Upoznajte čoveka koji će učiniti da vaš um zasija

Veoma brinem o tome da dobro razmišljam. Čitam, promišljam, debatiram, pišem, kreiram nove ideje, pregovaram, propitujem i provociram. Zabavljam se sa igricama za um, rešavam zagonetke i mentalne puzle. Biti korak ispred i nije tako teško kada možemo učiti od najboljih, a oni su zapravo baš blizu.

Imala sam to zadovoljstvo da upoznam i da učim lično od Edvarda de Bona – oca lateralnog mišljenja. Pre nekoliko godina upoznala sam i Rolfa Dobelija čije knjige „Umetnost jasnog mišljenja“ & „Umetnost dobrog života“ posedujem sa autorovim potpisom. Takođe, u mojoj kolekciji „mentalnih poslastica“ su i sve knjige Pola Sloana – pisca, predavača i savetnika u oblasti kreativnog mišljenja. Završila sam sve njegove obuke i seminare i smatram ga jednim od najzanimljivijih autora današnjice na ovom polju. Poželela sam da ga za moj blog intervjuišem, pa vam prenosim neke od odgovora našeg inspirativnog i sadržajnog Zoom intervjua.

Nadam se da ćete uživati!

DDj: Da li si ikada upoznao normalnu osobu koja nije bila u stanju da unapredi svoju sposobnost mišljenja?

PS: To je dobro pitanje. Želim da verujem da je odgovor odričan, ali možda ipak ima ljudi koji za to nisu sposobni. Mislim da većina može da unapredi svoje veštine mišljenja, ali to nije pitanje mišljenja već stava. Ukoliko posedujete stav koji je takav da se opirete promeni i imate fiksirani mind-set, biće veoma teško. Prvo morate promeniti stav. Mislim da svaki čovek koji može da promeni stav može da promeni svoj život.

DDj: Kada govorimo o veštinama mišljenja, koje bi izdvojio kao najznačajnije za vreme u kojem živimo, kako za preduzetnike tako i za korporativne menadžere? Koje su to veštine koje je poželjno da razvijamo?

PS: Mislim da moraš negovati otvoreni um i biti spreman da razmotriš različite i čak sasvim opozitne ideje. Moraš biti uvek spreman da promeniš mišljenje, što mnogi mnogi ljudi zaista nisu. I evo ukoliko pogledamo SAD – dve strane političkog spektra imaju toliko kruta suprotna mišljenja i u potpunosti se opiru da priznaju da i jedni i drugi možda greše. Isto je i ovde u Britaniji na temu Bregzit debate – dve strane imaju sve čvršće opozitne stavove i nikako da pomire gledišta.

Opet, jedna od najvećih ironija savremenog sveta je i to da nam društvene mreže i internet navodno daju mogućnost da dođemo do različitih pogleda na stvari, a mi ih koristimo da potvrdimo stavove koje već imamo. Nekako ispada da funkcionišemo u nekoj gluvoj sobi gde slušamo ljude sa sličnim pogledima, sličnih stavova i mišljenja našim sopstvenim. Sve to nas ojačava u predrasudama i ne doprinosi stimulaciji otvorenosti. Šteta, zaista šteta.

Predlažem vam da namerno uzimate u obzir mišljenja koja su sasvim oprečna vašem. Jednostavno recite sebi „Možda grešim“. Kad god se neko žali na vas ili vas kritikuje, jednostavno promislite da li možda ima osnova za to što govori. Kada god mene neko kritikuje, a ja sam kao i svi drugi – nikako mi ne prija kritika, kažem „Možda ima nešto u tome što govori“ i promislim bar na tren.

DDj: Još jedan od odličnih saveta koji se provlači kroz gotovo sve tvoje knjige je da promenimo pretpostavke koje imamo. Ne samo da treba da razmotrimo mogućnost da nekada nismo u pravu, već čak i mogućnost da skroz grešimo!

PS: „Šta ako je suprotno tačno?“ je veoma moćno pitanje. Tako da nekada ne samo da treba da radite nešto drugačije, već možda sasvim suprotno! Možda je karantin bio najbolja opcija, ali šta ako je sasvim suprotno (da svi slobodno šetamo) bila najbolja opcija za sve?! Pitajte se takva pitanje i makar na momenat razmotrite odgovore.

DDj: Meni to zvuči kao da je tvoj savet da treba da budemo radoznaliji?

PS: Da, tako je. Ali mnogi ljudi ne žele da izgledaju blesavo na poslu. Neće da deluju neozbiljno. Čak žene više nego muškarci ne žele da deluju neozbiljno postavljajući neuobičajena pitanja. Ali neko nekada mora postaviti i neuobičajena pitanja. Šta ako trenutne procedure ne valjaju? Postoji li bolji put da ovo uradimo? Mislim da idemo pogrešnim putem i da treba da razmotrimo sasvim drugačiji – to su sve čak opasna pitanja jer dovode u pitanje kredibilitet autoriteta. Takvim pitanjima talasate i ljuljate drugima brod. Potrebno je dosta hrabrosti da bismo bili radoznali i otvorenog uma.

DDj: Ali ja stvarno verujem da ako probate i dopadne vam se, zadržaćete takav stav! Tako je sa mnogim sjajnim stvarima u životu. U jednoj od tvojih knjiga, čini mi se „Razmišljaj kao inovator“, podelio si mnoge inspirativne priče ljudi koji su bili dovoljno radoznali i dovoljno hrabri da uzdrmaju svoje oblasti delovanja.

PS: Evo jedno pitanje za tebe – ko je najpoznatiji srbin na svetu? 

DDj: Trenutno Novak Đoković.

PS: Novak Đoković, da. Zašto Novak Đoković servira duplu servis grešku? 

DDj: Ne mogu reći da znam, iako je bio moj klijent godinama.

PS: Pričam o Novaku i Rodžeru na svojim radionicama i pitam ljude „Zašto Novak Đoković servira duplu servis grešku?“ Ukoliko gledate neki njegov neizvestan meč, verovatno će servirati 5 ili 6 ili čak sedam duplih servis grešaka. Ali on to zaista ne mora. Lako bi mogao da odservira drugi servis ukoliko bi se samo malo povukao, učinio ga sigurnim. Ali on gura! I on i drugi veliki igrači serviraju duple servis greške. Zašto to rade? Zato što žele da učine dodatni pritisak i otežaju protivniku. Oni su spremni da prihvate grešku kao cenu toga da uvek iznova moraju da pomere granicu. 

Postoji optimalan broj duplih servis grešaka koje treba da napraviš u toku meča, ali taj broj nije nula. I evo jedne poruke za tebe i tvoje klijnete: Postoji optimalan broj grešaka koje treba da napravite svakog meseca i taj broj nije nula. Servirajte više duplih grešaka, grešite češće zato što ćete tako pomerati granice i saznavati nove stvari – više ćete se truditi. To će, naravno, da znači da stvari neće uvek biti sjajne. Ali, ako ne pomerate granice i ne pravite greške, to znači da se ne trudite dovoljno. To je lekcija koju nas Novak Đoković uči.

DDJ: To je sjajna lekcija. Pobrinuću se da nam da svoje mišljenje o tome :) U svojim se knjigama i sam često pitaš ono što i meni svako toliko prođe kroz um – Gde bismo bili kao društvo i civilizacija kada ne bi bilo radoznalih ljudi, ljudi koji pokušavaju, koji su dovoljno hrabri da rizikuju i voljni da menjaju svoje mišljenje i društvene paradigme?

PS: Da Dragana, ti radikalni, ti buntovnici – ti ljudi su oni ljudi koji menjaju svet! Ti ljudi koji su spremni da prekrše pravila, da probaju nove stvari – baš ti ljudi sve nas vode ka napretku. Ali njima je teško jer ih većina kritikuje i sputava. Oni su inovatori i u knjizi „Razmišljaj kao inovator“ pišem o mnogima od njih; o Donu Estridžu iz IBM-a, Aniti Rodik iz Bodi šopa i mnogim drugim izuzetnim ljudima. Već smo mnogo puta to rekli – ljudi koji su spremni da propituju su oni koji su sposobni da menjaju svet. Svima su nam potrebni takvi ljudi i takvi lideri – oni koji propituju i nemaju problem da promene mišljenje.

Moramo biti spremni da kažemo „Imao sam pogrešan pristup i potrebno je da promenimo kurs i da radimo nešto drugo/drugačije“. Potrebno je mnogo skromnosti i hrabrosti da to uradimo. Oni koji to mogu, mogu da promene svet. Ukoliko ste lider i priznate grešku – mediji će to označiti kao znak slabosti. Ali to je, zapravo, znak snage. Isto tako je znak snage i kada tražimo pomoć.

DDj: To izvesno zavisi i od lekcija koje smo naučili u detinjstvu, te od ideja i inspiracija koje smo primali još kao klinci. Primera radi, moj je otac uvek govorio da samo mrtvi i glupi ljudi ne menjaju mišljenje. Pa ukoliko smo živi i nismo glupi, moraćemo da promenimo mišljenje s vremena na vreme; mi se menjamo jer rastemo, jer imamo nove spoznaje i iskustva pa nam, sledstveno i mišljenje mora biti drugačije. Kada sam imala 10 godina prihvatila sam činjenicu da ništa nije trajno, da je moje znanje ograničeno i da će me svaki korak i svako novo znanje menjati. 

Zato ohrabrujem druge da rade sa svojom decom. Klinci žele da uče. Ukoliko naučime decu da je sasvim u redu da kažu kada nešto ne znaju, kada pogreše, da traže pojašnjenja možda nam i društva postanu bolja.

Kada je, ako je ikada, previše teško ili kompleksno da osoba promeni svoj mind set? Jer sve je u tome. Kada je ta promena nemoguća ili preteška za čoveka?

PS: Pa, može biti veoma veoma teško, ali rekao bih da nikada nije nemoguće. Ali tu je ta takozvana greška uloženih sredstava (the sunk cost fallacy). Ova logička greška govori o tome da što više napora i vremena uložimo u neki projekat sve nam je teže da promenimo kurs ili da ga batalimo. Pošto smo proveli mnogo sati, čak godina radeći na nečemu ili nekome, pošto smo uložili dosta novca, teško nam je da priznamo da smo pogrešili iako je to čak sasvim jasno. I sada, zamislite koliko je to teško liderima i CEO-ima da kada preuzmu kompaniju i vode je u određenom smeru na posletku priznaju da su pogrešili.

Teško je i političarima da priznaju da su se neke njihove politike pokazale pogrešnim i da je trabalo da ih promene ranije. Tako se desi da budu kritikovani i ako priznaju da su pogrešili i u slučaju da nastave sa pogrešnim politikama. Najčešće samo nastave po starom. Razumem da je teško priznati grešku, ali nekad je to zaista neophodno.

DDj: Očigledno smo zagušeni zabludama i predrasudama. Sakupljam te logičke greške u mišljenju već duže vreme stavljajući ih na papir kako bismo mogli da ih posmatramo u kontekstu. Mišljenja sam da ukoliko ih ne stavimo u kontekst, nećemo biti u prilici da ih primetimo ili što je još gore – da ih izbegnemo.

PS: Svi smo žrtve zabluda i predrasuda ali je zato jako bitno da ih budemo svesni i da se često pitamo da li smo žrtve negih grešaka u razmišljanju. A toliko mnogo ih ima! Pročitao sam dosta knjiga na tu temu a preporučio bih „Razmišljati sporo i brzo“ Danijela Kanemana kao odlično štivo na tu temu.

DDj: Radeći na svom doktoratu, istraživala sam različite teorije mišljenja. Pošla sam od hipoteza da će ljudi procenjivati poruke koje primaju ukoliko imaju dovoljno znanja, a da ukoliko nemaju znanja o određenoj temi verovatno će koristiti „pravilo palca“ ili neku drugu heurističku tehniku. Međutim to nije bio slučaj i ta moja hipoteza je oborena. Verovao ili ne, ljudi koji nemaju dovoljno znanja o određenoj temi su ljudi koji procenjuju (evaluiraju) tačnost poruke. Ne mogu reći da nisam bila prilično iznenađena.

Kroz posao primećujem i da mnogi preduzetnici, posebno osnivači startapa, vremenom postanu opsednuti svojim idejama i nikako ne mogu da promene pravac kada očigledno greše.

PS: Ukoliko imaju takav stav, verovatno će propasti. To je stoga što je u većini novih biznisa početna ideja pogrešna. Tek kada testirate ideju možete znati da li je pogrešna i zašto, te se prilagoditi. Erik Riz je u svojoj knjizi „Lean Startup“ pričao o tome dosta detaljno, a njegov koncept je veoma blizak raznim metodama koje se bave inovacijama.

Imate super ideju i šta sa njom? Prvo i osnovno testirajte je najbrže moguće! Pokažite je ljudima, opišite je, uključite ih i pitajte ih šta misle i koje su im sugestije.

Danas sam baš imao razgovor sa jednim preduzetnikom iz Amerike koji ima ideju da napravi set za šah. Rekao sam mu da se neće dopasti šahistima, ali će se verovatno dopasti kolekcionarima i ljudima sa istančanim ukusuom za umetnost. Kako bilo, mišljenja sam da se onima kojima je namenio svoj potencijalni proizvod taj proizvod neće dopasti jer je previše nekonvencionalan.

Znači uzmite svoju ideju, izađite sa njom među ljude, prikupite povratne informacije i onda je korigujte i naučite nešto iz saveta koje ste dobili. Ovo je način da vaša ideja postane uspešan biznis.

DDj: Zapravo mi to zvuči kao naučni metod.

PS: To i jeste naučni metod – ponovljene greške i pokušaji. Eksperimentisanje i ubrzano učenje kroz takozvani „feedback loop“. Poleti, sruši se i prilagodi je metod o kojem govorimo. To je metod koji je Pol Mekridi koristio kada je razvijao prvu letelicu koja bi preletela engleski kanal. On je zapravo izgradio nešto toliko jeftino i lako za popraviti da je jednostavno mogao da poleti, sruši se i ispravi grešku veoma brzo.

Vratio bih se na tvoje prethodno pitanje. Ono što bih poručio tvojim klijentima je da kreativnost i inovacije nisu stvari koje će vas učiniti konkurentnijim na tržištu; to su stvari koje će vam omogućiti da preživite. Ukoliko niste spremni da razmotrite nove mogućnosti i da stalno probavate nove stvari, nećete preživeti.

Imamo toliko primera kompanija koje su zaista bile dobre u onome što su radile i veoma efikasne, ali se nisu prilagodile dovoljno brzo. Svet u kojem živimo se brzo menja i ukoliko niste spremni da se i sami brzo menjate – jednostavno nećete preživeti.

DDj: Zvuči tako logično, dopada mi se. Osim mentalnih puzli i zagonetki, koje bi vežbe preporučio ljudima kako bi razmišljali jasnije i kreativnije?

PS: Odlično pitanje koje bi lideri trebalo sebi da postavljaju je: „Ukoliko sutra dobijem otkaz i dođe neko ko je mnogo mnogo bolji od mene, šta bi ta osoba uradila?“ Jednostavno šta bi radili ako bi mogli da počnu od nule.

Zamislite da vam je sutra prvi dan na poslu i dolazite potpuno otvorenog uma u vezi sa svim prilikama i problemima, potpuno zanemarujući sve ranije donete odluke. Šta biste (u)radili drugačije? Šta biste sutra uradili da kao sjajni novi CEO dolazite na posao? Koja biste pitanja postavljali? Koje biste stvari uradili drugačije? I ukoliko dođete do nekih zanimljvih odgovora, recite mi zašto ih ne biste sproveli u delo?

Šta više – zamislite da ste savim drugačija osoba, zamislite da ste mnogo bolji nego što mislite da jeste. Šta biste u tom slučaju uradili? Ukoliko želite nešto da promenite i da razmišljate jasnije i kreativnije postavljajte sebi ovakva pitanja. To je odličan start. 

DDj: Sjajno! Naišla sam na nešto slično – isto se radi o kreativnim pitanjima koja treba da postavljamo sebi kao preduzetnici. Na primer kako bi me eliminisao sa tržišta neko ko uopšte nema para/resursa ili neko ko ima neograničen kapital i druge resurse. 

Za kraj ovog intervjua, volela bih da nam kažeš nešto više o svom radu o tvojim edukacijama i o tome gde ljudi mogu da te pronađu.

PS: Možete posetiti moj sajt destinacija inovacija jer tamo ima zaista dosta članaka na teme o kojima smo govorili. Objavljujem blog postove, podkaste. Često sam putovao, ali to je sada malo drugačije zbog pandemije pa većinu stvari obavljam online. Biće mi drago da pomognem.

Nedavno sam objavio i novu knjigu o zanimljvim rečima u engleskom jeziku i njihovim dubljim kreativnim značenjima. Na primer reč putovanje (eng. journey) potiče od francuske reči „jornee“ koja je originalno predstavljala distancu koju osoba može proći u jednom danu. Ono što prođete u jednom danu jeste putovanje. U svakom slučaju knjiga je prepuna takvih zanimljvih primera.

DDj: Postaraću se da što pre dobijem svoj primerak! Hvala ti još jednom na svemu što radiš i na vremenu da podeliš svoje savete sa mnom i mojim čitaocima.

PS: Hvala tebi, Dragana.

***

Prepručujem da posetite vebsajt Pola Sloana, a svakako i da pogledate njegovu Amazon stranicu na kojoj se nalaze sve knjige koje je do sada objavio.