Nedavno sam napisala tekst za interesantan dodatak Blica koji je uredila Stalna Konferencija gradova & opština, a na temu lokalne vlasti i interneta. Možete ga u celosti preuzeti na sledećem linku.
Izdvojila bih ovde jedan praktično primenjiv deo tog teksta u kojem su sasvim bazične ideje za aktiviranje opština ka građanima – putem interneta.
——————————————————————————————————–
Promene se evidentiraju kad su globalne, ali se one ne začinju na globalnom nivou. A opšte je poznato da su gradovi inkubatori inovacija, ne države. Kao takva mesta, gradske vlasti imaju sjajnu priliku da zahvaljujući jasnim signalima statističara i što je još važnije, veoma jasnim inputima i očekivanjima svojih sugrađana, koristeći internet otvore javni dijalog za sve zainteresovane strane. Jer ljudi pričaju; i ljudi se pitaju, i ljudi imaju potrebe. Pitanje je zašto ih vlasti ne uvažavaju i ko sve može da dobije otvaranjem lokalnih vlasti prema građanima?
Otvaranjem lokalne vlasti (Open Government) otvara se i novo poglavlje razvoja lokalnih samouprava.
Koji je razlog da podatke od javnog značaja i infomacije koje su, i po Zakonu, građanima na raspolaganju lokalne samouprave ne učine javno dostupnim putem interneta? Koji je razlog da se tenderi, budžeti, javne nabavke, javni događaji ili konkursi ne objavljuju na specijalizovanim interaktivnim stranicama, a status tih događaja objavljuje građanima na npr. Facebook stranici opštine ili putem twittera? Koji je razlog da se taji ono što se po Zakonu koji smo svi dužni da poštujemo, a za primer ostalima posebno predstvanici javne uprave, ne sme tajiti? I ko tu, ako iko, dobija?
Da pokušam da odgvorim u ime lokalnih vlasti…
Razlozi za konzervativan odnos do interenet (pro)aktivizma su možda sledeći:
1. Lokalne samouprave nisu svesne benefita uključivanja u online dijalog
2. i njihovim predstavnicima nedostaje ličnog iskustva, pa samim tim i samopouzdanja za korišćenje društvenih medija
3. Na snazi su tvrdokorne procedure o komunikaciji ka spolja koje su ostaci pređašnje konzervativne ere
4. Smatraju da nisu dovoljno IT osposobljeni za taj proces, ili uopšte resursno osposebljeni
5. A postoji i strah od negativnih stavova, pritužbi i optužbi građana; a nije zgodno, jer će biti javno vidljivo.
S druge strane u odnosu na rizike i strahove, nalaze se sledeći potencijalni benefiti:
1. Povećavanje produktivnosti same lokalne samouprave
2. Otvaranje lokalne vlasti prema građanima i javno objavljivanje informacija i događaja od značaja važna je potvrda transparentnog vođenja lokalne samouprave
3. Uključivanje internet komunikacijskih kanala je jeftinije od tradicionalnih (print) metoda, brže ali i što ne dodati – ekološkije
4. Konačno eto prilike da se uposli deo zaposlenih kojih danas u jedinicama samouprave i javnim preduzećima realno ima daleko više nego što je potrebno
5. Tako se stvara veza sa (svojim) građanima u kolaborativnom procesu u kojem uvek svi dobijaju: građani su uključeni i zaista od značja, informacije su dostupnije, procesi jednostavniji, a menadžeri lokalne samouprave dobijaju podršku i sveže ideje.
Otvorena Vlada je održiva Vlada.
Kako lako do modela održive otvorenosti ili otvorene održivosti
Pre svega profilišite svoje građane; poznajete ih demografski, ekonomski, kulturološki; na osnovu svih tih ulaznih podataka definišite njihove potrebe koje ne ispunjavate ili biste mogli bolje da ispunjavate. Potom jasno definišite svoj cilj. Možda je vaš cilj da pratite trendove, da barem tako više ličite na Inđiju, Ljubljanu ili čak New York. Legitimno! Sve dok imate relevantan cilj. Informisati građane, edukovati ih, regulativu i procese učiniti efikasnijim, takođe su relevantni ciljevi. I nakon ciljeva u svakom pametnom procesu pa i u pripremi za otvaranje lokalne samouprave putem interneta, na redu je strategija nastupa kojom ćete definisati: kako, šta, kada i tačno ko će raditi u projektu Lokalna samouprava i internet. Uvidećete i sami da poslednji korak, izbor alata i tehnika dođe kao dezert – kao slaganje lakih puzli. Sledi formiranje radnih grupa sa predstvanicima iz svih lokalnih resora, izrada internih procedura i pravila ali tada ste već tu… na korak od titule pametne i održivo otvorene opštine!
Da budem još malo konkretnija, pod internet otvaranjem lokalne samouprave, te pod povezivanjem sa građanima putem društvenih mreža podrazumevam kako e-upravu, open data sisteme, tako i neke sasvim jednostavne stvari zgodne za početak kao što su: online najave gradskih kulturnih događaja, ali i tendera uz otvaranje mogućnosti deljenja putem društvenih mreža i komentarisanja od strane posetilaca, zatim postavljanje rasprava i polemika na teme od značaja za koje nikada nema dovoljno vremena i mesta u klasičnim medijima, prijave kvarova/grešaka/propusta u raznim javnim sistemima putem servisa kakvi su crowdmap.com ili Google fusion tables itd.
Prilika je mnogo. Mnogo više nego rizika. Uostalom, javne službe služe građanima, zar ne?
—————————————————————————————————–
Sigurna sam da imate neke primere dobre/loše prakse. Dopunite… Ovo su po sve nas važne teme.
2020
Mi čitamo. Učimo i primenjujemo šta možemo. Hvala na podeljenim znanjima i iskustvima.
Lokalna samouprava u Novom Bečeju
U negativnoj selekciji koja traje 60-70-80 godina „Prilike“ se vide kao „(Ne)prilike“ jer nema ko da radi, da čita, da prati, da kominicira, da edukuje. Video sam kod dvoje načelnika opštinskih uprave novinu o kojoj pričaš, na moje pitanje da li su pročitali zatekao sam samo blag pogled ljudi koji neznaju o čemu se radi i koji nisu pročitali materijal. To njima nije važno oni statiraju u kukuruzu i primaju plate koje ne zaslužuju.
Primer Požege imali su predivan centar pun zelenila u kome su se penzioneri šetali i izvodili unuke na igru. Stručnjaci napravili plan prave zidine ruše prirodu (gaze travu). Upropastili sve ! A da su pitali sugrađane, nisu! Da su pitali zdrav razum, nisu! Troše pare a neznaju ni sami zašto jer svrha vlasti je u vladanju, trošenju novca.
Slučaj Inđije, pa u toj priči običan narod vidi samo čist marketing. Da li si razgovarala sa ljudima u Inđiji koji nisu „sudbinom (odborničkim glasačkim pravom) vezani “ za opštinu. Napravljene su neke fabrike, u njima rade ljudi koji su iz okruženja od 100km u njima je vrlo malo zapošljenih sugrađana i ljudi iz bliže okoline. Predpostavljam da su takse i porezi projektovane prema tim novo izgrađenim firmama i kompanijama pa to direktno utiče na one male privrednike iz grada koji automatski imaju veće namete a jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Gago da li te je i jedna opština zvala da održiš edukaciju iz oblasti PR-a? Da li znaš ko u opštinama radi odnose sa javnošću? Da li zaslužuju prelaznu ocenu? Vidiš i sama povećanje on-line aktivnosti sa približavanjem izbora, sve je to smešno.
Gago, samo ti piši ima ovde ljudi koji čitaju tvoj blog i prate tvoja predavanja! E kad u razgovoru sa mladim ljudima čujem da prate tvoj blog i meni je drago ma da te lično ne poznajem.
Kad vidim ovde klince da zarađuju putem interneta radeći za strane kompanije meni je takođe drago. Verujem u te ljude i biće ovde za 100 godina bolje za život sigurno :-)