdrav! :)
Било је то пре неке 2 године када сам Вас први пут чуо и видео, до тада нисам знао ни ко сте, а ни шта сте. Након неких 20-30 минута Вашег говора одлетео сам у небо. Истог момента нешто у мени је почело да се буни и тежи ка промени, желео сам да нађем нови ПРОБЛЕМ. Нисам знао шта желим само сам био узнемирен и почео сам да копам по својој глави,а остало је већ историја. Данас сам власник сопстевене фирме која се бави пружањем књиговодствених услуга и пореским саветовањем у и свакодневним сам ПРОБЛЕМИМА. Имам 22 године и сви су ми давали мале шансе да не кажем никакве, а после Вашег говора све се покренуло и то је било то. ПРОБЛЕМ је учинио да ми се догоди нешто невероватно и наравно Ви сте ме инспирисали. Читајући схватио сам да је ПРОБЛЕМ кључ успеха у послу и да стално треба бити у ПРОБЛЕМУ, али развојном ПРОБЛЕМУ. Желите да опет будете у ПРОБЛЕМУ и почните молим Вас да пишете зато што је ово станица била моја полазна тачка увођења у овај виртуални свет. Пуно поздрав и жеље за ПРОБЛЕМИМА
Tvoj blog je pre svega TVOJ blog i na njemu će biti ono kroz šta ti prolazi, bilo da je to PR (kao nekad) ili menadžment koji sledi, letovanje ili recenzija Jobs filma. Tvoj blog je ono što si ti i kao što se ti menjaš menjaće se i teme na blogu, a arhiva je uvek tu :) Greške bez. Samo nastavi onako kako osećaš.
Ako bi se nekako moglo ubaciti da se ocenjuju komentari, Tada bi samo potvrdio gore napisano, a ne bi morao da sve to prepisujem.
E,pa dobro je islo do sada, steta je prekidati…..
Jedva cekam tekstove o novim temama! Ne mora sve da bude savrseno, nemoj da cekas da nadjes vremena da uneses sve promene, da redizajniras, da se krene iz pocetka… Daj nam nove tekstove, da ucimo i uzivamo, tvojim vernim citaocima i citateljkama nije bitno kako se blog zove i sta je do sad tu bilo :)