Da li PR zna šta je PR?

@Jelena
Uh, nazalost sa odgovorom kasnimo samo godinu i po dana…. Verovatno si vec upisala, a mozda vec i zavrsila master studije…
Ukratko, ako pricamo o master studijama u Srbiji, one ovde (nazalost) najvise sluze da se na nekom drzavnom fakultetu „operu“ diplome sa raznih megableja i slicnih privatnih fakulteta, dok istovremeno drzavnim fakultetima odgovara da uzmu pare (i to mnogo), ne brinuci o tome sto ce ovi „peraci“ bez mnogo znanja posle da se prodaju kao da su zavrsili (ceo) taj fakultet (in)direktno ruseci ugled samog drzavnog fakulteta.
Istovremeno, ukoliko si vec bila na nekom pravom fakultetu – na masteru nazalost nista novo i epohalno neces nauciti, jer se vecinom prepricavaju i vrte iste stvari kao i na osnovnim studijama. Malo samo negde nesto zacine, ali vecinom je ovako. Ali ako si sa nekog drugog faksa, npr. zavrsila si ne-ekonomski faks, pa bi da uradis master na nekom iz grupe ekonomsko-biznis fakulteta – to moze biti dobro makar da se upoznas sa nekim osnovnim biznis pojmovima i pravilima.
Sto se PR mastera u Srbiji tice, mislim da tu nema mnogo kvalitetnog izbora osim mozda FON-a (najblize necemu kako bi trebalo, mada sa mnogo propusta i nepotrebnih stvari), mozda necega na Ekonomskom u Beogradu (mada se tu neces usreciti, jer je vecinom pogled iz ciste ekonomije i debelo zastarelih pogleda na PR oblast). Izbegni FPN ako ikako mozes (vec je gore objasnjeno kako od novinara nikad ne moze postati dobar PR, a i od kad taj fakultet uopste moze i da obucava za menadzerske oblasti?), mozda da pogledas FTN u NS-u (mada je tamo nedostatak veceg broja pravilno strucnog kadra, cast izuzecima). Privatne fakultete ni ne pominjem, jer oni nemaju ni profesore koji bi to mogli izneti, a kamoli iole ozbiljnije nastavne programe za to. A verujem da si napisala „koji fakultet nudi kvalitetnu edukaciju“, tj. da bi i nesto da naucis, a ne samo da dobijes papir na kraju.
Nadam se da je ovo od pomoci…

Eto šta birokratska država napravi od poštenog sveta :)

U principu dovoljno je hteti slušati i znati kome se, kada i kako obraćaš. Sve ostalo su formalnosti. Još ako si na webu, sve je mnooogo lakše.

Hoću da kažem jednu stvar: onima koji nisu front-line informacije stižu filtrirane (nekoliko puta;) . Dakle ako PR hoće da bude u DOSLUHU sa kupcima i ako novinar hoće da ZNA šta ljude (OMG, javnost) zanima, treba da bude na webu i osluškuje…
Advertajzing, barem ovaj o kome ja najviše znam (PPC, Etarget) može da bude produžena ruka PR-a. I to su sve šanse koje u tržišnoj ekonomiji imaju opravdanja, bez obzira koliko mali je budžet za kampanje.

Eto tako… moj prilog vegetaciji na blogu (kakav izraz! :D).

Od-birokratizujte se. Sve će dalje ići lakše…

a da!
ispricavam se – zaboravila sam napisati hvala, ali to se podrazumijeva :D

jos nisam napisala da predmeti u ovih 6 semestara spadaju u prvi ciklus studija, ali nije ni bitno, puno ste mi pomogli u mojo nedoumici :)

jos jednom hvala, gosp. znate-vec-ko-je!!

1.semestar: opca komunikologija, historija komuniciranja, pravo i mediji, sociologija…
2. uvod u poslovno komuniciranje, statistika, teorija informacija, vjestina govora…
3. metodologija komunikoloskih i novinarskih istrazivanja, metode i tehnike poslovnog komuniciranja, politicki sistem BiH, osnove marketing menadzmenta, politicka ekonomija
4. novi mediji i poslovno komuniciranje, odnosi s javnostima, etika poslovnog komuniciranja, kreacija korporacijskog imidza i identiteta
5. javno mnijenje, oglasavanje, kreacija i vodjenje reklamnih kampanja, osnove propagande
6. politicko komuniciranje, medjunarodni odnosi, religije suvremenog svijeta, sociologija kulture.

tu su uglavnom svi predmeti… :)

@ znate-vec-tko je

zahvaljujem na tvom savjetu!

radi se o tome da sam vec upisala zurnalistiku, samo se moram odlucit izmedju novinarstva i poslovnog komuniciranja na tom studiju…

@ millie

Ako mene pitas: uvek poslovno komuniciranje! Ako takva „skola“ uopste postoji u takvom obliku i da uz to valja, a ne da se samo (popularisticki) tako zove…

Mozda ce sve ovo nadalje zvucati malo pregrubo (molimo one sa slabijim stomacima da ne citaju dalje), ali sustina je u sledecem: novinar je novinar i on veoma retko moze postati kvalitetan PR menadzer (citaj: skoro nikada).

Jednostavno, mnogo stvari se ne uci na „novinarskom fakultetu“: stratesko planiranje (planiranje uopste), osnove menadzmenta i sve ostalo u vezi biznisa… da ne duzim, tamo se uci sve o novinarstvu i jako malo (citaj: skoro nista) o biznisu.

Novinari u PR biznisu imaju dosta problema: razmisljaju (skoro) samo o kreiranju i plasiranju vesti i poruka (sto i jeste jedna od sustina novinarstva), a retko kada se bave strategijom, segmentacijom ciljnih grupa, postavljanjem ciljeva i slicnim, a bez toga jednostavno su male sanse da bilo koja PR aktivnost bude (iole) uspesna…

Sa druge strane, neuporedivo je lakse da skolovani menadzer (sa pravim fakultetom, a ne sa „koliko kosta da ovo zavrsim i dobijem diplomu i titulu“ fakultetom) nauci osnove novinarstva (i vise od toga), sto je sasvim dovoljno za bavljenje ovim poslom.

Priznaces da sigurno nije tesko upoznati se sa time kako funkcionisu mediji, kako se radi u redakciji, ko je glavni urednik, kako izgleda svakodnevni novinarski posao, kako se prikupljaju vesti i koje prolaze i koje ne i zasto… Bez zelje da umanjim vrednost novinarskog posla u velikoj meri to je (pored potrebnog talenta) zanat, a svaki zanat se moze relativno lako (bolje ili losije) nauciti.

Takodje, novinari se (vise ili manje) ceo zivot bave „pravljenjem“ vesti i koliko god taj posao bio (ili delovao) zanimljiv jednostavno je samo jedna vrsta posla i polako se pretvara u cistu rutinu.

U menadzerskom poslu (racunajuci tu i PR menadzere) postoji mnogo vise sirine iz koje je moguce izabrati neku manju ili vecu oblast ili se kretati kroz razlicite stvari neprekidno. Dobar PR menadzer bavi se i odnosima sa medijima (racunajuci tu i kreiranje tekstova i slicno), ali i lobiranjem, odnosima sa lokalnom zajednicom, odnosima sa Vladinim institucijama, internim PR-om, kriznim PR-om (i to ne samo onim vezanim za odgovaranje na novinarska pitanja, nego predupredjivanjem kriza, pravljenjem kriznih planova, pripreme za krizu, interna komunikacija u krizi i komunikacija sa akcionarima, vladinim ustanovama… i sve to bez medija)…

Ukratko, mislim da je mnogo bolje na menadzerskoj strani… pogotovu za tebe koja si neodlucna sta bi radila i cime bi se tacno bavila. Kreni i polako ces vremenom videti koja te tacno oblast vise interesuje, pa ces vremenom pronaci svoje mesto u ovom poslu…

Puno srece!

@ Dragana Djermanovic

Veoma kratko:
1) on line komunikacija zivi (to je tacno!) i (npr. kroz ovaj blog) komunicira samo nas nekoliko (i to je (nazalost) tacno!) – potvrda price o tome da je on line komunikacija potrebna, znacajna, ali ne presudna, kljucna… (osim naravno u slucaju komunikacije sa tim (specificnim i malim) grupama)
2) sopstveni blog? hvala na predlogu, ali radije ne bih, posto mislim da kod nas nema dovoljno iole ozbiljnijih tema da bi taj blog mogao iole redovnije da zivi (PR poslovni zivot kod nas vise zivotari nego sto zivi, bez nekih narocito dobrih primera, a ako se krene sa losim primerima takav blog bi polako poceo da lici na „pljuvanje“ cime ne bih da se bavim), a nisam blizak ni ideji da „prepisujem“ stvari sa naprednijih trzista posto im treba i previse vremena da se „prime“ na nasem tlu…
Radije cu pomagati ovako… gde se (s vremena na vreme) pojavi neka interesantna tema u okviru koje mogu da doprinesem…

@ ZO

Hvala jos jednom. I hvala na odlicnom citatu (koristicu ga!).

Please, dajte neke teske PR probleme, zadatke, glavolomke… cisto da me (jos) isprovocirate. Onda dajem bolje rezultate, a svi ucimo!

@ ZO

Ukoliko se pohvala odnosila i na mene – zahvaljujem…

@Ristić Miodrag

Potpuno pohvaljujem i ohrabrujem otvaranje te dimenzije u PR planiranju – kreativnosti.

Proces PR planiranja je ustvari veoma kreativna stvar, a procedura i kreativnost se uopste ne iskljucuju. Naprotiv, dobar proces/proceura/nacin rada (u ovom slucaju npr. dobra analiza kao korak u procesu PR planiranja) ustvari otvara mogucnost za dolazenje do novih i kreativnijih resenja, a ne da se samo koriste vec poznata i uobicajna resenja.

I jos jednom isticem, nisam protiv novotarija (naprotiv!), nego protiv toga da se novotarije i „buducnost“ toliko isticu u prvi plan, dok smo istovremeno jako losi u najosnovnijim stvarima. „First thing(s) first!“

@Winston

Drago mi je da imate interesovanje za temu strategija i RADO cu se ukljuciti u takav razgovor.

Predlozite neki drugi (anonimni) prostor da se na njemu dokucavamo ili slobodno ostavite neki kontakt podatak (mail ili telefon), pa cu vas kontaktirati/pozvati.

U jednom se slažem – a to je da „novotarije“ retko kad potpuno potisnu ili zamene stara rešenja. Uobičajen razvoj dogadjaja je da se nove stvari „penju na ramena“ starih, ili da (bar još neko vreme) funkcionišu naporedo.

Ne bih želeo da do kraja relativizujem stvari (to je uvek neka vrsta sabotaže, zar ne?) ali pošto sam laik u ovoj oblasti, nek ovo bude sasvim načelna primedba: čak i u ovoj zemlji je moguće prodavati ili uspešno reklamirati nešto SAMO preko interneta? „Znaš-već-ko-je“ u svom „hodogramu“ (namerno ili slučajno) ostavlja teoretsku mogućnost da se posle ciljeva, planova, analiza i sl. (u nekom atipičnom slučaju) dodje i do nekog sasvim atipičnog (ultra-modernog) rešenja.

Izgleda mi da je linija razgraničenja vrlo tanka, i da je „budućnost“ često prisutnija nego što se čini – čak i najzagriženijim pobornicima iste.

Dakle, teskom mukom savladah „predavanje“… Predugo je, brate… :)
U nacelu mi je blisko takvo razmisljanje.. Za uspesne kampanje, trebalo bi u vidu imati nase okruzenje, koje je cesto tako znacajan faktor za protok informacija da i osvedoceno uspesni tehnoloski prodori u raznim oblasima imaju muke da ga kontrolisu..
Internet jos nije zreo da bude glavni medij kod nas… Nije ni cudo, obzirom da i dalje preko njega ne mozemo da kupimo-prodamo, zakazemo, prijavimo se u skole… osim sporadicno i informativno…
Ovde ljudi manje tragaju i pitaju a vise su navikli da im se saopsti… a ni ona druga strana, bogamo ne voli da cuje vec vise voli da naredi…
Ipak, to sigurno dolazi na red i treba biti pripremljen.

Btw, ovakav cirkus od nicka skoro ne videh!
Nemam-pojma-ko-je (al’ mora da je bas vazan), alal vera! :lol:

Dobro, još će se ispostaviti da smo sličnih godina.
Mislim da sam u filmu „Putnik“ čuo rečenicu: „Razlog kao i bilo koji drugi…“ To mi zvuči dobro, a i „ispod reči“ poručuje da ne trpamo nos u tuđe motive. Što sam ja, izgleda, uradio, kad sam pogledam „komplet“.
I, kad je već tako, mogu li da zadržim mogućnost da se obratim za savet, mislim da će mi zaista u nekim stvarima vezanim za posao trebati (izdavanje malog lokalnog lista, njegova promocija i moj pokušaj da ga „uvežem“ sa sajtom, to je moja tema? ) Zaista.
A svima, i našoj dragoj domaćici na ovoj adresi, izvinjenje zbog ovog malog plivanja sporednim meandrima. No, njeni tekstovi su mi inspirativni „na sve strane sveta“ – možda je i ovaj mali dijalog dokaz koliko elegantno plasirano znanje primorava stare vijuge da traže update. Rado bih i od nje „pokrao“ malo konkretnog znanja za „moj slučaj“, što bi rekao Nušićev Josip iz Trbušnice.
Pozdrav svima

Mladi prijatelju, tim napadnim stajanjem u nekakvom intelektualnom izlogu, rekao bih, ne činite sebi uslugu, a mislim da ne postižete ni željeni cilj. Previše samopoštovanja, koje prerasta u samozaljubljenost, retko kog općinjava toliko da posle toga bespogovorno prihvata vaše ideje. ‘Ajmo to jednostavnije, ležernije, sa manje priče o sebi i svojim filantropskim nagonima za deljenje znanja.
Mada, prošao sam tu školu i, biće, potrošio taštinu kao blokeje na cipelama.

Dragana
„PRomocija nije (više) naš (posebno ne primarni) posao“
Pitanje: Zar primarni posao nije oduvek bilo izgradnja imidza i identiteta?
A promocija, zar je oduvek nismo ostavljali kao tanku vezu marketing miksa i PR-a (s’tim da smo nju ostavljali njima)?

Nazalost, zbog toga sto mnogo znam ljudi me (ovde) i ne vole bas mnogo. Pogotovu zbog toga sto uvek otvoreno kazem kada nesto ne valja, a to ljudima (mnogo, mnogo) smeta.

Takodje, popularnost i reklama mi ne treba, posla imam i dovoljno, a privatno sam veoma zadovoljan. Menio je sasvim dosta i to sto (nesebicno, rado i uvek kada mogu) dajem savete o onome sto znam i delim znanje koje se nakupilo. To je ono sto me cini dodatno srecnim i ispunjava me.

I mnogi veliki pisci i naucnici su pisali i radili pod pseudonimima, cisto da ih okruzenje ne bi sprecavalo i sputavalo da rade ono sto najbolje znaju. Mozda je malo prepotentno ovakvo poredjenje, ali hocu da istaknem to da stvarno nemam zelju da se bijem sa onim delom okruzenja koji na dobar savet umesto „Hvala“ odgovara sa „A ko si ti da i to kazes?“, „Ja znam bolje!“ ili vec nesto slicno u stilu „spusticu-tebe-da-bih-ja-ispao-pemetniji-i-bolji-od-tebe“.

Koristim moje pravo da ostanem anoniman, a ko ume da cuje i iskoristi ono sto dobije – samo napred!

„Znanje je jedini resurs koji se davanjem ne gubi, deljenjem ne smanjuje, cak se i povecava!“ You can quote me on that…

Hej, hej, hej… izgleda da je moj (apsolutno dobronamerni) komentar izazvao mnogo reakcija (kao i uvek), od kojih su neke ne toliko pozitivne (nazalost).

I sve to zbog toga sto verovatno nisam dovoljno siroko objasnio svoje stanoviste.

Prvo nekoliko cinjenica:
1) Nisam (i ponavljam: nisam) protiv bilo kog napredka, pogotovu ne protiv novih tehnologija (sta vise, prijatelji, poznanici, kolege i klijenti me cesto nazivaju „hi-tech freak“-om i imaju komentare tipa „ima da se ozracis od svih tih gadgeta koje nosis“, „samo ti jos antene koje vire iz glave fale“ ili „a sta si sada novo nabavio od tvojih malih, a mocnih i zanimljivih stvarcica“).
2) Vezano za predhodno, obozavam i podrzavam sve pozitivne stvari vezane za internet i on-line sta-god (za mene bi sasvim ok bilo: sve preko neta i ultrabrz (besplatan) bezicni net za sve, svugde) i licno na netu provodim dosta (mozda i malo vise od dosta) vremena.
3) Ne smatram da je internet buducnost, sve u vezi njega je realnost sadasnjosti (ako uzmemo u obzir to koliko u nekim net-stvarima kasnimo, mozda vec pomalo i proslost, posto je prvi peak neta u svetu vec prosao, a sa raznim drustvenim mrezama, 2.0 i slicnim tu je jos jedan veliki peak i tako ce se i nastaviti).
4) Moje misljenje je da sve ono sto se ne menja ustvari NE stagnira, nego nazaduje, posto se okruzenje neprekidno menja i napreduje – znaci svako odbijanje promena koje se desavaju u okruzenju (ukljucujuci tu i internet i sve vezano za to) ustvari je nazadovanje.
5) Internet u Srbiji je nazalost jos uvek nedovoljno razvijen i ciljna grupa koja ga zdusno koristi je jos uvek mala (ne zanemarljiva, ne neinteresantna, ne minorna, nego samo mala), ali je pozitivno sto raste i sto ju je moguce edukovati.

A sada, vezano za sve ovo predhodno, ono sto mozda nisam najbolje objasnio:
– internet je samo jedan od KANALA KOMUNIKACIJE, sa svim svojim pravilima, slobodama, prednostima, manama, mogucnostima, specificnostima… samo nov kanal komunikacije, a ne nova komunikacija, ne svet za sebe u smislu da nista pre neta vise ne vredi za net i da za net komunikaciju (tacnije komunikaciju putem neta) ne vrede opsta pravila komunikacije… vrede, i te kako vrede… o, da!
– komunikacija (globalno gledano) zahteva dve strane: posiljaoca i primaoca poruke, ako ne uradite dobro analizu, ne postavite dobro cilj(eve) komunikacije, ne segmentirate dobro ko vam je (primarna) ciljna grupa, ne napravite dobru poruku za tu (i ostale) ciljne grupe, itd… nego samo komunicirate (izadjete na net) i ocekujete da ce ljudi (koji imaju svoju slobodu da biraju, odbijanju, misle i slicno… sto ne dovodim u pitanje) nekako vec da nalete na vasu poruku i da ce „oni pravi“ sigurno razumeti sta ste hteli da kazete i odmah ce se ponasati onako kako ste vi hteli – hm, to je u najmanju ruku kao da uzmete sacmaru i pucate na sve strane, pa koga pogodite, ili kao da bilo gde zabacite udicu (to „bilo gde“ uopste ne mora da bude voda) i ocekujete da ce se „riba“, posto imate udicu i mamac, sama vec upecati (bez ikakve analogije sa „pecanjem“, prevarom, uvaljivanjem i slicnim).

Dakle, ziveo novi kanal komunikacije – internet (sa svim svojim pravilima, slobodama, prednostima, manama, mogucnostima, specificnostima…) i zivele mogucnosti koje on pruza i koje ce tek pruziti, ali iznad toga zivela i osnova pravila (PR) komunikacije koja vrede i za ovaj kanal komunikacije. I da ih (samo malo vise) primenjujemo…

Imam potrebu da brzinski zapišem par rečenica, takav sam:

1
Dok PR i mediji ne razblaže klimu ugrožavanja, neće nestati ni kultura straha i nesigurnosti. (dok vlasnici preduzeća shvataju PR kao zvučnik, i dok vlasnici razumeju svoje medije kao politički provodnik)

2
Ako vidim ikakav problem sa postom onda je to taj neki razumljivi rakurs spašavanja PR industrije, kao da je to cilj koji ima veze sa dobrobiti zajednice.

3
Ovaj i ovakvi postovi služe da se bolje razume način kako se naša poslušna ovčija zajednica pretvara u dvosmerno komunicirajući eko sistem. Da li je ta promena brza, šta ona sve sadrži kao podtonove i kako je poneka industrija (adv, pr, politika) možda koči ili usmerava.

4
U Sloveniji živi 2 miliona ljudi, od toga je oko 1.400.000 online — dakle u neposrednoj jedva malkice naprednijoj sredini od Srbije već u vremenu sadašnjem govorimo praktično o kompletnoj aktivnoj populaciji koja je online. Taj argument čini neodrživim te neke teze: mi koji smo ofline smo normalni, a na webu su neki vanzemaljci. Na webu smo svi mi, sve naše aktivnosti, poslovanje, obrazovanje, kultura, emocije… sve je odavno izmenjeno u nekakve hibridne modele, koje pre n godina nismo sanjali, a ni koje danas kao hibridne ne prepoznajemo.
Problem sa ljudima koji ovo ne razumeju je u tome što ispada da selektivno reflektuju svet oko sebe i time ugrožavaju svoju reputaciju kvalitetnih managera, pedagoga, roditelja, ljubavnika… kako god.

Toliko, hvala Dragana za cool trigger.
Polako postadoh redovan ovde, damn ;)

Odlican tekst… kao i uvijek.

Inace, Todd Defren je istim povodom napisao clanak koji je naslovio „The 7 Elements of “Good” PR“: http://www.pr-squared.com/index.php/2009/07/the-7-elements-of-good-pr

Gledajuci brzinu odgovora autorke (pogledati * na pocetku originalnog teksta) verujem da ce ovaj trud doprineti da ovakve stvari brze dodju i kod nas, a uveren sam da ce ona biti jedna od pionira u upotrebi ovakvih stvari u nasoj zemlji… :-)

Sjajan clanak :)
Moram samo jednu stvar da primetim – nisu mediji cuvari informacija nego PRovi, bar iz mog sestogodisnjeg novinarskog iskustva.

Dakle desavalo se da
1. imaju a ne daju (informacije)
2. budu nedostupni kad je neka kriza (tvoje je da ih ulovis, jel… najcesce se u tom slucaju preskakao PR, cela fora je da dobijes info, ne nuzno i od PRa)
3. pokusavaju da govore u ime CEO-a
4. salju nepotpune informacije
5. pokusavaju da ubace svoj rodjeni tekst u novine ali ako moze jos i da se novinar potpise na to (da, da….!!)
6. umesto da nude informacije, oni su slali saopstenja veoma retko se nametnuvsi kao relevantan provajder informacija / sagovornika.

U slucaju kada su radili svoj posao vrhunski, bili su neprocenjivi pomagaci medijima :)

Novinari su po defaultu zastupnici gradjana i govore u ime kupaca (i pitaju, o da, mnoogo pitaju tj. ako nisu iz resavske skole gde se prepisuje) i najcesce je to bila slaba karika – kupci su nevidljivi entitet a novinari kao advokati svojih citalaca su imali zadatak da budu zapravo i u PR ulozi ponekad.

Inace, u poplavi svega i svacega na webu mediji su ono sto ostri fokus – kao kad umesto da stalno sam biras muziku kao na blip.fm izaberes recimo last.fm i pustas da neko drugi izabere sve iz teme koja ti je privlacna. Selekcija je vazna ako je odabir relevantan, i TO je ono sto kupujemo u medijima, ne informaciju nego selekciju i obradu iste. To nije gatekeeping. Niko PR-a ne sprecava da stavi na sajt sve sto treba kupcu, celu sliku. Jos samo da neko nagovori urednike da uvedu praksu kao sav normalan svet i objave i adresu web sajta u offline clancima i eto ;)

To sto postoji komunikacija na webu, ne znaci da su svi na webu i da svi tu informaciju traze… zato PR mora da bude malo i pushy i dalje. Nisu svi kupci na netu, ali bice… i super je ovaj forward looking clanak! :)

Za one koji su na netu, posao rade i drustveni mediji i oglasi takodje.

Uh, dragi moj, na žalost nerado moram primetiti da je iako vrlo britak i za naše podneblje (i šire) tvoj način razmišljanja vrlo svež, on pomalo (posmatrano globalne trendove, koji će nas, hm, može biti i mimoići) old fashion ;)

Ali, ti znaš da sam ja sada u zanosu ove E-re…
PRičaćemo o ovome još nakon nekog vremena, ok?

U ovoj „fazi“ (real-time Dragana) smatram da nije publika u centru.
Tj. publika JESTE (u dekartovskom smislu postojanja, jasno).
I publika bira u kojem pravcu i u kolikoj meri usmerava svoj pogled (želju, težnju, pažnju, podršku, animozitet).

Radije biram sledeći koncept:

Creating a successful Long tail aggregator

1. Move inventory way in… or way out
2. Let customers do the work
3. One distribution method doesn’t fit all
4. One product doesn’t fit all
5. Share information
6. Think “and” not “or”
7. Trust the market to do your job: “In abundant markets, you can simply throw everything out there and see what happens, letting the market sort it out. The difference between “pre-filtering” and “post-filtering” is predicting versus measuring, and the latter is invariably more accurate. Online markets are nothing if not information-rich, it’s relatively easy for people to compare goods, and spread the word about they like”
8. Understand the power of free

Chris Anderson, The Long Tail

Analize su super, planiranja još superija, ali stvarno mislim da je sada najvažnije širom otvoriti prozore i udahnuti svežinu života i žagora sjajnih konverzacija koje se događaju i bujaju!

Malko treba prilagoditi naše stare načine PRojektovanja i komuniciranja, onako malko radikalno.
Razume se, sve staro je naučeno, uvežbano, ima svoju namenu, egzistira… ali mi PRofesionalci rastemo i PRipremamo se.

Or I was just making things up :) (Clay Shirky)

D Dj