Reči

Sve su to neki ciklusi.
Neki magični krugovi. Neki čudan red.
Tako ide dole, ne sasvim ali ipak dovoljno, pa goooooore, prilično visoko… sve… Eto, neke teorije se time bave, ne znam…

Intersuju me reči. Kakva čudna tvar… sa njima toliko toga se može.
Evo, npr. sa njima kažemo šta mislimo; kažemo to jasno, glasno ili tiho… uz njihovu pomoć misli i pojave dobijaju konture i boje. Rečima pokazujemo i šupljine našeg duha, te fine tkanine koja je vrlo transparentna kada je odenu reči.

Rečima često ni ne govorimo. Najčešće, tačnije, sa njima izgovaramo neke nemušte, sitne stvari… ma da, i bolje tako… velike se reči ionako ne govore. Na primer, takve reči ja živim, ja ih udišem i izdišem… ne govorim ih… posebno ne pre ponoći…

Nekada sam govorila jasnije; nisam doduše jasnije mislila, ali sam jasnije osećala, pa takve behu i reči.
Sada ne govorim, radije slušam… najradije osluškujem.
Ne osećam jasno, ali su osećanja vrlo snažna.

Te reči koje nekako spominjem, nisu za sve. Svi iz njih nešto čitaju. Ono što sam napisala, međutim čućete samo ukoliko zatvorite oči.

Blizu je, sasvim je blizu…

Dobro jutro.

D Dj

Još o rečima…