Prvi septembar

Sorry, this entry is only available in Srpski.

Komentari (22)
9-1-2009
08:56:43

Dragana,
mozda bi trebala ozbiljno da razmislis o pisanju romana, novele ili zbirke kratkih prica… postadoh redovan citalac tvojih tekstova.
moje dete u oktobru polazi na fakultet… jos jedna vrata, i jos vise odvajanja, i tako u nedogled…i ponos i sreca i tuga…i roditeljstvo.

9-1-2009
08:59:25

Pravi prvo-septembarski post :)
Javiš nam i kako je prošao ovaj prvi dan? Znam da tu uvek ima mnogo priča, kako se ovaj zove, kako se onaj zove, sa kim je sedela, šta je učiteljica rekla… huh :)

Lep post ;) Imao sam pravo

p.s. Samo mi nemoj reći da zna i šta je naizmenična struja :)

9-1-2009
09:18:41

:)

Uh, jedna takodje mama a trudna po drugi put se rasplakala čitajući tvoj post. :)

Nemoj se brinuti, sigurno si ih dobro pripremila. Želim im puno radosti i uspeha u školici i vrtiću!

Ja zapisujem sve događaje u bebin i u moj dnevnik kako bih što duže i potpunije sačuvala sećanje na sve. :)

9-1-2009
09:50:22

Barem dva puta (neko i više puta) prolaziš kroz ista osećanja, smešanog straha i ponosa. Sve mi se nekako čini da kao da sa svakim novim životom koji stvoriš i odneguješ i sam dobiješ jedan novi život…
Lep post, iskreno ispucan…
P.S.
Kako da dobar post bude jos bolji? Dodaj nešto od najgenijalnijeg Duška Radovića :-)

9-1-2009
10:41:42

Uh, kako te razumem!Doduse mi nismo stigli do skole, samo do vrtica, ali osecanja su slicna.
Biti roditelj je najlepse, ali tvrdim najteze “zanimanje” na svetu. Dati im krila a ne drzati ih za tlo, a opet ne dati im da prerano polete.. damn, to je mnooogo tesko.
pa, srecan vam prvi dan, svima!

9-1-2009
11:02:40

bravo… zasuzile su mi okice… tako si divno prenela emocije na “papir”… ajd pisemo se kada se malo sve slegne

9-1-2009
11:40:10

Naježih se i nasmejah :)

9-1-2009
13:49:07

Moj tata kaze da je jedva preziveo put Beograd-Cacak, kad me je ostavio da studiram. Moj ujak i ujna plakali kad su im klinci presli u svoju sobu da spavaju (koja je na 1.5m od njihovog bracnog kreveta). Naravno da smo mi svi sutradan umirali od smeha kada su nam rekli: placemo mi tako, celu noc i sve mislimo odose deca :D

Valjda je to normalno. Valjda tako mora.

A spremili ste je, sigurno ste je spremili.
Srecno

9-1-2009
14:43:38

Napuniše mi se oči suzama. Čekam moju malenu da dođe iz škole. Nova škola, nova lica, novi drugari, nova učiteljica, a četvrti razred…hoću da crknem od muke. :(

Neka im je srećan današnji dan i svi ostali koji dolaze. Sunca naša malena. :)

9-1-2009
16:15:14

uh. Kakav tekst… Sasvim jedno drugo lice Dragane…

Prvi dan skole se nikada ne zaboravlja. Nisam ni ja moj.
Znam da me je mama vodila i da sam joj toliko stiskala ruku… i da sam bila na ivici suza i mislila sto mi je tata rekao: nemoj da zaplaces, nemoj da zaplaces, ti si moj “sinak”.
I evo do ovoga trenutka nisam nikada razmisljala kako je bilo mojoj mami taj dan. A sigurno da joj je bilo tesko, cim nije otisla na posao… Cekala me je i posle skole. I secam se “onog njenog” osmeha (kada joj se i oci smeju) i kako je rasirila ruke i kako se salila jer sam taj dan ipak obukla “plavu tergalku” i lakovane cipele…

Ako smo svi po malo odraz nasih roditelja, onda su tvoje devojcice divna deca…

9-1-2009
19:52:15

Ja ne mogu da kažem da znam o čemu pričaš, ali osećam :) Mali heroji će se sigurno lepo snaći. Mnogo je lep tekst!

Hahah, Jasna je romantična :D Ja sam u na-smrt-dosadnom-prvom-razredu pojela rekordan broj svojih olovaka i gumica od muke što moramo da “učimo” tako banalne stvari kao što su pisanje i čitanje. Dakle ode deo kućnog budžeta na detinju nervozu i na olovke i gumice (mirišljave međutim nisu ukusnije od običnih, i to je trebalo shvatiti. Nisam se predala, ceo prvi razred sam ih istrajno glodala, do kraja :)))

Ne znam da li još mora da se vežba pisanje sa kukicama i sl? Joj mamice mila, nema gore stvari od te repetitivne akcije. Srećom pa nisam napustila školu iz inata :lol:

E pa Dragana čestitam vam polazak u školu i školicu! Drž’ se sad! :)

9-1-2009
20:17:18

Ajde kad već delimo uspomene :)
Ja se u prvom razredu prvi put zaljubio :) ali onako stvarno :)
imala je dugu kosu ispletenu u kikice, oči prelepe.. caklile se.. :)
Imala je i čudan ranac, lep šaren a na njemu veliki sat koji je stvarno i radio :)
A i ona se zaljubila u mene (mada to nije tako čudno zar ne?) pa se tako i dan danas sretnemo par puta godišnje i lepo popričamo, čestitamo rođendane :)

I još milion stvari se pamti iz tog prvog razreda… :)

9-1-2009
20:29:43

Divni ste svi..

ali @Slavko me sad baš najedio! Pa kud, majka-mu-stara majci jedne devojčice da odmah spominješ zaljubljivanje u prvom razedu. ccccccc :)
Jedino “gore” od toga je da ja sada tvoj koment pročitam Nininom tati :)

pssssst i ja sam se zaljubila onako pravo po prvi put u I razredu ;)

9-1-2009
20:49:48

:)
ne znam šta da ti odgovorim :)
ne ide da nastavim sa pričom :) samo bih “pogoršao” stvari :)

9-1-2009
22:22:24

Meni se eto juče desilo na Prijemu mog prvaka u školu, da sam tamo sreo moju učiteljicu (!) koja je došla zbog svog unuka prvaka, i čestitala mi polazak sina u školu. Meni je ovo bila veoma lepa simbolika…

Danas sam otkazao jedan posao da bih iz BG stigao na I Roditeljski sastanak…

9-2-2009
17:30:20

jako ljepo. i znam to je poseban događaj za roditelja (i čestitam).
ali gdje je barem rečenica za #tweetupns :)
tra la la la la.

btw (još jednom) drago mi je da smo se upoznali…

9-2-2009
18:06:54

@Danijel pa #tweetupns je bio 31. avgusta ;)

hvala ti što si okupio ekipu! divno kraj-Dunavno popodne.

9-2-2009
20:25:22

Pravo je vreme za pisanje zbirke dečjih pripovedaka.
Zaista divan tekst, pun emocija, iskrenih, roditeljskih.
Potpuno te razumem, prošla sam to sa obe devojčice. Prošle godine smo imali drugu
prekretnicu – V razred.
Još mnogo borbe i suza nas čeka, ali isto tako i sreće i radosti…

9-5-2009
12:58:09

Divan tekst!
Citam, oci mi pune suze, a sjecanja naviru… Jos prosle godine bili smo prvaci, a ove je moja mala princeza “cak” u 2. razredu. Nedavno nam se ponovio taj famozni 1. septembar pun treme, neizvjesnosti i cudnog straha – kako ce ona sve to izgurati?! A Ona – nasmijana, samouvjerena, odrasla i sva vazna, tog dana je bila totalno opustena, a ustreptala od srece zbog susreta s drugarima i uciteljicom. Bas smo mi roditelji djeca :)
Inace, samo da znas, prosli smo u 1. razredu i zaljubljivanje u 1 Igora, svakodnevne price o njemu, njegovoj paznji i upucenim osmjesima… a zatim, jednog dana, postali svjedoci i “cvrste odluke” da se vise nikada nece zaljubiti, pa cak ni udati :))

Srecan vam polazak u skolu i uzivajte u odrastanju!

9-7-2009
07:52:32

Tvojoj devojcici i tebi srecan polazak u skolu!
Zelim joj da uspesno predje sva iskusenja (znanje joj, vidim, nece predstavljati problem) i da bude srecna, a i ti sa njom.
Odvajanje pocinje cim se dete rodi. Moja cerka ide u Italiju na specijalizaciju, neka joj je srecan put, kao i ostalima!
Ljube ih majke!

9-9-2009
17:57:12

mene nije teško rasplakati, ali tebi super ide….
Marija se porodila taj dan!
KAKO ZVUČI – Ulica Mihajla Trnavca?

9-20-2009
07:55:21

Prvo sam citao tvoj post sa knedlom u grlu, pa sam pisao komentar kod tebe kojeg nema, a zasto ga nema pojma nemam, a onda sam napisao post kod mene na blogu, sa milion knedli u grlu… Evo linka: http://www.dedabor.com/sve-nesto-lepo/moje-pricice/tatina-devojcica/

A sad zelim da svim roditeljima pozelim da im decica budu uspesna a svim djacima prvacima da ne muce mnogo svoje roditelje, da budu dobri i vredni od prvog dana.

Dodaj komentar

Pošalji komentar →