PRepoznavanje prilika

Blog o PR-u, konverzaciji, novim medijima, i PRimerima komunikacijske prakse. Naći ćete više nego što ste očekivali, ali i dalje manje nego što je potrebno da se razume vibrantno konverzacijsko okruženje. Pisaću o novom i daljem.

Mi smo carevi #LeWeb14

Proactive konferencija, maj 2012. Tada mi je u glavi bila samo jedna tema – moć mase („crowd power“). Predavanje sam kreirala na temu „All about C“ i pored „crowd power“ obradila sam i temu „content curation“ (upravljanje sadržajem), te „cross linking“ (međusobno linkovanje). Međutim godinama je potpuno jasno da je najznačajniji trend (na internetu) „crowd sourcing“. Termin sam pojasnila u prezentaciji, koliko znam brojne kolege su naučeno iskoristile u svojoj svakodnevnoj praksi, a ja sam nastavila da

Pročitaj ceo post →

Vašar ili JAvašluk taštine

Možda 33 i nije mnogo godina. Mada su “mnogo” i “malo” kako nas je Ajnštajn naučio – sasvim relativni pojmovi.

Za mene je 33 i mnogo i malo. Imam toliko godina. I to je malo. I mnogo.

Malo je ako sam naučila malo, mnogo je ako nisam naučila ništa. A nisam naučila gotovo ništa u poređenju sa onim što sam mogla. 33 je za mene mnogo.

Pročitaj ceo post →

Između idiokratije i transcedencije

U nedelju dana dva omiljena prijatelja spomenuli su mi po jedan film. Oni, moji prijatelji, žive u različitim zemljama, rade različite stvari, ne poznaju jedan drugog – ali poznaju mene baš dobro. I u toj tački koja se uvek nađe, spoje se ideje i neki pogled koji probudi.

Prvo sam pogledala Idiocracy (2006), pa potom Transcendence* (2014). Oba filma pokazuju potencijalnu budućnost. Prvi film je komičan SciFi koji ukazuje na obrnutu evoluciju. Pet vekova od sadašnjosti najprosečniji čovek današnjice najpametniji je na svetu; sa najbogatijim rečnikom, sa najvišim IQ, sa preživelom logikom i idejama. Hiberniran je u nekom vojnom eksperimentu i nakon pet vekova slučajno probuđen u svetu u kojem ljudi govore u skraćenicama, daveći se u sopstvenom smeću neznajući kako da reše osnovne probleme društva. Sve je pojednostavljeno, nema pitanja ni odgovoraa, nema indukcije, dedukcije, analogije i inovacije. Jer…

Pročitaj ceo post →

U lice cenzuri: baš VAMA koji se i osetite prozvanim!

UPDATE sreda 28. maj #podrška:

OSCE Stockholm (Organization for Security and co-operation Europe): “Arresting individuals because of their blogs, comments, or other forms of writing is not acceptable; it has a chilling effect on the general press freedom situation in the country and can lead to self-censorship. I urge the Serbian authorities to put an end to this, and stop interfering with the work of online media outlets,” LINK

Zaštitnik građana Saša Janković – „Грађани су слободни да критикују, а држава је дужна да критику штити, а не сузбија. Цензура је неуставна.“ LINK

Pročitaj ceo post →

Startuje festival ekonomije, duha i energije #startIT

SEE ICT ekipu poznajete i kao ..ITDogađaje.

Ova sjajna ekipa godinama predstavlja glavni IT info hub obaveštavajući nas o svim bitnim događajima, temama i akterima iz domaće i regionalne IT scene. Sada su ne samo IT info hub, već centar koji podiže svest o internet preduzetništvu, startup kulturi i IT potencijalu kao razvojnom putu mladih preduzetnika. Razvili su se i to razvijajući celu industriju, dajući primer kolegama sa mnogo razvijenijom startup kulturom.

Oni stoje iza Startita, Mobile Mondaya, Social Change Hackatona, Startap akademije, a ekipu čine Dragana Zmijanac, Vladimir Trkulja, Vukašin Stojkov, Tanja Tanacković i mnogi drugi saradnici iz startap i IT sveta.

Verujemo u inovaciju, znanje i upornost. Ne plašimo se neuspeha. Za nas ključ razvoja Srbije nalazi se u preduzetništvu zasnovanom na novim tehnologijama i razvoju preduzetničkog duha. – sa sajta SEE ICT

Priča startupa je nada i prilika ne samo u Amerikama i dalekim Evropama, već posebno u siromašnim zemljama sa visokom stopom nezaposlenih. U vremenu u kojem je uspeh stvar izbora, a geografske granice samo štivo u školskom predmetu „Istorija“, kreiranje biznisa zahvaljujući internet tehnologijama menja svet.

Pročitaj ceo post →

Izbori 2014 -> Volonterska mreža naprednjaka najjači utisak

Igrom slučaja februar sam provela u Srbiji. Sa samo 2 napuštanja zemlje u ovom periodu, oborivši sopstveni petogodišnji rekord, preko mere sam izložena predizbornim stranačkim aktivnostima. U ovom periodu posredno ili neposredno poslala sam svoj feedback upitana za mišljenje, predstavnicima 4 od 5 najvećih domaćih stranaka. Osećam da je internet u ovim izborima posebno zanimljiv, ali i dalje veoma traljavo iskorišćen.

Razmišljala sam kako da posmatranje ovih aktivnosti pretvorim i u vrednost, pa smo kreirali metodologiju za standardizovanje, merenje i evaluaciju internet nastupa političkih stranaka i dobili tabele po društvenim mrežama sa ocenama svakog pojedinačnog aspekta net nastupa SNS-a, DS-a, SPS-a, LDP-a i DSS-a. Izveštaj i rank stranaka biće javno objavljen na događaju PROceni stranke u četvrtak 20. marta u Beogradu. Ako vam je tema zanimljiva – pridružite nam se prijavivši se ovde.

Da se vratim na temu. Prateći internet aktivnosti stranaka danima nisam bila u stanju da izdvojim aktivnost koja je na mene ostavila najjači utisak. Međutim u sredu, 26 februara uhvatila sam you tube video „volonterska mreža“ i doslovce zastala da aplaudiram autorima (na žalost video je sklonjen od strane autora, pogledajte malo više o njemu ovde).

Šta je „Volonterska mreža“
Pročitaj ceo post →

Iluzionisti, PRovi, umetnici i propaganda: product & idea placement

Iako sebi dozvoljavamo da mislimo kao o nezavisnim bićima koja kontrolišu svoje izbore, te kao o bićima koja kalkulišući brojne činjenice donose ispravne i racionalne odluke – nismo slobodni.

Na našu percepciju, kupovne navike, životne izbore, osećaj nacionalne pripadnosti, te na stil i ukus utiču brojni faktori. Među tim faktorima sigurno je i racionalni stav i slobodna volja, ali na ukupnoj listi faktora na osnovu kojih donosimo odluke – racio i slobodna volja daleko su od prvog mesta.

Više puta sam govorila o značaju struke odnosa s javnošću izučavajući njen nastanak i evoluciju od prvih dostupnih podataka. Sa onim što znam zaključila sam da je veći deo  naše stvarnosti rezultat rada manje ili više obučenih, manje ili više moralnih, manje ili više dobronamernih delatnika struke Odnosa s javnošću. Stroge regulacije, etički kodeksi, javna debata i norme za primenu svih alata PR-a morali bi biti pažljivo definisani i ažurirani u svakoj zemlji, u svakoj industriji i na svakom nivou.

Za mene, demokratija znači da mislimo slobodno. Tek misliti slobodno znači živeti slobodno. Koliko su društva koja poznajemo (pa i naše) zaista demokratska posmatrano kontekst slobode mišljenja?

Kada smo na ovom blogu pričali o alatima koje koriste PR stručnjaci, prošli smo kroz saopštenja za javnost, aktivnosti na polju društvene odgovornosti, mendažment događaja, konferencije i brifinge za medije, ali nisam ni dotakla temu pozicioniranja proizvoda, tj. prikrivenog oglašavanja („product placement“), kao ni znatno kompleksniji alat industrije –> pozicioniranje ideja („idea placement“) kojom ja nazivam (zlo)upotrebu filmske industrije u propagandne svrhe.

Upravo to je tema ovog posta.

Product placement

Prikriveno oglašavanje je vrsta promocije u kojoj se proizvodi ili usluge stavljaju u kontekst televizijskog, dokumentarnog, animiranog ili filmskog programa. Pa tako Keri Bredšo koristi Mac računar, Dženifer Lopez u najnovijem spotu ističe Swarowski nakit, Lisa iz Simpsonovih kupuje novi iPod, Džejms Bond pije Martini i vozi Aston Martin-a, Tom Kruz nosi baš Ray Ban u Top ganu… spisak je gotovo beskonačan! U mnogim filmovima, međutim, reditelji poput Tarantina osmišljavaju/izmišljaju marke piva ili cigareta izbegavajući posredni ili neposredni product placement.

Industrija „prikrivenog oglašavanja“ na svetskom nivou vredi blizu 10 milijardi $, ne više od 2% ukupne vrednosti oglašivačke industrije. Svakako – taj kolač nije mali, a specijalizovane „product placement“ agencije imaju dostup do prvih verzija scenarija holivudskih filmova, te do autora TV i reality emisija i producenata još u fazi nastanka ideja, kako bi što pametnije implementirali brendove svojih klijenata u igrani i zabavni program.

Mnogi pokušaji product placement-a nisu uspešni, a evo i nekih primera.

Pročitaj ceo post →

[INTERVJU] Trube i MEDiji by Voja Žanetić

UVOD U UVOD

Treba priznati čoveku da je bolji, u onom u čemu je bolji, kad je u tome bolji. A i pametno je. Tako ja, u nameri da vam pripremim poseban praznični poklon, sprovedem i publikujem intervju sa Vojom Žanetićem. Napisala sam i dobar uvod.
Ali Voja je napisao još jedan uvod, kao odgovor na moj uvod. Vojin uvod je bio bolji. Bolji uvod objavljujem. Uživajte!

UVOD

Krenem ja da pišem uvod u ovaj intervju i zeznem se, pa pošaljem to na čitanje mom gostu u ovom blogu – Voji Žanetiću. Znam ga odavno. Duga je to priča.
Elem,  pročita on to, pa me pozva, i pažljivim rečima, sve da me ne uvredi, reče: „Man` se, ćero, poetskog uzdizanja mene pred nervoznim internetskim ljudima, nego daj da im odma damo robu koju nudimo – intervju o konkretnim pitanjima. Inače il` odoše mišem dalje il` nas zasuše hejtom s tastature. Pa ti biraj.“ Tu se ja baš ne složih sa njim, on se ne složi sa mnom, pa sve tako dok ja nisam popustila. Uporan je i tvrdoglav, što je isto duga priča.

 
Na kraju ga, u pokušaju da ostane bar nešto od mog uvoda, pitam: „A jel` mogu makar da pomenem ovo što sam napisala – da je moj otac Slobodan pre dvadeset godina, kad je pročitao tvoj tekst, rekao kako neki ljudi još uvek misle svojom glavom.“

 
„To može. To nije hvalisanje, to je poveliki kompliment od i starijeg i pametnijeg čoveka, pritom klade od ivera.  Samo bi ludak odbio da se takvo nešto o njemu objavi. Sem toga, on ti je otac, a citati očeva su uvek bili najlepša i najskuplja roba koju autor može ponuditi čitaocu.“ I tu krenu neka rasprava o očevima, autorima, robi i čitaocima, što je tek duga priča.
Eto, to bi bilo sve sto imam da vam kažem u uvodu za ovaj blog i intervju u njemu. A evo i intervjua. To nije duga priča, intervju ima samo 8 pitanja i isto toliko odgovora.

Pročitaj ceo post →

Nove

Kad se sve sabere – bila je ovo sjajna godina! Možda zato što je trinaesta, a to je u mom životu magičan broj; možda zato što je toliko svega selo na svoje mesto.

Godine ne pamtim po uspesima ni porazima. Od te 2009. godine pamtim po lepim uspomenama. Ova će ostati upamćena. Nova mesta, novi ljudi, novi ukusu, nova razočarenja, novi padovi, nova lica starih ljudi, novi problemi, stari izazovi.

Moji ljudi blistali sa mnom, samo za oči malobrojnih; ja sve manje želela da blistam drugima, a sve više sebi i svojima. Malo reči, mnogo slika; malo reči, više dela. Sve u svemu dobra jedna godina.

Iako duboko koračam sledećom, pitam se zašto u ovoj ne uživam kako zaslužuje. Jedno se nije promenilo… želja za sledećim. Za sledećom stanicom.

Jesam neki čudni putnik koji se svaki put beskrajno obraduje željenoj destinaciji kojoj se jako približio, tik do izlaska na peron… a već tada zna da iako će se zaustaviti na toj stanici, putovanje ni izbliza nije završeno – ddj za @ITkutak

I dok tako mislima jesam u sutra, srce potseća da budem u danas više nego ikada. Danas imam. Sutra mi još ne pripada.

Želim vam svima divno sutra i još divnije danas! Zbog svih nas koji stvaramo to sutra da bismo danas zastali kako bismo se osmehnuli svim divnim uspomenama koje su juče do ovde dovele.

Moji hvala vam što verujete sa mnom!

Dragi prijatelji srećna 14.

Pročitaj ceo post →

Imlek: novogodišnja jogurt akcija

UPDATE 24.12.13. – dodat odgovor Udruženja potrošača.

Na facebook stranici Nacionalne organizacije potrošača Srbije i Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine pojavila se fotografija koja me je kao potrošača dovela u neprijatnu situaciju. Fotografija je u osnovi opis kampanje kompanije Imlek u kojoj „daruju“ potrošače sa 10%. Prvo na umu je – 10% količine jogurta. Međutim, Imlekova kampanja je snizila celu kilograma jogurta. Gde je nastao (viralni) problem?

Na fotografiji Udruženja potrošača vidi se razlika u količini – na jednoj ambalaži 1kg jogurta, a na drugoj 900 grama + 90. Ambalaža drugog proizvoda je obeležena kao „akcijska“, ali se na fotografiji Udruženja potrošača ne vidi da je akcija u ceni – ne u količini. U najkraćem, po ceni od 92 dinara kupujemo 990g jogurta, u poređenju sa cenom od 103 dinara koju inače izdvajamo za kilogramsko pakovanje (cene su iz Univer Eksport prodavnice u Novom Sadu – ne znam da li se razlikuju od objekta do objekta; zašto se koristi kilogram kao mera za tečnost, a ne litar – ne bih znala da vam kažem).

Pročitaj ceo post →
Strana 1 od 2112345...→|