Izbori 2011 & INternet

Situacija je jednostavna: 4. decembra 2011. održavaju se parlamentarni izbori u Sloveniji i Hrvatskoj. Početkom maja 2012. i u Srbiji. U ovim zemljama internet koristi 65% (Slo), 50% (Hr) & 41% (Srb) populacije. I tako politika uđe na net. Jer je IN. Ne jer je net.

Šta o političkim kampanjama na webu misle top regionalni blogeri i SM veterani Roni Kordiš (Slo), Ivan Brezak Brkan (Hr), Miloje Sekulić (Srb) i Istok Pavlović (Srb), moje drage kolege iz izborima zahvaćenih zemalja, spojila sam u ovaj intervju post.

Šta možemo da očekujemo od političkih aktivista u predstojećoj kampanji?

Miloje Sekulić: “Akcijašenje“. Očekuju nas u najvećem broju slučajeva spontane aktivnosti bez naročitog plana i neusaglašene sa planovima vođenja kampanja offline. Ništa novo uostalom jer su aktivnosti političkih aktivista u vreme predizbirnih kampanja tu otkada je i interneta u Srbiji i mahom je puštano na volju “onim mladima u stranci što se razumeju u internet”. Rezultat je bio gomila nepotrebnog šuma na mreži pa se bojim da će tako biti ovog puta. U sećanju su mi na primer ostali napori aktivista Radikala da dokazuju svoju istinu po internet forumima još pre desetak godina. Novi kanali i alati samo su proširili područje borbe. Akcije su već počele a prednjače Naprednjaci koji su posebno aktivni na Twitteru, a sad je tu i aktivacija na Facebooku. Ponekad su duhoviti, kao u slučaju igrice “Pobedi Slađu”, a deluje kao da su poprilično nezavisni od izbornog štaba što i ne čudi posebno. Gradske priče za sada govore o samo jednoj stranci koja je dovršila planski dokument po kome će voditi kampanju online a rezultat je novi veb sajt ali još više način na koji će biti održavan, kao nezavisan entitet u okviru stranačkog press centra.

Ivan Brezak Brkan: Isto što smo i dosad dobili, a to je natjecanje za što više likeova, RT-ova, pažnje i fanova. Umjesto stvaranja stranke koja će dovesti do željenih rezultata i kopiranja uzroka poput dobre strategije za budućnost razvoja države, kopiraju posljedice koje smatraju uspješnima. U tome ćemo se naći u newsfeedovima punim popularne retorike i lakih lajkova koji će strankama istovremeno pokazati što narod zapravo želi i opravdati njihove neambiciozne želje i ciljeve.

Kao što brandovi koriste lake nagradnjače, stranke će koristiti lake riječi. – Ivan Brezak Brkan

Istok Pavlović: Političari nisu bili preterano zainteresovani za Internet sve do izbora Baraka Obame, kada se ustvari pokazalo da je Internet kampanja bila presudna za njegovu pobedu. Tada su domaći političari shvatili da se Internetom mogu postići neslućene stvari, i mnogi od njih će sada pokušati da iskoriste socijalne medije. Jedan fenomen se pokazao kao pravilo i u Americi, i u drugim državama nakon toga, a to je da demokratski orijentisane stranke uvek koriste socijalne medije i tehnologiju mnogo više i kreativnije od nacionalnih. Mislim da je ovo zbog toga što medium-level menadžment u nacionalnim strankama nije baš tehnološki i futuristički orijentisan kao što je to u demokratskim. To je jedna nepromenljiva društvena konstanta.

Roni Kordiš: Ako uzmemo u obzir prijašnje kampanje koje smo imali priliku vidjeti u
 svjetu, mislim da če biti glavni dio kampanja održan baš na društvenim
 mrežama. Kandidati če pokušati nagovoriti svoje glasače preko 
Facebooka, Twittera, neki če iči i korak dalje i postavit če Youtube 
kanale, ali neki če pokušati i sa pisanjem blog postova. Ali svi ti 
kandidati bi morali imati u mislima da kampanja traje sve vreme, od konca
 jedne, do početka druge i zbog toga bi morali biti prisutni na svim tim 
kanalima sve to vrijeme, ne samo u poslednji trenutak, kao što je sasvim 
uobičajna praksa. Bojim se, da su kandidati premalo svijesni toga, ali ipak 
su birači oni, koji jim daju svoje glasove!

Koliko je to u skladu sa očekivanjima social media zajednice?

Miloje Sekulić: Razni ljudi imaju različita očekivanja pa je verovatno nekome ko koristi društvene medije sasvim OK da oni posluže kao poligon za kritizerstvo, za kontinuirano i bez bilo kakve mere ukazivanje na pogrešno vođenje politike zemlje od strane “one druge strane” – aka “pljuvanje”. Mislim ipak da velika većina korisnika društvenih medija, ako ne izblokira i ne izfiltrira takvu vrstu sadržaja, očekuje da joj se na kulturan i nenapadan način plasiraju činjenice, argumenti i rešenja a ne pusta kritika.
Znam da je aktivistima ovo teško jer se oslanjaju da sadržaje koji se kreiraju za offline a ono što smo imali priliku da vidimo ne sluti na dobro, na primer milioni-zilioni obećanja, hiljade i hiljade radnih mesta, itd. Jedno je izjaviti tako nešto na TV-u a drugo tvitnuti pa biti zasut gomilom pitanja ili naprosto ismejan.

Okruženje društvenih medija je surovo mesto za fejkere. – Miloje Sekulić

Ivan Brezak Brkan: Na žalost, potpuno je u skladu, jer  prestali smo išta više očekivati od svojih stranaka. Rijetki političari pravilno koriste društvene mreže za komunikaciju s biračima, a čak i kad je koriste utope se u moru svojih manje sposobnih i spretnih kolega. Sve za like, bilo da se radi o ekonomskom ili vanjskopolitičkom pitanju. S druge starne, nisu spremni ni zaista iskoristiti društvene mreže i Internet uopće za primanje prijedloga, jer ne znaju kako koristiti internetske tehnologije za traženje „wisdom of the crowds“ odnosno mudrosti mase koja se vidi u biserima mnogih prijedloga, a ne koncenzusu lajkova.

Istok Pavlović: Social media zajednica želi da dovede političare jer u socijalnim medijima nema spinovanja. Tu se najbolje vidi ko je kakav. To su dobre vesti za političare koji imaju vrednost i stabilnu političku platformu, ali loše vesti za one koji svoju politiku grade na pustim obećanjima i klimavim osnovama.

Roni Kordiš: Social Media zajednica je ipak vrlo zahtjevna publika i nikad nam nije 
dosta toga. Osim da očekujemo da če njihovi „web guruji“ pronači nešto 
novo, atraktivno, ipak je najvažnije, da dobijemo povjerenje u čovjeka,
 kojemu čemo dati glas. I ako je akcija na SM samo u poslednje par mjeseci, 
teško je uvjeriti birače, da su ti ljudi pravi za njih. Ako mi ponude
 super duper stvari u poslednje vrijeme i svi su puni obečanja, to ponekad 
nije dosta, jer ljudi žele malo više od toga.

3 inputa izbornim štabovima…

Miloje Sekulić:

• Osmislite svoj nastup, isplanirajte ga i povežite sa onim što je suština vašeg offline nastupa. Možete to nazvati “Strategija online komunikacije” a ako se bojite reči za koje možda ne znate šta znače zovite to naprosto plan. Ali nemojte da srljate.
• Potražite pomoć, to nije sramota. Stranke su zatvorene kao sekte i oslanjaju se mahom na aktiviste i simpatizere. Među njima ima sjajnih devojaka i momaka koji zaista u kampanju ulaze srcem ali to može da bude kontraproduktivno. Potražite ljude sa znanjem, iskustvom i hladnim glavama.
• Ako sada, par meseci pred izbore tek počinjete da koristite internet da komunicirate svoje poruke pomirite sa tim da ste zakasnili ali ste u prilici da postavite dobre temelje za izbore 2016. Naravno pod uslovom da ne prestajete u trenutku kada CESID objavi rezultate. Na internetu, a posebno na društvenim mrežama, se ne akcijaši. Na njima treba biti na odgovarajući način stalno prisutan. Facebook nije bilbord na koji lepite svoj oglas.

Ivan Brezak Brkan: Birače koji vas lajkaju već ste odavno pretvorili u fanove, opravdano ili ne. S obzirom da smatrate da ne možete riskirati s nepopulističkim, argumentiranim pristupom, zašto ne iskoristiti upravo Internet za segmentiranje i eksperimentiranje. Jednog dana trebat ćemo stranke koje nude više od popularnih stavova imaginarne većine, a ako ne želite da vas se za nekoliko godina ponovno zamijeni, otkrijte što zapravo birači koje ne vidite žele i pogledajte kako reagiraju. Dobre internetske tvrtke eksperimentiraju i testiraju zahvaljujući odavno dostupnim internetskim tehnologijama i metodologijama – zašto ne biste i vi? Od izbora ionako najvjerojatnije nam nećete biti od koristi. Vaši unuci će pak biti ta internetska generacija, pa ne smatrate valjda da su uobičajne promotivne, političek metode dobre i za njihovu budućnost?

Istok Pavlović:

• Komunicirajte sa ljudima na Twitteru. Nemojte koristiti Twitter nalog da biste jednostrano postavljali vesti o tome kako je lider vaše stranke posetio bolnicu i otvorio most. Takve informacije su na Twitteru potpuno beskorisne i samo džabe trošite vreme. Ili komunicirajte sa ljudima ili nemojte uopšte koristiti Twitter.
• Izbegavajte predugačke tekstove i saopštenja. Saopštenja koja idu na Internet razbijte u gomile sitnih pasusa, i skratite ih maksimalno.
• Koristite Fejsbuk. Otvorite nalog čak i ako mrzite Fejsbuk i ne možete da ga smislite očima. Samo tako možete da shvatite kako funkcionišu socijalni mediji i ljudi na njima. To vam je kao da političar kaže da nikada nije prošetao Knez Mihajlovom, Buvljakom ili nekim selom – da li takav može zaista da razume ljude koji treba da glasaju za njega?

Roni Kordiš: Izborni štabovi moraju postaviti birače u prvi plan, ne samo 
kandidata. Jer kandidat je toliko dobar, koliko je dobra zajednica za njim
 – ali to je još jedna od stvari, koja mnogim nije jasna :)

********************************

Zahvaljujem izuzetnim kolegama Hadu, Miloju, Ivanu & Istoku na kvalitetnim i gotovo u real time brzini dostavljenim odgovorima!

A sada, neka samo kažu: mi smo ovde, a što nam niste ranije rekli šta želite?!

U ovom postu (+ na 1000 mesta svuda po social webu!) su odgovori na pitanja ne samo na temu postavke internet kampanje, već političkog programa uopšte.

Sve za lajk, sve za pobedu, sve za glas? A šta sa ljudima? Pre i posle izbora?

Pa sretno nam bilo ;)