Bukiraj
Kategorije
Arhiva
Newsletter

Dilema o promociji biznisa jednakih mogućnosti

Neki od vas više neki manje prate moj razvojni put. U najkraćem – ja sam žena (i u braku), majka (dve devojčice), preduzetnica (na tradicionalni način, ali i startap preduzetnica), magistarka (i doktorantkinja na Fakultetu tehničkih nauka), mentorka  i za svoj dosadašnji rad sam primila brojna priznanja (na domaćem, regionalnom i svetskom nivou). Imam 36 godina, živim i radim u Novom Sadu u Republici Srbiji.

Bitan deo mog poslovnog angažmana odnosi se na javne nastupe – učestvovanje u panelima, na konferencijama, radionicama.. stoga osim što radim, učim, prenosim znanje jedan na jedan, takođe i javno predajem. Nakon što je moj rad nagrađen javnim priznanjima, broj poziva za učestvovanje na različitim događajima se duplirao. Ono što je izazovno je da dobijam sve veći broj poziva da učestvujem na „ženskim događajima“ o preduzetništvu i biznisu. Koleginice mi se javljaju iz svih krajeva sveta jer je moj rezultat pomalo ekstravagantan – naše podneblje, kultura i poslovni ambijent; naše poslovne prakse i imovinsko-pravni odnosi; veličina našeg tržišta i novija politička istorija su zanimljivi činioci koji nikako nisu otežali moj put već su ga učinili zanimljivijim i koleginicama je značajno da čuju kako je moguće ostvariti poslovno-privatni balans dolazeći iz regiona koji na žalost nije prepoznat kao afirmativan za „ženski“ biznis.

Ako bih bila sasvim iskrena, meni to ne prija do kraja. Naime mišljenja sam da su poslovne žene u izazovnoj poziciji, ali ne samo naše već gotovo sve žene. Mišljenja sam da smo manje vrednovane za isti rad, ali ne samo kod nas nego gotovo svugde; Mišljenja sam da možemo više da ponudimo, ali ne samo mi ovde već sve žene i na posletku mišljenja sam da se pozicija žena neće bitno unaprediti ako o izazovima sa kojima se suočavamo pričamo samo sa ženama. To je tako uobičajena praksa… da se okupimo i jedna drugoj istovarimo sve muke i teskobe, ali mi problem nismo uzrokovale pa ga same ne možemo ni rešiti.

Ovo društvo pripada jednako preduzetnicima i preduzetnicama, poslovnim ženama i poslovnim muškarcima, menadžerima i menadžerkama pa se stoga i pitanje „ženskog biznisa“ i njegovih specifičnih izazova mora rešavati na zajedničkim događajima, tj. na jednom događaju koji je otvoren i inkluzivan za oba pola kako je primera radio bio slučaj na nedavno održanom BIZIT-u. Pitam se da li naše kolege zaista razumeju kako se osećamo, šta možemo da ponudimo i zašto ne dajemo maksimum. Zaista verujem da je u zajedničkom interesu da damo još više i ne poznajem menadžera koji nema progresivne razvojne planove, pa ako rad na rodno senzitivnim pitanjima može da unapredi biznis za koji je odgovoran – sigurna sam da će se time pozabaviti. Volela bih da na jednoj, a ne muškoj ili ženskoj, konferenciji otvaramo ista pitanja iz različitih uglova. Želim da učestvujem u radionicama koje će unaprediti i kolege i koleginice, koje će ponudit rešenja svima, a ne samo ženama. Ja sam u biznisu, ne u ženskom biznisu. Ja sam deo celokupnog društva, ne ženske družine. Ja uživam u radu sa kolegama i kada sam im rekla više o sebi i svojim izazovima, bili su kolegijalni i afirmativni do krajnjih granica.

Mišljenja sam da smo u nepovoljnijoj poziciji ne samo jer smo nejednako tretirane, već jer se tako osećamo, govorimo i ponašamo razvijajući nove i jače modele segregacije zaboravaljajući da svi – žene i muškarci, u poslovnom smislu imamo isti cilj –> unapređenje poslovnih performansi, a privatno taj da kreiramo bolje društvo za sve. Pošto u oba slučaja imamo jedan cilj, zaJEDNO moramo raditi na njemu i radije ne bih da učestvujem na „ženskim“ događajima, već na događajima; želim da o jednakim mogućnostima razgovaram istovremeno i sa ženama i muškarcima jer ako sam nešto naučila u biznisu to je da svi, bez obizra na pol, želimo da idemo napred. Ukoliko je jasno da ćemo napred ići brže zaJEDNO, konsenzus će biti lako ostvariv. Odbijam segregaciju, nikada nisam imala negativno poslovno iskustvo zbog toga što sam žena, ne osećam se kao slaba ni kao ženskinja već kao odlučna žena koja želi da na privatnom i poslovnom planu kreira afirmativan ambijent za SVE, bez obzira na rodne i ma koje druge razlike.

Namera mi je da uzmem učešće u isključivo „ženskom“ događaju u odnosu ne većem od 2 prema 10, te da osam „zajedničkih“ događaja iskoristim da pošaljem istu poruku o ženskom potencijalu, verujući da će tako moja istinska i nedvosmislena posvećenost ženama imati mnogo veće efekte.

Komentari

  1. Gaia

    Dragana, veoma si lepo opisala situaciju o koju se i ja prepoznam. Apsolutno se slazem u vezi sa tim da smo U BIZNISU i da uveliko doprinesemo napretku lokalnog ekosistema, ekonomije i medjunarodnom rastu ekonomskih indikatora. Apsolutno se slazem s tim da nasi ciljevi treba da budu kvalitativni i prepoznati zbog toga na lokalnom, medjunarodnom i svetskom nivou. Dakle, zaista ovo pitanje treba da se adresira u siroj javnosti a ne samo medju zenama. Na Belgrade Venture Forumu smo upravo pricali o tome i nasa mentorka Janis Collins (ko-osnivacica women-led businesses accelerator „The Refinery“ iz Konektikut-a) upravo ukazuje na indikatore koje govore da biznisi gde su i zene i muskarci u vodecim ulogama su zaista vise uspesni. Janis je zapravo dokazala kako ona radi sa ivestitorima i investitorkama i rast praksa i uspeha „angel investing“ je i posledica toga da su zene pocele da investiraju, zajedno sa muskarcima itd.

    Impact Hub Beograd se zalaze da nase dobre prakse i kao biznisi i kao startups su prepoznate lokalno i medjunarodno. Prepoznajemo da je jedan od izazova kod nas to sto kao zene u startup svetu cesto moramo da izadjemo iz konforne zone i da bez podske se borimo za rast poslovanja, za pristup investicijama u svetu koj je dosad u najvecoj meri zastuljen od strane muskaraca. Cesto, nakon toga sto dostizemo „product-market-fit“ i dokazemo da znamo da resimo niche problem, nailazimo na komentarima koji su zasnovani na tradicijonalnim rodnim ulogama „pa ostavi biznis i finansije za neko ko zna taj posao; nadji partner (u musko rodu) koj zna da vodi; kako ces da dobijes investicije; d ali spremna da zrtvujes svoju decu zarad biznisa?….“ I tako dalje. Potrebno je osnazivanje, potrebna su pozitivna „role models“ koji upravo dokazuju svetu (svima: zenama, mskarcima…) kako i zene i muskarci mogu da vode startups do medjunarodnih trzista…

    Mi smatramo da si ti Dragana jedan takav role model – i potrebna si startup svetu; a mnogo je vazan tvoj primer zenama koje sada lansiraju i vode svoje startups…:)

  2. Ivan

    Draga G, mislim da dilema ne postoji. Ne postoje racionalni razlozi koji idu u prilog pretpostavljene getoizacije ženskog preduzetništva. Smatram da nikad nije dovoljno inspirativnih radionica i događaja namenjenih ženama. Problem je što se takvi „event-i“ često organizuju da bi se dobila i utrošila evropska i domaća sredstva namenjena podsticanju ženskog preduzetništva. Osnovni problem i dalje ostaje isti : u Srbiji ne postoji povoljan preduzetnički ambijent za većinu preduzetničkih projekata (bilo muških,bilo ženskih), a ne mogu svi u IT sektor ili marketing, složićete se. Realni problemi preduzetništva su identični i za muške i za ženske preduzetnike. Sve ostale „dileme“ spadaju u elitističko-snobističke filozofske rasprave i samopromovisanje. Odgovor na vaše pitanje probajte da pronađete u sebi, vođeni saznanjem ko i sa kojim ciljem organizuje događaje kao i kakvu ćete praktičnu pomoć pružiti preduzetnicama. A vaša impresivna biografija je potvrda da se od vas može dosta toga naučiti. Srdačan pozdrav!

  3. Aleksandra

    S jedne strane, sasvim je razumljiva potreba za nekakvim integrisanjem na tzv. „ženskoj“ strani, ali se slažem i sa ovom potrebom da se odupremo potpunom razgraničavanju, u šta nekako bivamo ugurani, bespotrebno. Ključna reč, mera, samo, kako je naći? :)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *