Ako me, pak, kada posetim nečiji lični blog, sačeka žmirkav, razrok, tunjav pogled retko, retko kada ostvarim vezu sa blogerom… to obično znači da nema jasan stav, ili da neće da ga iznese, ili da nema pojma šta hoće od svog bloga i zajednice koja se oko bloga kreira. Ponekad to znači da bloger mulja… da onako, ima neke namere koje mi ne govori… da me nešto loži, navlači…
E, to ne volem.
Ovo je naravno neka moja lična impresija. Tako ja vidim i volim blogove.
Kada su korporativni blogovi u pitanju, situacija je u po nečemu slična, a u nečemu drugačija (složenija).
Sličnost je u tome što da bi korporativni blog bio uspešan spočetka moramo zaboraviti na stvaranje bloga! Stvoriti uspešan korporativni blog nužno (i primarno) znači stvoriti uspešne blogere!
We know some people from your company. They’re pretty cool online. Do you have any more like that you’re hiding? Can they come out and play? – Cluetrain Manifesto
Vrlo je značajno postaviti zdrave temelje korporativnog bloga… za to postoji dosta načina, a regionalna i svetska praksa je (pre)puna svakojakih primera (znate PRiču za Direct2dell, pa za WalMartcommunity.com).
Po meni jedna od najjednostavnijih i vrlo efektnih preporuka za korporativno blogovanje je rečenica CEO-a Sun Mycrosistems (Oracle), Jonathana Schwartza zaposlenima (koji su svi blogali!):
- Do not do anything stupid.
- Write about something you know about.
- Make it interesting!
Toliko! Baš to! Esencija!
*Digresija: taj CEO je nedavno napustio Sun objavivšti to exluzivno na Twitteru u statusu napisanom kroz haiku… Too cool!
Eto, moja želja, dajte mi te duboke i širom otvorene oči kada otvorim vaš onlajn dnevnik! A kada ja malo zažmurim, ili vas uskratim za ma šta puknite me time u glavu na ddj.com da se što pre popravim.
;)
p.s. ne znam da li sam to javno ikada uradila, ali ja sam do kraja života zahvalna Varagiću koji me je naterao da u tri koraka započen sa blogovanjem! Nekada ću napisati šta je ta odluka značila za moj život! NePRocenjivo!
[…] Šta je blog… […]
[…] Da li vam treba korporativni blog? […]
[…] https://www.draganadjermanovic.com/2010/04/07/sta-je-blog/ […]
[…] Biti bloger znači promeniti pogled na sve(t)! […]
http://dezareo.com/2009/10/16/pisuci-iznosim-subjektivan-stav/
[…] iskrenost, srčanost, poučnost i kako sam i sama rekla nakon čitanja: – da to je to! Šta je blog? CITAT: ……Kada otvorim nečiji blog ono što želim je osećaj kao da autora preko […]
Bravo Gago…to je baš to. :) Ne bi mi nikada palo na pamet da napišem ovako nešto, a sa svakom rečenicom se slažem.
Važno je da osoba-bloger ima svoj stav, svoj ugao gledanja. Taj svoj stav ako ne može da ga iskaže na drugi način ostaje mu samo da ga iznese na svom blogu. Stavovi su različiti i ne možemo tražiti da drugi iznose svoje stavove onako kako mi to želimo. Po tome se i razlikujemo.
Nečije pisanje ili stavovi nam se sviđaju a neki ne. Inače, više volim one koji otvoreno pišu bez predrasuda. Da li će neko shvatiti poentu ili poruku pisanja na ovim prostorima to je teško predvideti.
Lično, ne volim blogove krcate stranim rečima i izrazima jer imamo mi i naših lepih izraza za zamenu. Na svom blogu trudim se da ih upotrebljavam što manje ako je to moguće. Evo i ovaj tekst i komentari takođe ne mogu bez toga.
Jedan tekst u Politici privukao je moju pažnju, autorsko delo B.Ristivojevića i B.Despotovića na sledećoj adresi:
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Merchendajzer-u-izlogu-a-trejder-medju-rafovima.sr.html
Nikome neće štetiti a dosta nas oslikava kao i diskusija u vezi „Šta je blog“.
Blog je najači web marketing alat. Još mi je u glavi rečenica Jelene Jovanović, sa predavanja u Nišu : „Blogeri, vi imate know-how…“ . Mislite o tome :)
http://dezareo.com/2009/10/16/pisuci-iznosim-subjektivan-stav/
Hvala na pominjanju :)
Kao što sam na nekim mestima javno izrekao, ti si jedna od tri moja najbolja „učenika“ (a do sada sam ih imao sigurno preko 1.000) – pored tebe tu su Miloje Sekulić i Jasna Kamatović.
Moćiću sada i ovaj tekst da dajem na čitanje onima koji počinju sa blogovanjem. A deo ću uvrstiti i u „Blog osnove“.
Moje si oči širom otvorila. U dušu se ušunjala (još tamo, na prašnjavim hodnicima Banke). Život obojila. I ne daš mi da ostarim :-D Hvala Ti na tome. Prosipaš pozitivnu energiju oko sebe pa me ponekad sramota što nisam kao Ti…nadam se, da bar ponekad, i ja u tvoj život unesem bar malko topline. Uf!
Volim kad ljudi u svoje viđenje ma čega, kao kad ti ovde govoriš o blogovima, unesu emocije. Kad i činjenicama podare dušu.
Uvek sam u životu bolje prolazio kad sam nekud išao vođen instinktom i osećanjima nego kad bi nadvladala suva pamet. Pa i kad bih grešio, lakše sam sebi praštao.
Ima pameti na svetu, mada se često krije i beži, ali nema dovoljno emocija. Zato ih i treba poštovati i gajiti.
Eto i ja došao da vidim kako je ova sadnica, jer svaki post na blogu je kao cvet koji neguju dobri komentari, kad ono eto i mene u tvojoj rečenici. Hvala ti na tome! :)
Blog, kao i svako ljudsko delo, vredi onoliko koliko je autor iskren i otvoren. A biti iskren nije baš najlakša stvar na svetu.
Nekako sam kroz život razumeo da samo ono što je iskreno i teško, pa i opasno ponekad, ima istinsku vrednost.
Gledati širom otvorenih očiju u nečije širom otvorene oči!
Da, to je to. :)
Bravo Gaga. Jako lijepo.
@perica: ne, ali hvala na pitanju.
@Deda: care naše (što bi dobri @DraganRadovic rekao) blogolandije ;)
Блог није „онлајн дневник“. Наша („интернетска“) је несрећа што је највише таквих. „Онлајн дневник“ бисмо превели као „online/web diary“ или „journal“. Колико има случајности у томе што се у изразу „blog“ користи „log“ а не неки од претходних?
Ипак, не може се оспорити да је блог данас — скуп повезаних услуга које дозвољавају власницима да једноставно и често објављују чланке. Оригинално је то било и „чланке који указују на друга занимљива веб места по тематици овог блога“, али то је временом „испарило“.
Koj si ti ludak??? :P
Kako nudis opciju da te puknu po sred cela?? Pa neki ce se usuditi da te puknu bez razloga, a ne zbog toga sto ne shvataju poentu tvog pisanja i razmisljanja.
Pa bas zbog muljaze, mnogi pre zatvore svoj blog nego sto im je bilo potrebno vreme za otvaranje.
E kad bi svako otvorenih ociju i iskrenih misli blogovao, gde bi nam bio kraj.
Blogovanje se ne razlikuje previse od real life-a, samo sto mnogi imaju malo veca mudasca online nego u realu, pa koriste blog za sve i svasta. A bogami se tako i ponasaju. Potrebno je ipak vreme da se iskritalizuju neke stvari i da se oci sirom otvore kako bi se doprlo do dubine…
Pozdrav svim blogerima od Deke.
Možete li podeliti malo više informacija sa nama na koja tri korporativna bloga trenutno radite?
Koristan tekst!!! Like za tekst :)
Na ovom mestu svakako držiš širom otvorene oči, a verujem da ti tvoja srčanost nikada neće dozvoliti da bude drugačije. Tvoji tekstovi su pravo osveženje, iznad svega iskreni i poučni.
:)
Ti u svaki tekst uneseš toliko energije da je nemoguće to prevideti :)
Koliko god blogovi vremenom dobijali na značaju, mislim da jedino bloger može da shvati blogera o tim promenama koje on nosi.
te „širom otvorene oči“ (mada, zovi to kako god želiš) su jednostavno najbitniji deo bloga.
Ako smem da primetim, većina korporativnih blogova izostavi taj detalj i sve mi onda deluje „by the book“. Bude mi krivo jer, zauzdati blog u neke stroge okvire, u mojoj glavi jednako je ignorantnosti sa dozom bahatosti :)