Dragi moji ljudi, pisala sam vam često, pisala dobro i uživala u tome. U poslednjih godinu dana – mnogo se radilo! Nedostaje mi pisanje i grize me savest da ne pišem o stvarima koje radim i iskustvima koja stičem. Al’ ne mili mi se da filozofiram. Da prepričavam (ino)strane blog postove, da pametujem nad dalekim i nama veoma bliskim „belim papirima“ iz Amerike, da lajem o kampanjama, političarima, ovima, onima i inima. Ne da mi se. Toga ima ionako previše i u štampi, a sad je preplavljen i internet; plan mi je da vam pišem o stvarima koje sam uradila i iskustvima koja sam stekla.
Svršeni glagolski oblik nedostaje u debatama kako u parlamentima, tako i na sastancima, u medijima, na twitapima. Sve je previše nesvršeno za moj ukus, pa ko velim da ja svršim neke dobre stvari pa da presečemo malo ovaj krug pucanja na glinene golubove ili pucanja u prave ljude pod lažnim izgovorima.
Pišem baš danas da vam se pohvalim i kažem: da o DA u Srbiji i iz Srbije, kakva god da nam je Srbija, jedna mala agencija i jedna Dragana radi ogromne stvari za velika tržišta i zapošljava mnogo ljudi u za sad 3 zemlje. (ta Ja) Predsedavam u tri internacionalna (EU i SAD ne samo Bugarska, Makedonska…) žirija, predajem na svetskim, evropskim i regionalnim konferencijama, debatiram sa ljudima koji su kreirali ovu industriju i neke od društvenih mreža kojima se danas (po)klanjamo. Ta ja bez politike, bez bogatog ujaka, tate na položaju, brata u mafiji, muža u kriminalu, bez ljubavnika i tajkuna – ta JA sve to (i šta sve što još ne napisah) u 31. godini života! Pod rukom mi je moj Nikola, draga deca moja, dobri pametni (i ponekad surovo iskreni) ljudi, a pod zemljom čvrsto (o da i tvrdo) tlo!
Živim život dostojan čoveka uživajući u svim i sunčanim i kišnim danima. Iako sam u Srbiji. Tako žive i Prelovac i Ilija Studen i braća Nikolić i mnogi mnogi drugi. Ćute, rade, stvaraju i grade. Ne laju. Inoviraju. Ne pljuju – zapošljavaju. Ne mrze – pronalaze puteve i načine.
Jer, da više želimo – više bismo i mogli! Neka neko dođe sad i ispod ovog posta napiše samo jednu stvar, dinar ili posao koji sam iskamčila ili mi je neko udelio i nek me pljune! Ali nema toga. Možeš sam! Ako hoćeš! Ne smeta ti Srbija ako u srcu imaš snagu i u glavi jasan cilj. Ne treba ti da mrziš druge, već da voliš sebe. Šta imamo da damo? To može biti dobro pitanje. Ne samo šta nama treba od sveta.
Nema pametovanja večeras, ništa stručno, ništa odmereno, nego samo jedan redak za kraj: more život u ruke, ako ne pomogneš sebi niko ti pomoći neće!
2020
[…] Nije nam samo Srbija kriva (moj post iz 2012.) […]
Naviknuti na svoje ili tuđe neuspjehe, vremenom ljudi potpuno odustaju od pokušaja. Naravno, ako je neko slučajno uspio u onome u čemu oni nisu, to je zbog politike, veza i tome sličnog, odnosno, to mu dođe kao definitivna potvrda da je on u pravu. Svaka čast odličan tekst.
Dragana svaka cast na tekstu, iskreno i od srca, sto se i ocekivalo.
[…] Nije nam (samo) Srbija kriva! #nijeNjuztekst […]
Sa svih strana cujemo samo kukanje, omalovazavanje, negativne stavove…. A snaga stoji samo u nama samima, kao sto i ti navodis u svakom svom blogu. Hvala ti sto si inspiracija i uveravas nas da je sve moguce ako damo sve od sebe, a nekad i vise od toga….
Divno. Bas!
Sasvim sam slucajno pronasla tvoj blog i moram da priznam da sam poprilicno zagolicana pojedinim tvrdnjama i zakljuccima. U dilemi sam da li da guknem ili umuknem? Cini mi se da bi bilo korisnije da guknem :)
Sjajno je to sto radis, tu nema dileme, ali nekako mi delujes kao neko kome treba vise prostora i dobrih sagovornika.
O nesvrsenosti kao cinu manipulacije masama, bar one drustveno odgovorne se moze pricati unedogled. Moje iskustvo kaze da je mali broj onih koji su spremni da sa reci predju na dela. Neko ih nauci marketinskim trikovima ili plate one koji ih znaju i masa se zatalasa.
Ono ‘iza kulisa’ je tesko dokuciti onome ko nije spustao ili podizao zavesu. Zato me i ne cudi tolika ostrascenost obicnih ljudi.
Licno sam mnogo ulozila u pokusaj da se stekne svest o tome da mikroplanovi i ciljevi dovode do makrouspeha, ali ono sto se na kraju dogodilo je trgovina volje gradjana za parce politicke moci. O tome moze da se prica, sve dok se ne ugrozava politicka kvazi elita Srbije. Zasto? Zato sto ta ista kvazi elita hrani vise od pola Srbije svojim pipcima. Na taj nacin nije moguce postici nesto znacajno i korisno. Nikome to ne ide u prilog. Niko ne zeli da krene od sebe, da svoj makrosvet mrdne iz osnove i prosiri vidike. Zasto bi to cinio kad ovome tata placa diplomu, onome kum zaposljava zenu, a onoj nepismenoj dodeljuju ceo dan blebetanja u Skupstini? Sve dok postoji ta latentnost, da ne kazem mentalna potentnost, slabo se moze sta ciniti nasuprot recima.
Ne znam da li ces me razumeti ali bih volela da sa tobom caskam.
I da zakljucim po default-u, iako ovo nije saopstenje za javnost :) sjajno je citati o tvojim uspesima u drzavi Srbiji i van nje. Uspesi i pocinju upravo tamo gde opravdanja prestaju. ;-)
Sjajno Dragana.
Puno pozdrava iz Frankfurta na Majni, DE
Lijepo je vidjeti kada jedna žena sama kroči kroz svijet kojim „vladaju“ muškarci i postiže rezultate koji nadahnjuju ne samo nju, već i ljude oko nje, te one koji su upoznati sa njenim radom! Dragana ovim putem vam želim čestitati i kazati da vam se divim :)
Gaga, pa ti si isto izdajnik pesimističkog jednoumlja……pisao sam i ja nedavno na tu temu:
http://tribune.majlab.com/povedanje/izdajnici-pesimistickog-jednoumlja/
Čestitam !
Članak mi deluje kao polički PR. Ja kde napravim iskorak u Srbiji ili medju ljudima, država mi stavi zid a imam volje i želje da radim što hoću. Zbog toga sam i firmu napravio mimo Srbije tamo jedan papir na kraju godine i platim porez i nikoga više ništa nezanima.
ako u srcu imaš snagu i u glavi jasan cilj … POENTA PRICE
Samo napred i dalje isto tako nastavi , znacice to i onima koji te ne znaju u ovom univerzumu .
Odličan tekst Dragana. Uspavanost, umrtvljenost, samosažaljevanje i vječna potraga za krivcem. To je ono što nas muči. Kad kažem „nas“, mislim na sve nas, istočno ili zapadno od Drine, svejedno. Naviknuti na svoje ili tuđe neuspjehe, vremenom ljudi potpuno odustaju od pokušaja.
Naravno, ako je neko slučajno uspio u onome u čemu oni nisu, to je zbog politike, veza i tome sličnog, odnosno, to mu dođe kao definitivna potvrda da je on u pravu.
Gago, legendo! Zaista si pravi primer sta sve covek moze da postigne uz pozitivno razmisljanje, ogromnu energiju, jasan cilj i, naravno, mnogo rada. (Secas li se onog logoa i okruglog stola od pre jedno desetak godina?:) Ljubim.
Sanja (Dimitrijevic tada) Vujasinovic
Davno je rečeno „Tuđa ruka svrab ne češe“. Ima i ona druga, bezobraznija ali nju ćemo uz kafu koju predugo planiramo. :)
Ptiki ni u primeru koji ti navodiš nije Srbija kriva. Mi imamo gomilu problema koja imaju svoju oblast, svoje ime, svoje prezime, svoje rešenje jer ne prolazimo ništa što najmanje još 150 zemalja na svetu ne prolazi ili je prolazilo. Promene se dešavaju na malo. Problemi se rešavaju jedan po jedan. Ne rešava se „Srbija“. Naši problemi imaju pravo ime, a ime mu nije Srbija.
Preporučujem za dalje čitanje tekst na tu temu koji sam pisala pre nekog vremena sa jasnim „receptom“ kako država postaje konkurentnija za sebe i svoje građane ali i na širem tržištu: Porter – Prosperitet je izbor nacije.
Evo dela tog teksta:
“U modernoj globalnoj ekonomiji prosperitet je izbor nacije” – M. Porter
Način da se svi (u zemlji) povežu oko istog cilja (napretka) jeste konverzacija (“slušam, čujem i primenjujem” model) kao i jačanje pojedinačnih klastera (kako već razvijenih tako i onih manje razvijenih), tj. prilagođavanje tržišta zahtevima investitora i unapređenje odnosa sa najproduktivnijim poslovnim partnerima – susednim zemljama.
Toliko u najkraćem…
Obzirom na to da je Porter savetnik mnogih Vlada širom sveta (SAD, Rusija, Irska, Novi Zeland, UK…) u odgovoru na pitanje šta je glavni problem (izazov) Vlade kada se opredeli za povećanje konkurentnosti Porter ističe da je to predugačka TO DO lista (sa pedesetak i više tačaka) koja mora da se “pređe” što prvenstveno demorališe, ali istovremeno stvara i konfuziju u redovima institucija koje po pravili loše međusobno komuniciraju i nesinhronizovano deluju. Dakle, lista od po 3 do 5 najprioritenijih zadataka… potom nova, nova, nova… tako brže vidimo rezultate, pratimo svoje aktivnosti i zadovoljniji smo procesom implementacije strategije.
“Sprovođenje strategije sastoji se od nekoliko ključnih elemenata, a jedan od njih je merenje. Trebate meriti učinak u svim aspektima strategije i držati ljude odgovornima. Jednom kad odlučite šta je potrebno poboljšati, morate to izmeriti, morate ljude držati odgovornima, a ljudi koji ne ostvare rezultate moraju otići.”
Poštovana,
Za ono čime se Vi bavite, za ono što je Vaša struka, Srbija Vam ne smeta jer se Srbija time ne bavi.
Za ono čime se ja bavim, pravom, zastupanjem pred sudovima, Srbija veoma opstruira.
Ovo ni na koji način ne umanjuje Vaše postignuće, Vaše znanje i umeće, ali ako mi dozvolite da kažem, to je tako jer Vam Srbija sistemski ne postavlja ograničenja, ne lupa plafon, i ne opterećuje Vas administrativno u meri u kojoj opterećuje druge oblasti.
Mislim da postoje oblasti delovanja u kojima Srbija sputava i ograničava, čak i saseca u korenu, ali to na svu sreću nije Vaša oblast.
Hvala Vam što ste izneli Vaš lični primer, meni je barem dao malo vetra u leđa i malo vere u to da se ogroman rad ipak isplati. Hvala i na pozotivnoj energiji koju širite u ma kom obliku se pojavljujete.
Bravo za post, bravo za rezultate. Ponosan sam sto mogu da kazem da smo prijatelji. Hvala Ti u moje ime na svim znanjima koje si nesebicno podijelila sa nama a nesto od toga i mi dali drugima. Hvala Ti i sto si pomjerila granice ove branse u Srbiji i regiji. Zelim Ti srecu i u daljem radu.
Dragana svaka cast na tekstu, iskreno i od srca, sto sam i ocekivao od tebe, bravo.
Svaka cast! Pozdrav iz CG