SEE ICT ekipu poznajete i kao ..ITDogađaje.

Ova sjajna ekipa godinama predstavlja glavni IT info hub obaveštavajući nas o svim bitnim događajima, temama i akterima iz domaće i regionalne IT scene. Sada su ne samo IT info hub, već centar koji podiže svest o internet preduzetništvu, startup kulturi i IT potencijalu kao razvojnom putu mladih preduzetnika. Razvili su se i to razvijajući celu industriju, dajući primer kolegama sa mnogo razvijenijom startup kulturom.

Oni stoje iza Startita, Mobile Mondaya, Social Change Hackatona, Startap akademije, a ekipu čine Dragana Zmijanac, Vladimir Trkulja, Vukašin Stojkov, Tanja Tanacković i mnogi drugi saradnici iz startap i IT sveta.

Verujemo u inovaciju, znanje i upornost. Ne plašimo se neuspeha. Za nas ključ razvoja Srbije nalazi se u preduzetništvu zasnovanom na novim tehnologijama i razvoju preduzetničkog duha. – sa sajta SEE ICT

Priča startupa je nada i prilika ne samo u Amerikama i dalekim Evropama, već posebno u siromašnim zemljama sa visokom stopom nezaposlenih. U vremenu u kojem je uspeh stvar izbora, a geografske granice samo štivo u školskom predmetu „Istorija“, kreiranje biznisa zahvaljujući internet tehnologijama menja svet.

Igrom slučaja februar sam provela u Srbiji. Sa samo 2 napuštanja zemlje u ovom periodu, oborivši sopstveni petogodišnji rekord, preko mere sam izložena predizbornim stranačkim aktivnostima. U ovom periodu posredno ili neposredno poslala sam svoj feedback upitana za mišljenje, predstavnicima 4 od 5 najvećih domaćih stranaka. Osećam da je internet u ovim izborima posebno zanimljiv, ali i dalje veoma traljavo iskorišćen.

Razmišljala sam kako da posmatranje ovih aktivnosti pretvorim i u vrednost, pa smo kreirali metodologiju za standardizovanje, merenje i evaluaciju internet nastupa političkih stranaka i dobili tabele po društvenim mrežama sa ocenama svakog pojedinačnog aspekta net nastupa SNS-a, DS-a, SPS-a, LDP-a i DSS-a. Izveštaj i rank stranaka biće javno objavljen na događaju PROceni stranke u četvrtak 20. marta u Beogradu. Ako vam je tema zanimljiva – pridružite nam se prijavivši se ovde.

Da se vratim na temu. Prateći internet aktivnosti stranaka danima nisam bila u stanju da izdvojim aktivnost koja je na mene ostavila najjači utisak. Međutim u sredu, 26 februara uhvatila sam you tube video „volonterska mreža“ i doslovce zastala da aplaudiram autorima (na žalost video je sklonjen od strane autora, pogledajte malo više o njemu ovde).

Šta je „Volonterska mreža“

Iako sebi dozvoljavamo da mislimo kao o nezavisnim bićima koja kontrolišu svoje izbore, te kao o bićima koja kalkulišući brojne činjenice donose ispravne i racionalne odluke – nismo slobodni.

Na našu percepciju, kupovne navike, životne izbore, osećaj nacionalne pripadnosti, te na stil i ukus utiču brojni faktori. Među tim faktorima sigurno je i racionalni stav i slobodna volja, ali na ukupnoj listi faktora na osnovu kojih donosimo odluke – racio i slobodna volja daleko su od prvog mesta.

Više puta sam govorila o značaju struke odnosa s javnošću izučavajući njen nastanak i evoluciju od prvih dostupnih podataka. Sa onim što znam zaključila sam da je veći deo  naše stvarnosti rezultat rada manje ili više obučenih, manje ili više moralnih, manje ili više dobronamernih delatnika struke Odnosa s javnošću. Stroge regulacije, etički kodeksi, javna debata i norme za primenu svih alata PR-a morali bi biti pažljivo definisani i ažurirani u svakoj zemlji, u svakoj industriji i na svakom nivou.

Za mene, demokratija znači da mislimo slobodno. Tek misliti slobodno znači živeti slobodno. Koliko su društva koja poznajemo (pa i naše) zaista demokratska posmatrano kontekst slobode mišljenja?

Kada smo na ovom blogu pričali o alatima koje koriste PR stručnjaci, prošli smo kroz saopštenja za javnost, aktivnosti na polju društvene odgovornosti, mendažment događaja, konferencije i brifinge za medije, ali nisam ni dotakla temu pozicioniranja proizvoda, tj. prikrivenog oglašavanja („product placement“), kao ni znatno kompleksniji alat industrije –> pozicioniranje ideja („idea placement“) kojom ja nazivam (zlo)upotrebu filmske industrije u propagandne svrhe.

Upravo to je tema ovog posta.

Product placement

Prikriveno oglašavanje je vrsta promocije u kojoj se proizvodi ili usluge stavljaju u kontekst televizijskog, dokumentarnog, animiranog ili filmskog programa. Pa tako Keri Bredšo koristi Mac računar, Dženifer Lopez u najnovijem spotu ističe Swarowski nakit, Lisa iz Simpsonovih kupuje novi iPod, Džejms Bond pije Martini i vozi Aston Martin-a, Tom Kruz nosi baš Ray Ban u Top ganu… spisak je gotovo beskonačan! U mnogim filmovima, međutim, reditelji poput Tarantina osmišljavaju/izmišljaju marke piva ili cigareta izbegavajući posredni ili neposredni product placement.

Industrija „prikrivenog oglašavanja“ na svetskom nivou vredi blizu 10 milijardi $, ne više od 2% ukupne vrednosti oglašivačke industrije. Svakako – taj kolač nije mali, a specijalizovane „product placement“ agencije imaju dostup do prvih verzija scenarija holivudskih filmova, te do autora TV i reality emisija i producenata još u fazi nastanka ideja, kako bi što pametnije implementirali brendove svojih klijenata u igrani i zabavni program.

Mnogi pokušaji product placement-a nisu uspešni, a evo i nekih primera.

UVOD U UVOD

Treba priznati čoveku da je bolji, u onom u čemu je bolji, kad je u tome bolji. A i pametno je. Tako ja, u nameri da vam pripremim poseban praznični poklon, sprovedem i publikujem intervju sa Vojom Žanetićem. Napisala sam i dobar uvod.
Ali Voja je napisao još jedan uvod, kao odgovor na moj uvod. Vojin uvod je bio bolji. Bolji uvod objavljujem. Uživajte!

UVOD

Krenem ja da pišem uvod u ovaj intervju i zeznem se, pa pošaljem to na čitanje mom gostu u ovom blogu – Voji Žanetiću. Znam ga odavno. Duga je to priča.
Elem,  pročita on to, pa me pozva, i pažljivim rečima, sve da me ne uvredi, reče: „Man` se, ćero, poetskog uzdizanja mene pred nervoznim internetskim ljudima, nego daj da im odma damo robu koju nudimo – intervju o konkretnim pitanjima. Inače il` odoše mišem dalje il` nas zasuše hejtom s tastature. Pa ti biraj.“ Tu se ja baš ne složih sa njim, on se ne složi sa mnom, pa sve tako dok ja nisam popustila. Uporan je i tvrdoglav, što je isto duga priča.

 
Na kraju ga, u pokušaju da ostane bar nešto od mog uvoda, pitam: „A jel` mogu makar da pomenem ovo što sam napisala – da je moj otac Slobodan pre dvadeset godina, kad je pročitao tvoj tekst, rekao kako neki ljudi još uvek misle svojom glavom.“

 
„To može. To nije hvalisanje, to je poveliki kompliment od i starijeg i pametnijeg čoveka, pritom klade od ivera.  Samo bi ludak odbio da se takvo nešto o njemu objavi. Sem toga, on ti je otac, a citati očeva su uvek bili najlepša i najskuplja roba koju autor može ponuditi čitaocu.“ I tu krenu neka rasprava o očevima, autorima, robi i čitaocima, što je tek duga priča.
Eto, to bi bilo sve sto imam da vam kažem u uvodu za ovaj blog i intervju u njemu. A evo i intervjua. To nije duga priča, intervju ima samo 8 pitanja i isto toliko odgovora.

Kad se sve sabere – bila je ovo sjajna godina! Možda zato što je trinaesta, a to je u mom životu magičan broj; možda zato što je toliko svega selo na svoje mesto.

Godine ne pamtim po uspesima ni porazima. Od te 2009. godine pamtim po lepim uspomenama. Ova će ostati upamćena. Nova mesta, novi ljudi, novi ukusu, nova razočarenja, novi padovi, nova lica starih ljudi, novi problemi, stari izazovi.

Moji ljudi blistali sa mnom, samo za oči malobrojnih; ja sve manje želela da blistam drugima, a sve više sebi i svojima. Malo reči, mnogo slika; malo reči, više dela. Sve u svemu dobra jedna godina.

Iako duboko koračam sledećom, pitam se zašto u ovoj ne uživam kako zaslužuje. Jedno se nije promenilo… želja za sledećim. Za sledećom stanicom.

Jesam neki čudni putnik koji se svaki put beskrajno obraduje željenoj destinaciji kojoj se jako približio, tik do izlaska na peron… a već tada zna da iako će se zaustaviti na toj stanici, putovanje ni izbliza nije završeno – ddj za @ITkutak

I dok tako mislima jesam u sutra, srce potseća da budem u danas više nego ikada. Danas imam. Sutra mi još ne pripada.

Želim vam svima divno sutra i još divnije danas! Zbog svih nas koji stvaramo to sutra da bismo danas zastali kako bismo se osmehnuli svim divnim uspomenama koje su juče do ovde dovele.

Moji hvala vam što verujete sa mnom!

Dragi prijatelji srećna 14.

UPDATE 24.12.13. – dodat odgovor Udruženja potrošača.

Na facebook stranici Nacionalne organizacije potrošača Srbije i Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine pojavila se fotografija koja me je kao potrošača dovela u neprijatnu situaciju. Fotografija je u osnovi opis kampanje kompanije Imlek u kojoj „daruju“ potrošače sa 10%. Prvo na umu je – 10% količine jogurta. Međutim, Imlekova kampanja je snizila celu kilograma jogurta. Gde je nastao (viralni) problem?

Na fotografiji Udruženja potrošača vidi se razlika u količini – na jednoj ambalaži 1kg jogurta, a na drugoj 900 grama + 90. Ambalaža drugog proizvoda je obeležena kao „akcijska“, ali se na fotografiji Udruženja potrošača ne vidi da je akcija u ceni – ne u količini. U najkraćem, po ceni od 92 dinara kupujemo 990g jogurta, u poređenju sa cenom od 103 dinara koju inače izdvajamo za kilogramsko pakovanje (cene su iz Univer Eksport prodavnice u Novom Sadu – ne znam da li se razlikuju od objekta do objekta; zašto se koristi kilogram kao mera za tečnost, a ne litar – ne bih znala da vam kažem).

Svrha svake kompanije je kreiranje vrednosti… vrednosti za shareholdere (akcionare) ili/i stakeholdere (ukupnu zainteresovanu i aktivnostima kompanije dodirnutu javnost). To je nekakav uopšteni cilj koji oblikuje strategiju poslovanja i njene pojedinačne ciljeve, te pojedinačne poslovne aktivnosti. Slogan kompanije Google je: „Don’t be evil“, a njihova poslovna vizija podrazumeva omogućavanje dostupa do svih informacija na svetu, svima na svetu. E sad, jasno je da ovo nije poslovni cilj već vizija, ali ovakva vizija kreira povezano ambiciozne ciljeve, koji rezultuju prihodima pa i profitom. Dakle rezultuju profitom, profit sam po sebi nije cilj.

Često čujete, u svom menadžmentu pa i na skoro svakom koraku „poslovne ciljeve“ kao što su „dostizanje 20% tržišnog udela“, „povećanje profita za 10 odsto“, „povećanje profitne margine sa 15 na 20 odsto“ i slično. Trebalo bi da se uplašite svakog menadžera na izvršnoj ili upravnoj funkciji koji ne razlikuje cilj i posledicu/rezultat. Ili ga jednostavno upitajte: Zašto? Zašto ti je TO cilj? Pogledajte i ovu zgodnu tehinku za razumevanje uzroka i posledica poznatu kao „5 zašto“.

Istinski inspirativan cilj kompanije Google nije im smetao na putu ka izgradnji kompanije čiji prihodi eksponencijalno rastu od prve godine poslovanja. Inspirativan način poslovanja nije filozofsko razmišljanje bez praktičnih ekonomsko-konkurentnih poslovnih rezultata.

Takav način poslovanja po pravilu za rezultat ima i profit. Naravno, nakon kreiranja inspirativne vizije poslovanja neophodno je upravljati razvojem kompanije i svakog njenog dela sa mnogo pažnje, a viziju korak po korak kontinuirano sprovoditi u delo.

Cilj i sredstvo u svakodnevnom životu…

Ovaj blog je bio lansirna rampa mog imena i dela. Nakon nekoliko blog postova, kao netipičan PRimerak, bila sam pozivana na brojne konferencije u zemlji, regionu… šire. Po evidenciji koju vodim – do sada sam održala ukupno 275 in-house i predavanja na konferencijama i stručnim skupovima otvorenog tipa. Od 2008. na ovamo to je u proseku 55 na godinu. Na ovaj ili onaj način, javne nastupe sam uvežbavala od svoje šeste godine. Napisala bih par reči na tu temu…

Predavači…

Na tržištu je znatno veći broj potencijalnih predavača nego eminentnih edukativnih događaja. Ukoliko vam se ukaže čast da predajete na nekoj konferenciji razmislite o sledećim stvarima, molim vas.
Pre svega pažljivo pogledajte u svoj kalendar! Data reč obavezuje ne samo vas, već i organizatore koji spram vaše odluke pripremaju program i promotivne aktivnosti –> u ovih 5 godina samo sam 2 puta bila prinuđena da odložim predavanje i to jednom zbog temperature od 39 (interni trening za Limundo kompaniju) i drugi put u maju ovo godine organizatorima Proactive konferencije koju mnogo volim i na kojoj gostujem godinama.

Subota veče. Bioskop (Jobs) i večera sa prijateljicama (Jaca & Sanja). U restoranu jedna lepa mlada Jovana prilazi mi i zahvaljuje mi za sve napisano na blogu. Dirnuta. Posramljena jer ne pišem. Odavno se ne smem nazvati blogerkom. Jedna mlada cura prati, prepoznaje i zahvaljuje mi za dosadašnji rad. Ovaj je post #hvala post Jovani i svim drugim Jovanama koje poštuju ovaj blog.

Proleće je bilo prepuno izazova za naš prpepper. Radili smo na, s početka godine ugovorenim, projektima dugogodišnjih klijenata, na čak 3 mikro kampanje, na internacionalnoj promociji naše agencije kao i na jednom provokativnom projektu koji je privukao pažnju stručne javnosti u Sloveniji.

Slovenački Marketing magazin je našu kampanju Hi3.si izdvojio kao primernu i reprezentativnu, pa vam taj „MM Izbor meseca“ u par redova predstavljam, ponosna na ceo tim.

O kampanji…