Političari (na Fejsbuku) ne komuniciraju sa građanima

Političke stranke putem Interneta i Fejsbuka treba da ulaze u otvoren dijalog sa zainteresovanim građanima i pokažu da su spremne da čuju šta im se kaže o onome što oni rade, sugerisala je ona. Ta mogućnost interakcije, dodala je Đermanović, razlikuje nove medije od klasičnih i pruža mogućnosti za drugačije, modernije, oblike komuniciranja.

Iako je većina stranica političkih partija redovno ažurirana, sve podsećaju jedna na drugu i sadrže uglavnom osnovne informacije o strankama i njenim liderima, njihova pojavljivanja u ostalim medijima, fotografije sa stranačkih događaja, akcije koje preduzimaju… Međutim, postojanje grupa, profila i stranica na Fejsbuku nije dovoljno za građane koji žele da komuniciraju sa svojim predstavnicima.

„Nove medije, koji podrazumevaju interakciju i dinamiku i dosta transparentan odnos sa korisnikom, stranke koriste na tradicionalan, stari način, tako što izbacuju informacije, ne uključujući se u dijalog. Štaviše, ni ne žele da čuju šta su korisnici njima rekli“, rekla je Đermanović.

Ona je, međutim, naglasila da je dobro što su političari shvatili da 2.200.000 korisnika Fejsbuka u Srbiji nije zanemarljiva brojka, a Tanjugu su to potvrdili potpredsednica Nove Srbije (NS) Dubravka Filipovski i portparol Demokratske stranke Srbije (DSS) Petar Petković.

„Normalno je da politika bude zastupljena kroz Fejsbuk, kao najbrojniju i najširu socijalnu i društvenu mrežu na Internetu“, rekao je Petković i i dodao da omladina DSS vodi stranice te partije, a on ponekad koristi lični profil da istakne značajne partijske aktivnosti.

I Filipovski koristi lični profil za partijske aktivnosti, koji ažuriraju ljudi iz stranke.
“Nemam ništa protiv korišćenja Fejsbuka kao savremenog načina komuniciranja sa biračima i zainteresovanim građanima. Podsetiću vas da je Obama dobio izbore zahvaljujući ovoj društvenoj mreži i dobroj organizaciji“, dodala je ona.

Ipak, teško je utvrditi koliko su političari zaista prisutni u toj društvenoj zajednici, jer neki imaju i po više profila, od kojih je, kako tvrde, većina lažna, pa se na popularnom „Fejsu“ mogu videti predsednik Srbije Boris Tadić, lideri PUPS Milan Krkobabić, LDP Čedomir Jovanović, naprednjaka Tomislav Nikolić, DSS-a Vojislav Koštunica, NS-a Velimir Ilić…

Tu su i ministri policije Ivica Dačić, odbrane Dragan Šutanovac, prosvete Žarko Obradović, rada i socijalne politike Rasim Ljajić, telekomunikacija Jasna Matić…

Situacija sa partijskim stranicama i grupama još je „konfuznija“ jer ih otvaraju članovi, fanovi, ponekad i protivnici stranaka. Osim oficijelnih, sve partije na najposećenijoj društvenoj mreži imaju i stranice gradskih i opštinskih odbora, čiji broj raste iz dana u dan.

Najviše „ljubitelja“ među domaćim političarima ima predsednik Srbije – 43.775, a interesantan je podatak da od njega više „lajkova“ ima nekadašnji doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito – 47.066.

Sagovornici Tanjuga smatraju da u informatičkom dobu internet predstavlja poželjno i legitimno sredstvo u promociji političkih stranaka, ubeđenja i akcija, a da će se u budućnosti stranke još više okrenuti Fejsbuku i njegovim potencijalima za šta je razlog i aktuelna politička situacija.

„Pošto smo u predizbornoj godini, izvesno je da će sve političke partije dinamično koristiti Internet za komuniciranje, a to je nešto što Internet zajednica Srbije, koja sada broji već gotovo polovinu stanovništva, i očekuje“, rekla je Đermanović.