Case: Banka Intesa i dobronamerni građanin

nije mi jasno zasto je Dragana (perfidno) stala na stranu banke kada je iz predocenih dokaza vise nego jasno su namere Vlade Cuckovica bile korektne, a ponasanje banke neprimereno i nasilnicko? mozda odgovor lezi u tome sto je Dragana sa predstavnicom banke na „ti“? svejedno, celi ovaj slucaj jako dobro ilustrira zasto iPhone nikada nece biti izmisljen u Srbiji i zasto je Srbija osudjena na siromastvo.

Sve bih razumeo, ali da se neko toliko trudi da kazni tog Čučkovića, deluje mi neverovatno!
Uzmite naš primer. Mi se bavimo prodajom tepiha i podnih obloga i neko nama ponudi domen etepisi.com a mi ga tužimo. Čovek im nudi dobar domen, ideju do koje im nije palo na pamet a oni to pokušavaju da sankcionišu!
Mi ostajemo pri svom domenu http://www.aloser.rs/tepisi i sigurno ćemo ostati otvoreni za takve predloge.
Pomenutoj banci treba dobar marketing jer će posle ovog slučaja izgubiti puno klijenata.

Ups, izvinjavam se na dezinformacijama, izgleda da su ipak morali da mole za domen… sta li ovo znaci, da ipak ima odgovornih ljudi u svetu (vraca mi se vera u covecanstvo)? Ccc, sta se sve desi kada nezavisna organizacija kontrolise nesto (ICANN)…

http://www.wipo.int/amc/en/domains/search/case.jsp?case_id=18654

E sad, ako ja nisam ovo dobro shvatio, neka me neko ispravi…

@markoting: „Zamislite da je taj sajt zaista ugrozio bezbednost makar ijednog klijenta banke, a da oni nisu pravovremeno reagovali?“

ma hajde! iz detalja se uopste ne vidi da li je za logo bio nakacen bilo kakav link ka bilo cemu, kamo li ka nekom money processor-u, ili da ga je cuckovic na bilo koji nacin ciljano ili neciljano zloupotrebio. ovo sto se vidi iz screen shot-a bi veoma lako mogla biti staticna slika koja ne radi bas nista. druga je prica ako intessa zaista ima dokaze da je na osnovu njenog imena ili na osnovu funkcionisanja sajta cuckovic nesto zaradio ili cinio napore da nesto zaradi bez njihove dozvole – to bi zaista bio jasan osnov za gonjenje i/ili tuzbu, medjutim, covek im se prvo javio. drago mi je sto je direktorka intese reagovala nakon samo sat vremena nakon draganinog poziva i to u nedelju, ali sta je radila sve ono vreme dok prica nije dospela u javnost, sta je radila svo ono vreme po ovom pitanju, kada je uz mnogo manje bukebilo moguce iskontrolisati stetu za racun svih strana – i za racun svoje kuce,i za racun korisnika o cijoj bezbednosti naknadno iznosi zabrinutost, pa i za racun cuckovica?

opet kazem, ako se cuckovic de facto bavio phishingom – go intesa, do him! ali nista, bas nista od otkrivene prepiske ne upucuje na to, sem sto se u inicijalnom clanku koketira sa idejom da, eto, banka nije imala kud i da nije bas tako crno-belo. istokov clanak na njegovom blogu je po meni ipak blizi istini, cak i sa naknadnim uracunavanjem nijansi sive u celu pricu.

Da li je Banca Intesa ikad registrovala rec „eintesa“ kao trademark?
– Verovatno ne, jer bi bilo logično da je onda registrovala i taj domen.

Biće da se neko od glavešina u Intesi uplašio da mu uber-glavešina ne zameri što se u Banci koja raspolaže „hiljadama milijardi evra“ baš eto niko nije setio ovog jednostavnog i sjajnog koncepta skracivanja imena banke na netu, pa je uzviknuo „PHISHING!!!“ i time skrenuo pažnju sa ove činjenice.

Sad stvarno ne mogu da kopam, a ne znam ni da li je takav podatak javan.. Koliko Banca Intesa godišnje uloži u marketing? Milione evra.. I za sve te pare niko da se seti jednostavnog „eintesa“ za sve ove godine!

Katastrofalna greška g. Čučkovića je bila puštanje u javnost sajta na tom domenu, a o upotrebi logo-a banke na istom tom domenu neću ni da govorim. Time je sebi izbio SVE adute…

Sa druge strane po mom mišljenju tu nema govora o cybersqatting-u, jer nedostaju oba od 2 glavne karakteristike sajberskvotinga.
– g. Čučković nije registrovao domen koji je zaštićeni trade-mark
– obzirom da je besplatno ponudio domen, nije imao nameru da profitira od prodaje domena banci

Posle svega ostao mi je losh „filing“ a to je kažu danas glavna fora kod prodaje. Ne znam da li je google translate dobro obavio posao kad je „intesa“ preveo sa „understanding“.. Prema onome što sam pročitao izgleda da nije.

Da li je sve na svetu što u sebi sadrži reč „intesa“ u vlasništvu Banca Intesa?
– Nadam se da ne

Nisam uspeo da procitam sve komentare ali imam potrebu da se zapitam kako se stvorila ovakva blogerska hajka oko ovog slucaja.

Sa jedne strane diskutujete o jednosmernoj ili dvosmernoj blogerskoj komunikaciji sto je skroz ok, a sa druge strane tema je potez neke internacionalne organizacije izazvan pojavom tog nekog sajta na webu.

Da se razumemo, nevazno je je li u pitanju banka Intesa ili banka Dibeza ili sta vec … Ako je vec dvosmerno pozitivno, onda pogledajte problem i iz drugog ugla, drugog smera. Sve sto su njihovi pravnici i uprava uradili jeste da su preduzeli sve redovne akcije u borbi protiv potencijalne opasnosti po klijente, bogastvo i renome banke. Kao kad preti poplava pa ljudi preduzmu sve korake iz redovne borbe protiv poplave, isto skroz.

E sad to sto su njihovi ljudi koji rade u Odnosima sa javnoscu amateri i ili ne znaju ili nece da se dublje pozabave problemom to je druga stvar.

Zamislite da je taj sajt zaista ugrozio bezbednost makar ijednog klijenta banke, a da oni nisu pravovremeno reagovali? E onda bi trebalo da se organizuje linc na njih. Koliko vas ima neke pare u toj banci? S druge strane ako je gospodin, kako bese Cuckovic, nevin onda ce najmanji problem biti da to i dokaze; evo mogu mu ja preporuciti vrlo dobrog advokata, cak dva. Zato ljudi moji i postoji zakon, samo se zapitajte koliko se dnevno tuzbi podnese razlicitim instancama sudstva u Srbiji bilo parnicnih bilo privrednih. Mnogi od tuzenih su u sustini nevini ali su opet tuzeni. Pa se pitam zasto ste se bas okomili na ovu organizaciju i ovaj slucaj, nekako dobijam utisak da je ovo vise neciji licni ili necim drugim izazvan nemir.

U svakom slucaju poenta moja je da se mora odvojiti PR od upravljanja organizacijom i bezbednoscu podataka.

Pozdrav!

Blogeri nisu novinari i od njih se ne može očekivati da se tako ponašaju.

Ako se neko tako ponaša, sjajno, ali to će ipak pre biti izuzetak, nego pravilo.

Predraže, ne branim ja Čučkovića, samo želim da se iznivelišu odgovornosti i reakcije.

U pravu si za deo istine koji se tiče redosleda radnji u smislu postavljanja na server sadržaja zaštićenih kopirajtom.

Ja samo smatram da je BI preterano burno reagovala (srazmerno realnoj opasnosti po banku, da ne pominjemo publicitet), a da je Čučković ispao naivan očekujući saradnju i nakon odbijanja banke.

Malo mi pretenciozno zvuče i objašnjenja Dragane kada navodi opasnosti po banku: Phishing i sl. Rukovodeći se tom logikom, onda svaki bokser treba da izvadi dozvolu za nošenje ruku jer može nekoga udariti, programer treba da izvadi atest da nije opasan po mrežne sisteme, a Čučkovića momentalno treba predati “Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pri Ministrastvu unutrašnjih poslova”.

Mislim da su obe strane pamanetnije nakon ovog slučaja, i da bi donele drugačije odluke da sada mogu.

Na osnovu otkrivanja novih okolnosti ovog slučja, stičem utisak da Čučković verovatno iz nehata jeste načinio prekršaje za koje će verovatno odgovarati. To je njegov deo bremena.

A da vidimo Vaš deo bremena…. Pitam Draganu, da li smatraš TI ili bilo ko iz BI da je Čučković hteo da sajt eIntesa koristi za Phishing ili bilo kakvu drugu vrstu PREVARE, ili UCENE ili je to samo uradio u kontekstu realnijeg prikaza portala? Šta bi odgovorila na isto ovo pitanje da te pita Sudija?

Neko ko ima ime, prezime, telefon, email adresu, lice, ideju, komunikaciju s Vama – teško da je slučaj za „Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pri Ministrastvu unutrašnjih poslova“.

Da li Vlado moze da okaci screen shot kako je sajt izgledao pre i posle odgovora Intese da nisu zainteresovani? Ili zip arhivu html-a i slika u oba slucaja?

Ako ne onda kada je dodat link ka eberza i zvanicni logo Grupe?

> Ono što međutim sve nas aktivne blogere koji streme ka dostizanju kredibiliteta u zajednici mora da zabrine je rečenica koleginice Kolar.

Pa dobro Vam je odgovorila. A šta je tu Vama zabrinjavajuće? Danas svi bloguju, i „bloger“ nije ni zvanična kategorija niti profesija. Kredibilitet se zaslužuje.

@
http://www.istokpavlovic.com/blog/katastrofalan-pr-za-banca-intesa-beograd/#comments

Ivica Đorđević on August 17th, 2010, 11:02 am

Poštovani učesnici diskusije,

Kako Maja Kolar nije u mogućnosti do večeras da odgovori na postavljena pitanja, u nastavku Vam stavljam na uvid sadržaj dva dopisa koja je gospodin Čučković istovremeno uputio banci. Skrećem Vam pažnju na dopis 100225_Intesa.doc, strana 3, pasus pod naslovom “Vaša podrška”.

Link: http://www.bancaintesabeograd.com/upload/eintesa.zip

Srdačno,

Ivica Đorđević
Sektor za marketing i komunikacije
Banca Intesa

Niko ne mora ništa, i svako može svašta, ali onda si niko i ništa i svašta nešto.
Ukoliko želis da budeš „neko i nešto“ onda mora da postoji i „method to your madness“.

Uf,

a nisam hteo da pišem ništa. Banka Intesa mi je dva puta proknjižila jednu istu transakciju platnom karticom. Trebalo mi je 2 sata telefonskih razgovora da saznam da je u pitanju njihova greška. Odmah da napomenem, NIKADA ne sme da se desi ovakav slučaj. Ja sam po razmišljanju Banca Intesa treba da pokrenem slučaj protiv nji h i CC sistema i da im zabranim rad? Možda sam i treba da uradim baš to.

Od kada poznajem Vladu, a ima tome mnogo godina, znao sam da ce da napravi nesto veliko na domacem internetu :)

Da li je ovo dobar ili loš PR to je stvar ukusa. Neko bi rekao da je ovo baš pravi način kako se treba obračunavati sa mešetarima internet domenima i pozdravio bi ovakav postupak banke Inteze.

Dragan Varagić je domišljato upotrebio Google da utvrdi da Čučković već ima neka slična mešetarenja u svojoj radnoj biografiji i tako razrešio dilemu, bar kod mene.

Nažalost, moram da dodam i da sve ono što je PR Banke Intesa pričao na 1. pr pro financial day u Sarajevu, nije našlo primenu u ovom slučaju http://www.seebiz.eu/bih/banke/maja-kolar-uspjesna-prica-o-pripajanju-panonske-banke,13114.html

Evo da se oglasim kao krivac za „raspaljivanje“ ovog slučaja u javnost.

Veoma je važno da se g. Čučković javno izjasni šta je zaista tražio od Intese.

Na sajtu eKriminal.com je rekao da je od njih tražio samo da PROČITAJU JEDAN TEKST, a ne bilo kakve pare ili finansiranje njegovog projekta. U tom slučaju ne može se baš govoriti o ucenjivanju (dotična osoba je mogla da odgovori „pročitali smo tekst i nismo zainteresovani a sad nam dajte domen, hvala“)

Ukoliko je Čučković tražio od Intese nešto više – lovu, ulazak u posao, šta god, u tom slučaju je izmanipulisao i mene i ostatak javnosti koji sam zarazio tekstom na blogu. U tom slučaju napisaću tekst sa javnim izvinjenjem Intesi. Iako me tretiraju kao poslednju stoku kao malog privrednika, njihovog klijenta, to zaista nije imalo uticaja na moju motivaciju da napišem tekst, i ja ću stati na njihovu stranu ako se pokaže da je Čučković napisao neistine. Tekst sam napisao revoltiran idejom da veliki sistem kreće na malog pojedinca koji ništa loše nije mislio (tako je bar napisao u tekstu)

Inače – možda je trebalo da napišem ovo na svom blogu – mislim da je predlog g. Čučkovića bio krajnje uzaludan, ako je mislio da će Intesa tek tako da prihvati neki njegov projekat za mala i srednja preduzeća. To se ne dešava osim u naučno fantastičnim filmovima, predlog je potpuno detinjast, i prosto mi je neverovatno da može da ga ponudi neko ko iole zna kako funkcioniše Intesa i Srbija i dilovi i talovi. Osim ako se iza ovog predloga njega nije krila neka dublja podmukla namera, da je računao sa tim da će ga odbiti. U tom slučaju je uspeo da izmanipuliše i mene i ostatak javnosti.

Dakle, molim g. Čučkovića da se oglasi, kako bih znao na čiju stranu da stanem u ovom slučaju.

@Vlada Čučković: fotografija primljena iz Banke je bez ikakve modifikacije objavljena u postu.

Poštovana gospođo Kolar,

Dovoljno je samo da me pozovete i kažete Vlado povlačimo arbitražu i domen eIntesa.com je vaš, kao i domen eIntesa.rs koji sam registrovao na nagovor posetioca sajta http://www.eKriminal.com
Svaka strana ima svoju priču, ja iza moje stojim i zbog toga sam reagovao burno.
Domen nisam imao nameru da prodam već da poklonim kao što je pisalo u emailu.
Moja jedina želja je bila da pogledate predlog NVO za povećanje konkurentnosti MSP sektora.
Nije sve u novcu, za dobre ideje novca uvek ima.
Projekat je realizovan i 01.09.2010. godine će biti predstavljen MSP sektoru.

Srdačan pozdrav,

Vlado Čučković

Vlado, daj na uvid originalni sadržaj, a još bolje i pravi tekst ponude koji si slao Intsi, pa da sudimo :)

Očigledno je nečiji krizni PR u krizi. ;)

Ko je u pravu, ko u „krivu“, nisam zainteresovana da se udubljujem.
Ceo slučaj želim da posmatram iz ugla struke Odnosa s javnošću.
Konkretno, javnošću zvane blogosfera.
Utemeljivači Public Relations s početka 20 v. nisu ni sanjali da će postojati Internet, pa time ni javnost naziva društveni mediji, blogeri, gradjansko novinarstvo, kao ni “ tamo neki brauzeri koji će nam pokazati nečiji Page rank“.
Međutim, kako živimo u 21. i kako je odavno zašiveo ebanking, tako već duži period postoji i ePR.
Sektor za komunikacije Banke Intesa nema opravdanje što ovaj segment javnosti ignoriše. Mislim da im profesija nalaže da s vremena na vreme ukucaju na Googlu kljucne reci svoje kuće i još poneku trenutno aktuelnu, a sa njima u vezi, pa bi po Page ranku videli šta im je ćiniti.
Napisi u društvenim medijima o slučaju Čučković-Intesa je prava onlajn krizna situacija.
Krizni PR, je krizni, bilo on u klasičnim ili društvenim medijima.
Alati su isti, samo se akteri razlikuju.
Umesto novinara pozovu se blogeri.
Koji?
Pa pogleda se Page Rank.
Ova situacija mi je jos jedan odgovor na temu iz kolumne Zorana Stanojevica“Bara bez krokodila“

Kao što sam komentarisao na Istokovom blogu, tako ću i ovde ostaviti par rečenica.

Mislim da je previše „nesmotreno“ davati komentare koji se tiču arbitraže i svega ostalog što prati ovaj slučaj. Javnost jednostavno, do sada, nije bila upoznata sa najbitnijim „kockicama“ (poput sadržaja ponude o kojoj je inicijator pisao).

Naravno, onaj ko poznaje funkcionisanje kompanija, institucija i slično, morao bi da ima razumevanja za određene poteze koje, kao što je rečeno, moraju povlačiti jer imaju odgovornost prema svojim korisnicima. Imao sam i to zadovoljstvo da upoznam dotičnog gospodina koji je, verujem ipak, dobronamerno pokrenuo inicijativu. Iz tih uglova gledano, priča oko arbitraže i ostalog je u velikoj meri opravdana, nema previše mesta za druge instrumente.

Ja bih samo voleo da dobijem odgovor na jedno, jedino pitanje:

Da li je onaj odgovor od dve (hladne) učtive rečenice, nakon razmatranja predloga, najbolji koji je inicijator mogao dobiti?

Dragana,

Hvala što si na svom blogu posvetila pažnju ovoj temi i to na način koji slučaj rasvetljava sa svih strana i na kraju postavlja prava pitanja svim akterima u sporu. Pošto si u svom tekstu iznela veći deo zvaničnih stavova banke koje sam ti dostavila, ja bih htela ovom prilikom da odgovorim na nekoliko pitanja koje su postavili posetioci bloga i pružim još par dodatnih informacija koje bi možda mogle da doprinesu boljem razumevanju naših postupaka i celokupne situacije.

Šta je potencijalno najgori ishod procesa arbitraže po gospodina Čučkovića?

Trošak procesa arbitraže u celosti snosi ona stana koja je proces pokrenula. Ukoliko proces bude rešen u korist Intese Sanpaolo, gospodin Čučković će morati da nam ustupi domen eintesa. Nikakvih drugih troškova niti pravnih posledica neće imati. Pokušavam da razumem zbog čega je u toj meri revoltiran kad sve što rizikuje jeste da izgubi pravo na domen, naročito ako je iskren kada tvrdi da je hteo da nam ga ustupi besplatno?!

Zašto mu nismo poslali pismo obaveštenja pre nego što smo inicirali arbitražu?

Htela bih da razumete da su u slučaju banke, naročito one koja ima visoko razvijenu uslugu elektronskog bankarstva, ulozi zaista veliki. Pri tom mislim na poverenje stotine hiljada klijenata i potencijalnu štetu koja se meri milionima (uz svo uvažavanje, mislim da poređenje sa logotipom na kutiji šibica nije najadekvatnije).

Od trenutka kada se uoči postojanje sajta koji bi mogao da predstavlja potencijalnu opasnost, stručne službe na nivou grupacije odlučuju da li da šalju pismo obaveštenja o potrebi uklanjanja sajta, što iziskuje izvesno vreme, ili da po automatizmu iniciraju arbitražu. Ako se ima u vidu da je Čučković ne samo registrovao domen eintesa, već i kreirao internet stranu na koju je neovlašćeno stavio logotip grupacije, kao i sadržaj koji može da navede na pomisao da se radi o zvaničnoj internet prezentaciji banke, dileme onda nema.

Hajde da postavimo pitanje ovako: da vi upravljate hiljadama milijardi evra tuđeg novca, i to ne u jednoj već u 40 zemalja sa različitim stepenom razvijenosti internet okruženja i različitom lokalnom regulativom, kako biste vrednovali stepen rizika? Da li biste kada naiđete na takav sajt prvo slali dopis sa molbom da se sajt ukloni i onda čekali odgovor ili biste reagovali odmah u nastojanju da predupredite bilo kakav pokušaj zloupotrebe? Šta je manje zlo: vrlo efikasan arbitražni postupak sa potencijalnim ishodom da ta strana izgubi pravo na domen ili potencijalna milionska šteta? Ko uostalom na sebe može da preuzme rizik odluke da se prvo dve nedelje pregovara, a potom pokreće pravni postupak.

Na kraju, koliko je zaista dobronameran gospodin Čučković?

U međuvremenu Čučković je registrovao i domen eIntesa.rs. Isto tako, analizom sadržaja objavljenih na internetu, pa verujem i vama jednako dostupnog, zaključujem da ovo nije prvi domen koji je Čučković registrovao, pa pokušao da proda, već ko zna koji po redu. Jedno je biti sentimentalno bolećiv prema običnom građaninu koji je bez znanja registrovao sajt eintesa jer mu se firma tako zove i na tom sajtu promoviše nešto što nema veze sa uslugom banke. Ovo što Čučković radi je nešto sasvim drugo i čini mi se da postoji i engleski termin za tako nešto – cybersquatting.

Stojim vam na raspolaganju za sve dodatne informacije i pojašnjenja.

S poštovanjem,

Maja Kolar
direktor Sektora za marketing i komunikacije
Banca Intesa Beograd

Ne znam da li sam dobro shvatio, ali radi se o dva odvojena događaja koji su se desili nevezano. Prvo je Čučković ponudio banci saradnju ili šta već i oni su mu odgovorili da nisu zainteresovani. Case closed.

Zatim je neka druga sluba te banke i to u centrali, nekako na internetu naišla na sajt na tom domenu i sajt prepoznala kao neovlašćeno korišćenje znaka i imena banke koji potencijalno mogu da dovedu do ozbiljnih zloupoterba kao što je phishing pa je reagovala kako je reagovala.

Da li je banka mogla da postupi fleksibilnije? Mogla je. Ali, zašto je taj domen i sajt uopšte bio aktivan ako je pokušaj uspostavljanja saradnje sa bankom propao jer je banka saradnju odbila?

Taj sajt je imao nekakvu funkciju dok su trajali pregovori, ali kada su ni završeni, on više nije mogao imati tu istu svrhu koju predstavlja Čučković.

Ko me zna, zna da imam vrlo loše mišljenje o banci Inteza i to naročito zbog njihovog nekorektnog odnosa prema klijentima, ali j au ovomslučaju nemogu tek tako da ih napadnem. skloniji sam dapoverujem da j eČučković u stvari hteo da zaradi na celoj stvari pa mu ideja nije prošla.

Sklon sam da uvek podržim svakoga ko se obruši na bilo koga ko domene registruje samo sa namerom da ih preprodaje.

I pored sve crno-belo-sivo price, meni se ovaj genericki odgovor uopste ne dopada. Neodoljivo me podseca na cuvenu frazu kako se „sa teroristima ne pregovara“, ali i pored najbolje volje ne vidim smisao u tako tvrdom stavu, osim ako je Banku naprosto bas briga za to sta par (desetina ili sad vec stotina) njenih klijenata ima da kaze o celoj stvari. Zar nije logicno da se pokusa sa spustanjem lopte, i nekakvim dogovorom, pogotovo sto su sanse da preko arbitraze dobiju ovaj domen minimalne. Najjeftinije i resenje koje bi ja ocekivao od odgovorne banke je da pokusa prvo da se dogovori vansudski za neku razumnu sumu bez mnogo talasanja, pa tek ako to propadne da krene da preti tuzbama.

1. Dobro da je neki postupak, makar bio delimično istinit, pokrenuo akciju i nagnao banku na reakciju. Posle ovog će morati da shvate da se u današnje vreme mora svakodnevno i svuda štiti i graditi reputacija. A ako su u bankama imalo pametni, shvatiće koji imidž imaju i da je taj imidž kreiran u kontaktu klijenata sa osobljem.

2. I bloger i twiteraši bi iz ovog trebali izvesti pouku da ne daju ‘olako’ pažnju svakome i svačemu i da cene svoju moć.

Na ovom slučaju može se napraviti case-study za studente kako treba da se odvija PR, aspekti u modernom vremenu itd.

Ovde je u stvari u pitanju tipično domaće ponašanje. Ako je neko jak i velik onda je odmah i zao. Neću nikako da branim niti jednu banku, ali da ja napravim kiosk, okačim logo MC DONALDS i poašljem im poruku da dođu da pogledaju, pa ako im se svidi mogu i neku kintu da mi daju, da li bi mogao išta drugo da očekujem osim tužbe za zloupotrebu logotipa (iako nisam počeo da prodajem leskovačke pljeke u tom objektu)?

Ljudi misle da je internet nešto apstraktno i da tu mogu da rade šta god žele i da im se ništa ne sme zameriti? Objaviti nešto na internetu je isto kao i objaviti to u novinama, na TVu ili isto to uraditi u stvarnosti (kao pomenuti mc Donalds… kako god se pisalo to).

I opet, nikako ne želim da branim banku, ali ako neko napravi sajt, pa na njega stavi logo banke, pa onda i link za LOGIN na elektronsko poslovanje (i sve to bez dozvole), to je u svakoj normalnoj zemlji krivično delo, pa makar kao PHISHING u pokušaju.

Žao mi je što je čovek upao u nevolje, verovatno nije ni pretpostavljao šta će da mu se desi, ali i da je napravio McDonalds kiosk ne bi bolje prošao :)

ODLIČAN TEKST!

Dokle god mislim da je njegov potez bio neobično detinjast, amaterski i bizaran; oni su to podigli na previsoki nivo i stavili ga pred svršen čin. Sigurno je postojao drugi način da se ovo reši. Obe strane su ispale neobaveštene o osnovnim stvarima.

I još sam ja dobro prošla kad je Societe Generale htela da mi naplati 100 € za troškove održavanja kartice koju mi nikad nisu isporučili. Ajme..

Pitam se da sam na poziciji Maje Kolar, da li bih ( MPR-ovi) imala/li vremena da odgovaram/ju na pitanja blogera ? U Srbiji ih ima, „samo“ nekoliko hiljada!
Pa dobro, odgovorila bih najuticajnijima.
Uostalom, sto bih se uznemirava oko „blogerske prasine“, kad su mediji mirni.
Svako cudo za tri dana.
Ma, ne ide se svaki dan na promotivno putovanje u New York !

Ova priča pokazuje pravu „sivu“ (ni crnu, ni belu) karakteristiku realne komunikacije:

– G. Čučković izgleda nije baš sve uradio onako kako je tvrdio (iz Inteze tvrde da je ipak tražio pare, što je logično), i kao što je Miloš rekao on je napravio grešku u koracima da iz Banke pomisle da pravi Phishing sajt.

– Banka je svakako pokazala da sistem veoma kvalitetne komunikacije direktora komunikacija nije automatski prenosiv i na sve zaposlene, što bi moglo da znači da bi im godilo malo (ili malo više) internih obuka za komunikaciju zaposlenih, da ne dobijaju pritužbe za rogobatno ponašanje.

– I svakako bi mogli malo više da se posvete učenju online konverzacije.

Inače, na žalost je činjenica da većina blogera retko u svojim pisanijima uzima u obzir mišljenje druge strane (kada se neko napada zbog nečega, argumentovano ili ne), i nadam se da će ovaj tekst zamisliti sve one blogere koji pretenduju da ih smatraju ozbiljnim u kreiranju bloga.

Lepo sklopljeno i pogadja u srz problema – oni ne samo da su ga tuzili, nego im je to sasvim normalno i OK da ga tuze bez ikakvog kontakta i molbe da ukloni tu stranu…
Dakle, ovde nije problem u PRu, nego u stavu te kompanije. Meni je to, iskreno, potpuna katastrofa. Zvuci kao „ma sad ces ti mali misu da vidis sta cemo da ti napravimo“ (mada se verovatno niko nije ni iznervirao toliko da izjavi tako nesto, nego je proces verovatno automatizovan i to im je verovatno 1 od 100 tuzbi tog dana).

Usudicu se da ih uporedim sa Microsoft-om – oni su isto tako postali ogromni i bili grubijani a proizvod im je bio prosecan – i onda su se korisnici pobunili i tu negde su nastali virusi…
Sad im dzaba i sto su napravili sjajan Windows 7 – lose percepcije se nisu oslobodili… a ni virusa…

Savetujem madam Kolar da procita „6 sesira za razmisljanje“ Edvarda de Bona i pre te brze i sinhronizovane akcije njene kolege i ona isto tako brzo i sinhronizovano pokusaju da stave neki od drugih sesira na glavu i da tek onda delaju.
I savetujem da se ne poziva na procedure – to je osnovni pokazatelj odbrambenog stava i lose organizacione kulture te kompanije. Ako ne valja procedura – pa promeni je, pobogu. Ne placa te kompanija da samo pratis procedure – to moze i racunar bez tebe.
Krajnje dobronamerno ovo mislim – uopste me ne zanima sto je ovo Intesa. Mogla je da bude i kompanija za koju radim ili bilo koja druga – svejedno je. To jednostavno nije fer. Niti razumno.

Pozdrav,
Nikola

„Zbog činjenice da je na sajtu bez dozvole postavljen logotip Intesa Sanpaolo, te da se na sajtu promovišu usluge elektronskog bankarstva Banke“

Ovo može biti ključni uzrok Intezine (re)akcije, ako je na sajtu zaista bio postavljen neki sadržaj koji je naslućivao brend banke, što se vidi po screen shotu. Možda je Čučković samo želeo da što bolje prezentuje svoju ideju kada je poslao svoj mail tako što je na sajt eintesa.com stavio neki primer, ali je time, na neki način, napravio grešku u koracima.

Mada opet mislim da su mogli ljubazno da ga zamole da sadržaj ukoloni i da dogovore sa njim preuzimanje domena, iako su odbili ponudu za finansiranje projekta. Jer je ponuda bila da za uzvrat „pogledaju“ projekat a ne da ga „podrže“, barem tako piše „druga strana“ :)

Sve u svemu, odličan tekst. Mada je trebao da ga objavi neko drugi i na nekom drugom mestu, recimo na zvaničnom blog-intesa.com ;))