Kampanjske aktivnosti ili predizborna praksa štrebera?

Baš nekako u isto vreme kada je prva evropska čelična dama, premijerka Velike Britanije Margaret Tačer, preminula i tako prešla u političku istoriju, sadašnjost evropske političke scene okupirala je aktuelna čelična dama Evrope – nemačka kancelarka Merkel.

Merkelova je sa porodicom uskršnje praznike provela u malom italijanskom mestu Ischia, i po prvi put u njenoj političkoj karijeri, lice opuštene, porodične tople i nasmejane “čelične dame” savremne evropske politike obišle su svet. Okom veštih paparaca, Merkelova je uhvaćena u trenucima opuštanja u malom italijanskom raju, a da li je to sasvim slučajno?

Neka od osnovnih pravila vođenja političkih kapmanja u prvi plan ističu taktiku kreiranje okruženja “sigurnog pobednika”. Radi se o manipulativnoj tehnici izdvajanja “objektivno” najpopularnijeg političara/stranke na izborima različitim tehnikama istraživanja javnog mnjenja i postavljanjem medijskog okvira.

Naime, dobro je poznata ljudska karakteristika spontanog pridruživanja pobednicima. Veliki broj apstinenata i neodlučnih, u poslednjim se nedeljama kampanje “odlučuje” za onu opciju izdvojenu od strane mainstream medija kao opciju sa najvećim šansama. Ova taktika je dobro poznata i popularna, ali – kao i sve druge, ako nije promišljena i kredibilna, može se desiti i sasvim suprotno – da potencijalni glasači već markirane pobedničke strane ne izađu na izbore uvereni da je bitka već dobijena!

Primer: Takav smo slučaj imali i u skorijoj domaćoj kampanjskoj praksi u kojoj je DS i njihov tadašnji lider Boris Tadić, bio gotovo proglašen za apsolutnog pobednika nedeljama pre izbornog dana. Glasači i “spavači” demokrata jednostavno nisu videli potrebu za izlazkom na birališta.

Još jedna popularna taktika je istina u kriznim situacijama… Ili tačnije dobro (iz)rečena istina kao odgovor na grešku ili propust. Tu su i  pravilo nemenjanja tima tokom kampanje (osim u izuzetnim slučajevima), pravilo nepotcenjivanja i neprecenjivanja biračkog tela (oba značajna i često kršena), kao i taktika primene negativne kampanje kao deo predizbornog procesa.

Kao što vidite ima puno sistemskih osnova svake kampanje, a kreiranje i upravljanje političkim kampanjama mora sprovoditi obučen i iskusan tim jer se svako od pravila umesto iskorišćeno kao prilika, može transformisti u rizik i pretnju.

Jedno od omiljenih kampanjskih pravila je i to da kampanja počinje poslednjim danom prethodnog izbornog ciklusa. To je najčešće kršeno pravilo kampanja jer se stranke odmah nakon izbora fokusiraju na koalicione dogovore, kadrovske selekcije i na posletku na posao u okviru mandatskog perioda. U nekim zemljama, kakav je slučaj i sa komšijskom Slovenijom, formalne kampanjske aktivnosti zakonski počinju tek mesec dana pre izbornog dana. Da ne bude zabune, kapmanjske aktivnosti naravno da nisu samo bilbordi sa sloganom stranke, broj na listićima i dueli uoči izbora. Kampanjske aktivnosti i jesu pre svega rad na programom obećanim zadacima i permanentna promocija i “oglašavanje” tog rada.

Primer: Ništa drugo do kampanjska aktivnost aktuelnog premijera Srbije u prethodnom sazivu Vlade, bila su i svakodnevna pojavljivanja lidera Socijalista u medijima i obaveštavanja građana o rezultatima Ministrastva unutrašnjih poslova kojim je i tada rukovodio. Sećate se sigurno kako nas je tokom 2010, 2011. i 2012. ministar Dačić lično obaveštavao o hapšenju (čak i sitnih) izgrednika, o pljačkama trafika i menjačnica, pa i o pronalaženju bicikla nesretnog Japanca? Ta je taktika Dačiću donela mnogo, ako se ne varam preko 14% glasova na parlamentarnim izborima 2012. sa 7,6% koliko su kao stranka imali 2008. Naravno, na izborni rezultat uticali su i  drugi faktori, ali “oglašavanje” doslovce svake aktivnosti MUP-a od strane ministra lično i pozicioniranje Dačića kao predanog i radnog, a MUP-a kao konačno (pro)aktivne institucije u tome je mnogo pomoglo.

Izbornim procesom i kampanjskim aktivnostima daleko pre samog izbornog ciklusa bave se mnogi političari u Evropi, a doslovce svi u npr. SAD-u. U Americi kampanjski timovi nisu raspušteni bukvalno nikada; oni postoje i deluju u manoj ili većoj meri sve vreme.

Da se vratimo na početak teksta i priču o aktuelnoj kancelarki Nemačke, Angeli Merkel...

Opšti izbori za parlament Nemačke (Bundestag), biće održani ove godine između 27. avgusta i 27. oktobra kako to predviđa nemački izborni zakon.
Izbornu trku za sada ipak vode, pored brojnih manjih političkih partija, CDU, stranka čija je liderka Angela Merkel, te SPD (sa Pirom Šteinbrukom kao kandidatom za kancelara) i FDP (kojeg u trci za kancelara predvodi Rainer Bruderle).

Početkom ove godine nemačku javnost preplavila su brojna istraživanja o nepopularnosti kancelarke Merkel, što zbog posledica ekonomske krize i na najstabilniju članicu Evro zone Nemačku, što zbog njene lične nepopularnosti. Možda sasvim slučajno, kancelarka Merkel počela se predstavljati na do sada nepokazan način. Naime, koiliko god da je uporna, posvećena i iskusna u ovih nekoliko meseci neće mnogo promeniti mišljenje javnosti o posledicama krize, ali zato ima brisan prostor da utiče na drugi “izvor” svoje nepopularnosti – promenu percepcije o njoj lično.
Angela je, kako svedoče istraživanja,  zatvorena, stroga i suzdržana; pored toga birači je doživljavaju kao hladnu i nepristupačnu. Nije zabaležen njen društveni život van državničkih obaveza; nije zabeležen njen porodični život, pa čak ni u kurtoaznim prilikama zgodnim za pokazivanje životnog partnera. Angela je jednostavno politička mašina! Kako graf dole pokazuje, popularnost njene političke partije počela je da opada i u jednom momentu je od drugoplasirane SPD delilo tek nešto više od 2%. Šta se desilo u prvom kvartalu 2013. pa je popularnost CDU premašila čak 40% i dostigla rekord u odnosu na period praćenja čak od 2009.?

Iako odgovor nije sasvim jednostavan, deo odgovora je pokazivanje Merkelove kao žene od krvi i mesa tokom pomenutog krakog porodičnog odmora u Italiji krajem marta. Na fotografijama koje su obišle čitav svet, a kojima je posvećena vanredna pažnja u Nemačkoj, kancelarka je predstavljena kao porodična žena koja brine o svom unuku; žena koja ume da uživa, koja ima potrebe i život baš kao i svi drugi. I ne samo to – Angela Merkel je usnimljena u kupaćem kostimu!

Njen tim nije zabranio, kritikovao ili negirao navode i materijal. Iako je to moguće po nemačkim zakonima, isto kao u Velikoj Britaniji gde kraljevska porodica često koristi svoje pravo o zabrani objavljivanja fotografija koje beleže private trnutke, u navedenom slučaju kancelarka nije zahtevala cenzuru. Njen portparol se oglasio ali je u pisanom obraćanju rekao da ne vidi zašto je tako velika fama podignuta oko fotografija sa odmora kancelarke, jer bože moj, ona je žena kao svaka druga; ona je supruga, majka i baka kao svaka druga. Ona je žena; ona je čovek. Primećujete li vezu između zvanične izjave, samog čina, predočene političke taktike i rezultata istraživanja na koje je, činom deljenja privatnog života, Angela Merkel direktno uticala? I u tome je, barem kako brojke kažu, bila uspešna.

Fotografije Baraka Obame i njegove porodice tokom odmora na Havajima, te fotografije Džordža Buša dok uređuje svoj vrt i kosi travu usnimljene su i  podeljene medijima od strane samih PR timova američke administracije. U njihovom slučaju, predstavljanje lidera kao “običnih ljudi” deo je političke prakse, a ne kampanjski spin.

Još jedno od pravila kampanje je uraditi pravu stvar u pravo vreme. Ispravna taktika u pogrešno vreme je uzaludna, ali ako su CDU-ovci računali sa pravilom “priklanjanja masi” i apsolutnim pobednicima, tajming za otkrivanje Merkelove kao žene od krvi i mesa je odličan. Ako su međutim želeli da je stave u centar pažnje, za to su poranili nekoliko meseci. Ipak, izbori su daleko i ova epizoda biće zaboravljena. Međutim, utisak o drugačijoj Angeli svakako će ostati usađen u glavama nemačkih birača, ali i ukupne svestke javnosti.

A gde su domaći političari kada pričamo o kampanjskoj praksi: puki kampanjci ili štreberi? Možda baš veoma uskoro to proverimo na nekim vanrednim izborima.