Mada ne jer sam je tajila. Činilo mi se da niko ne bi razumeo.
Zamislite: poslovna žena sa doktoratom, vodi uspešan biznis u surovom poslovnom svetu, ključna govornica od SAD do Singapura, na Forbes listi, proglašena jednom od 100 najboljih preduzetnica u Evropi i njena tajna je… meditacija?
Znam kako bi to zvučalo. Vidim taj osmeh – ljubazan, pomalo snishodljiv. „Dobro, Gaga… ok.“
A priznajem vam da je pre svakog velikog skoka u mojoj karijeri stajao dubok unutrašnji rad. Pre svake važne odluke, pre svakog preokreta, pre svakog „kako je to uspela“ koje ste pomislili nakon što sam nešto uradila, tišina. Ona vrsta tišine koju većina poslovnih ljudi nikada ne iskusi, jer im se čini da nemaju vremena za nju. Ili da nije za njih.
Danas to delim jer je vreme. Jer sam sigurna da može da pomogne i drugima. I jer je previše dokaza da bismo ovu tehniku ignorisali. A ako neko misli da to nije ozbiljno, neka pogleda šta sam postigla. Samo neko ko je sam neozbiljan može nazvati neozbiljnim ono što me je dovelo dovde. Ali da budem iskrena, danas mi ni to nije važno. Važno mi je samo da prenesem ono što radi.
Da umem, prvo moram da razumem
Ja sam štreberka. To kažem s ponosom.
Kada sam prvi put čula za meditaciju, nisam bila ni impresionirana ni oduševljena. Bila sam radoznala. Ali i sumnjičava.
I onda sam probala. I pakao je bio umiriti misli. Glava ne prestaje da radi. Misli skaču. Telo se vrpolji. I pomisliš: ovo nije za mene. Možda za nekog ko ima vremena da sedi u lotos pozi na himalajskom vrhu. Ne za ženu koja za tri sata drži prezentaciju, a pre toga treba da razveze decu po školama i treninzima, svrati do pošte i isfenira se.
Ali bila sam uporna. Jer sam osetila da tu ima nešto.
Krenula sam školski. Onako kako jedino znam. Ja da nešto umem, prvo moram to da razumem. Timeline Healing do master nivoa. Transcendentalna meditacija. Energetska medicina. Integrativna meditativna tehnika. Deset godina učenja i primene. Pravila sam beleške kao da spremam drugi doktorat: razlagala koncepte, tražila logiku iza svakog koraka, kopala po naučnim radovima, čitala stotine dokumenata i studija, izvrtala, čačkala, oponirala i slagala zaključke. Napravila sam internu beležnicu od preko sto strana da razložim svaki koncept koji sam naučila, svaki zakon koji stoji iza toga, svaki rad koji to potvrđuje, ali i one koji ih opovrgavaju.
I onda se desio preokret.
Jedan moj učitelj mi je objasnio razliku između tri stanja. Prvo: actor, reaguješ na sve(t). Neko te iznervira, ti ospeš paljbu i goriš iznutra. Desi se kriza, gasiš požar. Živiš u reakciji.
Drugo stanje je observer, posmatraš sebe kako reaguješ. Vidiš da se ljutiš, ali razumeš zašto i zapravo nisi suštinski pomeren. Vidiš obrazac. Stojiš korak iznad scene sopstvenog filma.
Treće je creator, shvatiš da si ti kreacija i kreator u isto vreme. Da nisi samo glumac u filmu koji neko drugi režira. Nisi ni publika. Ti si i film i režiser. I kamera i svetlo. Ti si sve! I to je za mene sve promenilo!
Danas meditiram i kada ne meditiram. Kao na prekidač uđem u stanje unutrašnjeg mira. Decenija je bila potrebna da stignem na ovo mesto. Ali svaki minut je vredeo.
Šta sam našla dok sam kopala
Kada pričam o meditaciji, ljudi često pomisle na kristale i žalfiju. A ja pomislim na Ajnštajna.
Ono što mnogi tretiraju kao misticizam, zapravo je metafizika. I ta reč je divna kad je razložiš. Meta-fizika. Fizika iznad fizike. Fizika koja obuhvata i fizičko, ali ide dalje od njega. I upravo to je najveća moć metafizičkog: što JESTE utemeljeno u fizici.
Ali znam kakva pitanja pokreće ova tema. Čula sam ih sto puta i sama sam ih postavljala. Hajde da ih prođemo jedno po jedno.
Kako da verujem u nešto što ne vidim?
Ovo je bilo moje prvo pitanje. Potpuno racionalno. I mislim da je to validno pitanje. Ali hajde da ga malo razložimo i presložimo.
Ljudsko oko registruje svetlost u rasponu od 380 do 700 nanometara i to je ono što zovemo vidljivim spektrom (Newton, 1704, Opticks). Ali iznad tog raspona postoje ultraljubičasti zraci, rendgenski zraci, gama zraci. Ispod njega je infracrveno zračenje, mikrotalasi, radio-talasi. Sve to postoji oko tebe, sada, dok čitaš ove redove. Ne vidiš ništa od toga. Ali teško da ćeš reći da ne postoji.
Isto važi za zvuk. Čuješ frekvencije od 20 do 20.000 herca. Pas čuje do 65.000. Delfin do 150.000. Ultrazvukom gledamo bebe u stomaku, pa zvukom koji ne čujemo vidimo život koji još nismo upoznali. Ceo jedan paralelni svet se dešava van dometa naših čula.
A vidi sada ovo. Ljubav. Ne vidiš je. Ne možeš je izmeriti na vagi. Nećeš je naći pod mikroskopom. Ali da li iko može da ospori da postoji? Strah. Ne vidiš ga. Ali osećaš ga u svakoj ćeliji tela. Misao. Nema boju, nema zvuk, nema težinu, ali menja odluke, menja odnose, menja karijere, menja živote.
To što nešto ne vidimo ne znači da ne postoji. To što nešto ne razumemo ne znači da nije stvarno, stvarno ti to kažem.
Dobro, ali priča o energiji je… magla. Gde je tu supstanca?
I to sam se pitala. Dok nisam razložila.
Jedna specijalna teorija dala nam je 1905. najpoznatiju formulu na svetu: E = mc². Masa i energija su isto. Doslovno. Stolica na kojoj sediš je energija. Ekran koji gledaš je energija. Tvoje telo je energija. Sve u univerzumu je energija u različitim oblicima i stanjima. Sve je E.
E, to uključuje i tvoje misli. Mozak troši dvadeset posto ukupne energije tvog tela, a radi na svega dvadeset vati, kao mala sijalica (Raichle i Gusnard, 2002, „Appraising the brain’s energy budget“, Proceedings of the National Academy of Sciences). Ta sijalica u našoj glavi je deset puta energetski zahtevnija po gramu od mišića. Svaka tvoja misao je električni impuls, elektrohemijski signal koji putuje nervnim vlaknima brzinom do 120 metara u sekundi. Svaka misao troši energiju, preusmerava energiju, menja energiju.
Onda, u fizici, energija i rad se mere istom jedinicom, a to je džul. Energija je sposobnost da se rad obavi. Ista stvar, dve strane iste medalje. Misao se pretvara u odluku, odluka u akciju, akcija u rad koji donosi rezultat. Znači:
Misao = Energija = Rad.
Skoro kao poezija, možda i lepše!
Zakon očuvanja energije (prvi zakon termodinamike) kaže da se ta energija ne može ni stvoriti ni uništiti. Samo menja oblik. Toplota postaje rad. Svetlost postaje hemijska energija u listu biljke. I tvoja misao, ta naizgled beznačajna, nevidljiva misao – uvek postaje nešto. Pitanje je samo šta?
Energija ne da nije maglovita priča. Energija je najtvrđa činjenica koju fizika poznaje.
Ali ja već radim najbolje što znam. Zar nije dovoljno da radim više pa da sve stignem i posložim?
Dugo sam mislila da jeste. I uverila sam se da nije.
Da, rad je ključan. Entropija (drugi zakon termodinamike) kaže da nered u svakom sistemu uvek raste. Bez ulaganja energije, sve se raspada. Dečija soba se neće sama počistiti. Led se topi. I um, prepušten sam sebi, postaje arena briga, strahova i mentalnog šuma. Svojim klijentima godinama ponavljam: samo RAD održava RED. Nerad stvara nered. Važi za kompanije, za brakove, za tela… važi i za naše umove. Pisala sam i o tome.
Evo zamke! Kada sediš u kancelariji i nervozno razmišljaš o tome šta će reći klijent, ta misao troši istu energiju kao i misao o rešenju problema. Strah troši isti džul kao i kreativnost. Briga o prošlosti koristi isti resurs kao i planiranje budućnosti. Tvoj um ne pravi razliku – on samo troši. A ti (ne)biraš na šta.
Znači nije dovoljno da radiš. Ključno je kako radiš. A kako radiš zavisi od tvojih misli. Jer misli su ono što usmerava tvoju energiju ka rešenjima ili ka problemima, ka redu ili ka haosu, ka rastu ili ka stagnaciji.
Ono što frekventno radiš, postaje tvoja frekvencija. Frekventno brineš? Frekventno se žališ? Telo i um se kalibriraju na tu vibraciju. Frekventno radiš na sebi, vetriš misli, održavaš unutrašnji mir i jasnoću? Onda to postaje tvoje uobičajeno stanje. Tvoja nova priroda.
Ono što frekventno radiš, postaje tvoja frekvencija.
Zato ti nije potrebno više rada. Potrebna ti je svesna kalibracija. Kalibracija podrazumeva podešavanje instrumenta prema određenoj meri. Tvoj um je instrument. Meditacija ga podešava na po tebe dobru frekvenciju. Nema tu magije ni maglovitosti. To je čista fizika!
Može li se ovo zaista dokazati?
To je bilo moje poslednje pitanje. Ono najupornije. I odgovor je: može. Već je dokazano. I upravo je to ono što sam zaključila u tom svom desetogodišnjem istraživanju.
Mogla bih da ostanem na fizici i filozofiji. Ali evo i dokaza iz laboratorije.
Studija objavljena bukvalno pre neki dan u časopisu Neuroscience of Consciousness (Pascarella i saradnici, Italijanski nacionalni istraživački savet u saradnji sa Univerzitetom u Montrealu) ispitivala je kako meditacija menja moždanu aktivnost kod monaha sa prosečnih 15.000 sati meditativne prakse. Koristili su tehnologiju koja meri magnetna polja mozga i mašinsko učenje za analizu podataka.
Meditacija ne odmara mozak. Ona ga preoblikuje.
Mozak tokom meditacije dostiže stanje koje naučnici zovu brain criticality – optimalnu ravnotežu između haosa i reda. Zamisli to ovako: tvoj mozak je orkestar. U haosu, svaki muzičar svira šta hoće. U preteranom redu, svi sviraju istu notu. A u onoj tački savršene ravnoteže – nastaje simfonija. Dovoljno strukture da muzika ima smisao, dovoljno slobode da bude živa. Karim Jerbi, neurolog sa Univerziteta u Montrealu i koautor studije, objašnjava: u tom stanju mozak je dovoljno stabilan da pouzdano obrađuje informacije, a dovoljno gibak da se brzo prilagodi novim situacijama.
Evo nalaza koji me je najviše pogodio. Kod najiskusnijih monaha, razlika između moždanog stanja tokom meditacije i tokom običnog odmora je gotovo nestala. Njihov mozak u mirovanju već funkcioniše kao mozak u meditaciji.
Kada sam pročitala tu rečenicu, naježila sam se! Jer to je tačno ono što živim. Meditiram i kad ne meditiram. Kao na prekidač. Nauka je dokazala i opisala rečima ono što sam osetila telom nakon godina prakse.
I to nije sve. Meta-analiza 163 studije o različitim tipovima meditacije (Sedlmeier i saradnici, 2012, Psychological Bulletin) pokazala je statistički značajne efekte na smanjenje anksioznosti, stresa i negativnih emocija, uz povećanje pozitivnih emocija i kvaliteta života. Harvardski istraživači (Lazar i saradnici, 2005, NeuroReport) su utvrdili da meditativna praksa dovodi do merljivog povećanja gustine sive mase u prefrontalnom korteksu koji je deo mozga zadužen za donošenje odluka, pažnju i emocionalnu regulaciju. Hölzel i tim sa Harvarda (2011, Psychiatry Research: Neuroimaging) potvrdili su da već osam nedelja meditativne prakse menja strukturu mozga.
Istraživanja Transcendentalne meditacije (TM) posebno su pokazala vezu između redovne prakse i povećane koherencije moždanih talasa kod poslovnih ljudi, što se direktno povezuje sa boljim donošenjem odluka, većom kreativnošću i otpornošću na stres. Ray Dalio, osnivač najvećeg hedž fonda na svetu (i autor čuvene knjige “Principles”), kaže da je TM „najveći pojedinačni pozitivni uticaj“ na njegov život i da je principe meditacije ugradio u kulturu kompanije.
Brojne korporacije praktično primenjuju zaključke o kojima ovde pričamo. Salesforce je napravio sobu za meditaciju na svakom sprat u svom sedištu u San Francisku. Google je osmislio program „Search Inside Yourself“ kroz koji je prošlo na hiljade zaposlenih. Apple dozvoljava zaposlenima trideset minuta dnevno za meditaciju. Goldman Sachs, General Mills, Bank of America, svi su pokrenuli slične programe za zaposlene. Ne znam da li vam je ovo bilo poznato, ali ja smatram da je to ozbiljan indikator koliko praksu meditacije uspešni smatraju praktičnom.
Merenja. MRI snimci. Statistike. Kontrolne grupe. I kompanije koje su prepoznale da ovo radi. Ali i da ne radi, šta loše može da uradi malo unutrašnjeg mira?
A gde je mir?
U mom razvojnom kompletu napisala sam rečenicu koja je možda najvažnija od svih koje sam ikada napisala:
„Mir je u tebi. Nije van tebe. Niko ti ga ne može oduzeti i niko ti ga ne može dati.“
Zameni reč mir sa sreća. Sa uspeh. Sa fokus. Sa jasnoća. I dalje važi.
Poslovni ljudi se previše oslanjaju na ono što je spolja. Na tuđe inpute, tuđa znanja, tuđa iskustva, tuđa mišljenja. Na nove strategije, nove alate, nove trendove. Investiraju u MBA programe, u konsultante, u softver za produktivnost, u poslovne konferencije i sve to ima vrednost.
Ali šta sa svim tim? Sve što pokupimo spolja, naše će misli pretvoriti u rad. A kakav će taj rad biti, zavisi od toga kakvi smo i kako mislimo. Kada smo iznutra u redu, onda umemo da uredimo i ono spolja: da od svega što naučimo napravimo nešto dobro, da dovedemo red u haos života i posla.
Mi smo mera sveta. Početak i kraj svega. A mi smo poslednje mesto na koje gledamo.
Šta se zapravo menja?
Previše je naučnih dokaza, previše ličnih iskustava i previše praktičnih rezultata da bismo ovu tehniku ignorisali. Ne kažem da je meditacija jedini odgovor. Znam da nije. Kažem da je ozbiljan, proveren, vredan alat koji većina poslovnih ljudi još nije probala ili je probala pogrešno i odustala prebrzo.
I nije važno kako to zoveš. Meditacija. Tihovanje. Molitva. Kontemplacija. Naziv nije bitan. Bitan je čin: praksa svesnog usmeravanja misli i pažnje, pa time i energije, ka onome što je dobro za nas.
Ja sam počela tako što sam snimala meditacije sebi. Nisam bila disciplinovana da bez vođstva meditiram sama, trebao mi je glas koji me vodi.
I onda sam, slučajno i pomalo stidljivo, podelila neke od tih snimaka sa svojim mentijima. Bili su suočeni sa izazovima kroz koje sam i sama prolazila, a ove tehnike su meni bile od neprocenjivog značaja. Očekivala sam pristojno klimanje glavom. Dobila sam oduševljenje. „Gago, ovo mi je promenilo jutro.“ „Pustila sam ovo pre sastanka i bila sam druga osoba.“ „Imaš li još?“
Danas, kada pričam sa ljudima koji su počeli da ih koriste, čujem iste stvari iznova. Glava im je radila non-stop, danju i noću, kao mašina koja nema dugme za gašenje. A onda su naučili da se resetuju za svega nekoliko minuta. Ne sutra. Ne na godišnjem. Sada, danas, pre sledećeg sastanka.
Odluke su donosili pod pritiskom, u žurbi. A onda su otkrili da postoji pauza između događaja i reakcije i da u toj pauzi živi mudrost.
Fokus im je bio kao rasuto svetlo. A onda su naučili da ga skupe u jednu moćnu tačku.
Mislili su da je meditacija za jogije i hipike, ne za poslovne ljude. A onda su shvatili da je to alat kao i svaki drugi: praktičan, konkretan, efikasan.
Sve to sam i sama iskusila, kroz ceo proces sam prošla i ja. Radi mnogima, radi meni, radi mojima, volela bih da radi za sve.
***
Upravo pripremam prvi kanal u regionu sa poslovnim meditacijama. Kratke audio vežbe od tri do petnaest minuta za konkretne poslovne situacije. Tri minuta pre važnog sastanka da se smiriš i centriraš. Pet minuta posle stresnog poziva da resetuješ nervni sistem. Deset minuta vikendom da očistiš nedelju iza sebe i napuniš baterije za novu. Praktičan alat koji možeš da koristiš u autu pre prezentacije ili u pauzi za ručak.
Malo moje energije, koja se promišljeno pretače u rad da uvede red u naše zahtevne živote.
Više uskoro.
2020
Komentari