Interakcija u Praksi

Inspirisano analizom Rosa Dawsona, Reprint of Marketing Mag

Živimo u svetu u kojem se poslovanje, pa i čitavo društvo, bazira na toku ideja i informacija. Takvo okruženje predstavlja jasnu perspektivu za PRofesionalce koji na pravi način oblikuju i plasiraju poruke ciljnoj javnosti(ma). PR stručnjaci u Evropi, pored mnogih drugih bitnih kretanja, do 2010. predviđaju i rast novozaposlenih u PR struci, kao i povećanje budžeta za PR aktivnosti u kompanijama.

Vođa

– Braćo i drugovi, saslušao sam sve govore pa vas molim da i vi mene čujete. Svi nam dogovori i razgovori ne vrede dokle god smo mi u ovom neplodnom kraju. Na ovoj prljuši i kamenu nije moglo rađati ni kad su bile kišne godine, a kamoli na ovakvu sušu kakvu valjda niko nikad nije zapamtio. Dokle ćemo se ovako sastajati i naprazno razgovarati? Stoka nam polipsa bez hrane, a još malo pa će nam i deca skapavati od gladi zajedno s nama. Mi moramo izabrati drugi način, bolji i pametniji. Ja mislim da je najbolje da mi ostavimo ovaj nerodni kraj pa da se krenemo u beli svet, da tražimo bolju i plodniju zemlju jer se ovako ne može živeti.

Svaki segment javnog života i poslovanja uređen je po principu jasnih pravila, obavezujućih (Zakoni) ili neobavezujućih (Memorandumi, Protokoli, Kodeksi). Na ovaj način uspostavljaju se pravila poslovanja, ponašanja, predviđaju uslovi, udruživanja, navode posledice i definišu sankcionisanja.

Jednostavno rečeno – definišu se pravila igre.

Trendovi u medijskom oglašavanju
Ekonomist magazin
Borba za korisnike

Autor: Vesna Lapčić

Oglašivači najviše reklama plasiraju na televiziji, a primetno je da budžeti za oglašavanje zavise od ukupne političke i ekonomske situacije u zemlji. – Realno je očekivati rast oglašavanja na Internetu, ali se na njega u narednim godinama neće „trošiti“ više od deset miliona evra.

Budžeti kompanija za oglašavanje u medijima svake godine postaju sve veći, a ulaganje u oglase je u Srbiji 2007. bilo za 57,5 odsto veće nego godinu dana pre.

Čini mi se da se baš nisam dobro postavila prema postavljenom problemu.

Krenulo je ovako: imam problem, ko je sve kriv?!  Inače stvari postavim malo drugačije: imam problem, da li sam ja kriva (koliko), a ko je onda kriv!?

Morala sam biti prilično motivisana i svakako hrabra pa da započnem diskusiju o svojoj struci, a potom i o kompatibilnim profesijama: novinarstvu, marketingu, propagandi, menadžmentu u širem smislu reči.

Nadala sam se da ćemo polemisati, ukazivati jedni drugima na bitne stvari, uz vrlo poželjne komentare posetilaca „sa strane“ koji su objektivni i netipični.

Biće!

Zaista verujem da će stvari biti bolje. Zato sam tu. I spremna sam da razmislim o sebi i svom radu, kvalitetu, učinku, uzrocima i što je najbitnije – posledicama.

Dragan Varagić dao je intervju za magazin Biznis, objavljen 09. jula.

Ekonomist magazin, Broj 423, 30. jun 2008.

Mediji i oglašivači – Skupo podilaženje

Autor: Vesna Lapčić

Mediji samo kratkoročno mogu biti na dobitku ukoliko prihvate da im uređivačku politiku kroje oglašivači, zaključak je urednika nekoliko najznačajnijih medija u zemlji. Takvi mediji su dugoročno osuđeni na „nestajanje“ sa tržišta.

SPINOVANJE

Odnosi  s javnošću vrlo su kompleksna oblast najdirektnije povezana sa komunikacijama. Obzirom na činjenicu da je u stvari sve onako kako ga izkomuniciramo (a ne onako kako zapravo jeste) dolazimo do zaključka da onaj ko zna da komunicira i poznaje alate za tu namenu, u stanju je da samostalno ili sa „saučesnicima“ kreira stavove okruženja, šire javnosti pa i stavove javnog mnjenja i globalne istine! Vrlo moćna struka!

E-magazin Br 56

Dragana Vujović Đermanović, PR menadžer

Bez obzira na to da li predstavljate kompaniju, neki konkretan proizvod ili uslugu, ili sebe lično nemojte prevideti da je vaš rad ogledalo vaše ličnosti. Dolazimo, tako, na temu ličnih karakteristika, zadovoljstva sobom, lične ostvarenosti i motivacije za obavljanje određenog posla. Mnogi propusti u senci su harizme i pozitivne enegrije onoga ko ih je načinio, pokazuje praksa. Isto tako, vrhunski odrađen posao po profesionalnim standardima neće biti dovoljno dobar bez onog malog ličnog dobrog osećaja koji ćete preneti na druge svojim radom. Svako od nas gotovo sigurno radi nešto što negde radi i neko drugi ili što su mnogi drugi već radili. Ali sve što radimo jedinstveno je i neponovljivo zato što je jedinstven i neponovljiv svako od nas. To bi bio prvi važan uslov za dobro predstvaljanje.

Moj je posao da komuniciram!

Kladila bih se da znam kako se to radi… Ali, ne baš i kako se sve to može raditi. U situaciji sam da čak iako krenem ispred svog okruženja, zakasnim tamo gde sam pošla i gde jedino vodi put za ljude koji komuniciraju. Iskreno, nešto mora da se promeni. Zdrav razum, razmena stavova i isto mišljenje više nisu nužno okupljeni oko malih „esnafskih“ (prim. Đoke Kesića) zajednica (Udruženja za XY, Društva za yz, Asocijacija… Grupa). Okupili smo se svi i ima nas dovoljno da klišee zamenimo novim trendovima i inovativnim razmišljanjem.