Postovi za oznaku: krizni PR

Postove možete pregledati i po kategorijama ili pretražiti blog po nekoj ključnoj reči.

Pazi: pametni kupci na vidiku – hrvatska IKEA bad neighbor

Odeš u prodavnicu, kupiš omiljenu sofu, dođeš kući srećna! Dobro IKEI, dobro tebi. Ali za malo!

Prethodna rečenica je bila sastavni deo naše stvarnosti do pre desetak godina. Danas je situacija bitno drugačija. Splićanka je nedavno kupila sofu u hrvatskoj IKEI za 120 evra. Potom primetila da u istoj prodavnici u bliskoj Austriji ovaj komad nameštaja košta 70. Nekada davno to ne bi ni saznala. Nekada davno bi IKEA mirno sprovodila svoju poslovnu politiku različitih cena i uslova, bez da bude prozvana da javnosti „položi račune“ na temu svojih računica. Danas nije tako.

Švedska magla

Pročitaj ceo post →

Tulipan u prodavnici stakla ili Nenad Čanak i krizno komuniciranje

Svugde se i svakodnevno javnim ličnostima događaju krizne i potencijalno krizne situacije. Najveći broj njih prođe nezapaženo. Da bi krizna ili potencijalno krizna situacija prošla nezapaženo mora se dogoditi jedna od dve stvari:

  • Na javnoj pozornici pažnju privlači atraktivniji, bizarniji ili značajniji događaj
  • U rešavanje krize uključena je ozbiljna ekipa kriznih profesionalaca

Verujte mi nema trećeg. Obzirom na to da se tri dana kroz medije izntenzivno razvlači priča o događaju Čanak-Lešanović, toliko da i ja koja retko pratim domaće medije i domaće događaje generalno, primećujem koliko gori, izanalizirala sam par detalja.

Hronologija inicijalnog paljenja (krizne) vatre…

Lešanović u nedelju ujutru, 23. septembra, podnosi krivičnu prijavu zbog prebijanja i pljačke protiv Nenada Čanka, nakon navodnog međusobnog incidenta u noći subota na nedelju u lokalu Ikodinovića u Novom Sadu. Lešanović obaveštava i medije prosleđujući im fotografije i snimak povreda. Svi mediji, portali i društvene mreže prenose medijske navode i kriza je već do podneva (prvih 12 sati od samog događaja) u potpunosti JAVNA.

„Kada sam izašao iz kafane, međutim, crni džip se zaustavio i iz njega je izašao Čanak sa dvojicom telohranitelja. Počeli su da me psuju i govore da sam beogradski ološ, a zatim me je Čanak štapom udario preko lica“ – kaže Lešanović.
On tvrdi da su ga ta dva mladića zatim oborila na zemlju, prebila ga, a zatim se odvezli sa lica mesta. – BLIC

Predlog 1: Prilikom plasiranja priče, posebno online, pripremite i plasirajte foto/video sadržaje. To su sadržaji koji imaju 4x veću težinu od samo tekstualnih sadržaja, a konzumiraju se mnogo lakše. I u kriznom slučaju „Ideja misli na vas“ – viralna negativna kampanja okinuta je upravo video sadržajem.

Čanak i reakcija…
Pročitaj ceo post →

Granica odgovornosti pri društvenoj odgovornosti

UPDATE [LISTA POSTOVA REAKCIJA] –> blogerske kampanje #ustupamoprostor na kraju posta ili kod Ivana Ćosića na blogu.

UPDATE 2 [09.11.11] Cilj posta je bio ukazivanje na neukus pri samopromociji društvene odgovornosti Komercijalne banke. Blogeri su, udruženi, namerili da akciju #ustupamoprostor, koja je inicirana ovim postom nastave. Želim im puno uspeha, a na ove i slične teme nastavljamo borbu u narednim tekstovima.

Društvena odgovornost je moralni princip kojem morate biti dorasli kao kompanija.

Ovo je zaključak posta o (ne)odgovornoj društvenoj odgovornosti u kojem sam pre nekog vremena uputila kritiku na kampanju slovenačke kompanije Mobitel. U jednoj rečenici: darovali su 20.000 evra u humanitarne svrhe i to dobročinstvo oglasili u kampanji koja ih je koštala 500.000 evra! Šta reći?! Na ovakvu „društvenu odgovornost“ reagovao je veliki broj strukovnih udruženja, medija i blogera. Jednostavno – nije prošlo meko!

(Nova) srpska paralela…

U Srbiji je aktuelna gromoglasan kampanja za oglašavanje meseca štednje. Za naše banke, to je najdragoceniji mesec za sisanje keša iz slamarica građana. Po mojoj (zaista paušalnoj) proceni u promociju kamata u mesecu štednje investiralo se najmanje 4 miliona evra! I benefiti će biti većma pozitivni. Jedna banka odlučila se za drugačiji pristup:

Komercijalna banka (u mesecu štednje) ulaže svoj medijski prostor u projekte društvene odgovornosti.

Da li je baš tako?

Pročitaj ceo post →

Splitska banka -> još jedan slon u prodavnici stakla!

Na kraju posta:

  • UPDATE 1 -> odgovor Splitske banke na Discussion Boardu
  • UPDATE 2 -> #netokracija i odgovor iStudia

Splitska banka je „zakoračila“ u svet društvenih medija. Na facebook-u je ova finansijska institucija publikovala javni profil i prvog dana privukla pažnju klasičnih medija:

Što smiju „lajkati“ a što ne, koje „postove“ komentirati i na koji način, samo su neka od pravila koje je Splitska banka navela u dopisu svojim zaposlenicima vezano uz novu stranicu te banke na Facebooku. Šokirani, kako kažu, zabranom slobode govora, dopis su poslali medijima. – danas.hr

Tragom vesti o uspostvalju diktature prema zaposlenima u mediju sadašnjosti po modelima medija prošlosti, došla sam do određenih informacija koje delim na blogu.

Pročitaj ceo post →

Kako da uništite banku – case OTP banke i McCann Erickson PR-a

Zatvara se 11 filijala OTP banke. 13:30 | Izvor: Tanjug. Beograd — Izvršni odbor OTP banke odlučio je da zatvori 11, od oko 100 filijala koje ima u Srbiji, …

OTP banka je 16. marta POSLALA saopštenje za javnost koje je ravno (auto)detoniranju enormne količine dinamita posmatrano efekte na poslovanje i efekte na imidž SVIM medijima i PLATILA da ono bude objavljeno u kojem navodi sledeće:

„Predsednik Izvršnog odbora OTP banke u Srbiji Henrik Aut izjavio je da je OTP banka u skladu sa uslovima na tržištu morala da krene u reorganizaciju rada. „Najteže od svega je to što će do kraja ovog meseca Upravni odbor banke usvojiti predlog programa tehnološkog viška“, rekao je Aut.

OTP banka trenutno zapošljava više od 1.200 ljudi, a oni zaposleni koji budu proglašeni za tehnološki višak dobiće otpremnine…

OTP banka Srbija nastala je zvanično 21. maja 2007. godine spajanjem tri srpske banke: Niške Banke a.d. Niš, Zepter banke a.d. Beograd i Kulske banke a.d. Novi Sad.

OTP banka Srbija članica je međunarodne OTP grupe, vodeće finansijske institucije u Mađarskoj, koja posluje u Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Rusiji, Rumuniji, Slovačkoj i Ukrajini.

OTP grupa trenutno uslužuje oko 11 miliona klijenata u 9 zemalja, sa oko 33 hiljade zaposlenih i oko 1.500 filijala. “ (poslednji italicovanih par pasusa blage veze nemaju i impliciraju kontradiktornost)

WOW!!! Neviđena zgoda.

Pročitaj ceo post →