Michael Porter: Prosperitet je izbor nacije

PLIVA BUSINESS FORUM, ZAGREB

Ovogodišnji Pliva poslovni forum u fokus je stavio dve teme: konkurentnost i strategiju.

Izvesno da na te teme ne postoji dostojniji sagovornik (da ne kažem učitelj) na svetskom nivou od profesora Michaela Portera. Ključni predavač je upravo bio on – „otac moderne strategije i najuticajniji mislilac kad je reč o menadžmentu i konkurentnosti“ .

Profesor Porter je uticaj zaslužio (pre svega) zahvaljujući konceptu za industrijsku analizu i razvoj poslovne strategije poznatom kao „Porterove sile„.  Svoj koncept analize tržišta i položaja kompanije na njemu objavio je još davne 1979. godine.

Strateški (a progresivni) napredak organizacije zavisi od razumevanja i odgovaranja na pet „sila“ koje suštinski i oblikuju tržište:

• Zamena za (naš) proizvod na tržištu – cena i kvalitet konkurentskog proizvoda i percepcija kupaca bitno utiču na profitabilnost i uspeh našeg proizvoda. Što je sila snažnija ( a isto važi i za ostale 4) to je izazov (a po neke reaktivne – problem) veći.

• Konkurentske kompanije i nadmetanje na tržištu – pozicija, ambicija, snaga i strateška orjentacija konkurencije shvaćena je kao jedan od najsnažnijih okidača za dinamičniji razvoj kompanije. To je  u određenom smislu „ljudska rekcija“ inkorporirana u poslovni model. Jačanje konkurencije umanjuje slobodan prostor na tržištu, te  i mogućnosti naše kompanije.

• Kupci – veličina tržišta, sociološki model kupaca, njihove kupovne navike i snaga (našeg i/ili konkurentskog) brenda moraju biti polazne tačke pri koncipiranju proizvoda u delu promotivnih i prodajnih aktivnosti. Tržišta su različita, kao i navike kupaca; kompanije koje zanemare ovu „silu“ ili je (makar i sporadično) stave u drugi plan ekstremno brzo osećaju posledice.

• Dobavljači – ovo je po meni vrlo zanimljiva „sila“. Hm, tek kada poslujete u oblasti koja je zavisna od malog (ili nedajBože u ma kom smislu monopolističkog) broja dobavljača shvatite u kojoj meri vaša strategija, napredak i razvoj, odnosno stagnacija i neproduktivnost zavise od njih. Ukoliko regulativa i tržište ne kontrolišu dobavljače, pozicija moći (koje su dobavljači pod obavezno svesni) sa koje sa nama posluju postaje jedna od ključnih kočnica progresivnog rasta (a čak i održivosti) same kompanije.

• Barijere – Uh. Barijere najčešće postavljaju same države. U sistemu kojim manipuliše naša konkurencija, naši dobavljači, politički (sitnosopstveni interesi) država (njeni pojedini a istuknuti i u izvršnoj vlasti visoko pozicionirani predstavnici) podiže barijere za poslovanje te nam onemogućava čak i sam ulazak na tržište i često otežava opstanak brojnim (nepotrebnim) propisima, kontradiktornim uslovima, nerealnim zahtevima… Bez obzira na našu snagu, opredeljenost i ukupne kapacitete, na ovakvu „silu“ je teško uticati.

Opšti zaključak je sledeći: naše poslovanje primarno zavisi od naše opredeljenosti i naše strateške orjentacije, od naših kapaciteta (ljudskih i tehnoloških)… nema spora oko toga…  ali u velikoj meri zavisi i od „spoljnjih sila“. Međutim, pregledna i racionalna strategija unapred ukalkuliše pretnje i modifikuje način poslovanja (i razvojni proces) organizacije u odnosu na njih. Ili propada…

E sad zamislite kako o našoj zemlji kao mestu za investiranje razmišljaju brojni investitori koji kao poznavaoci  koncepta „Porterovih sila“ pri donošenju odluke o poslovanju skeniraju tržišne uslove naše zemlje?! Mnogi od vodećih svetskih investitora i top mendažera btw. bili su studenti prof. Portera… good for them :(

Što se tiče samog Porterovog predavanja u Zagrebu nosim sasvim korektne utiske. Njegova ključna interesovanja su područje konkurentnosti i ekonomski razvoj nacija, država i regija. Stoga je predavanje koncipirao u cilju definisanja trenutne pozicijije Hrvatske, posmatrano aspekt konkurentsnosti. U koncept je (vrlo nenametljivo, ali krajnje PRofesionalno) ubacio primenjive preporuke i sugestije.

Naime, ukupno povećanje konkurentnosti Hrvatske zavisi od angažovanja svih pojedinačnih učesnika u procesu razvoja ekonomije i to: same države, njenih tela i institucija (privrednici u HR ovaj aspekt poslovanja već nekoliko godina za redom ističu kao najnegativniji), same kompanije i njihova strateška orjentacija, sindikati, civilni sektor, Univerziteti, strukovna udruženja… Svako ima svoju ulogu u stvaranju Hrvatske konkurent(ij)om. Produktivan i interaktivan odnos svih učesnika u ovom procesu je preduslov za napredak. Međutim, osnovni (pred)uslov za napredak nacije je opredeljenost nacije ka napretku.

„U modernoj globalnoj ekonomiji prosperitet je izbor nacije“  – M. Porter

Način da se svi (u zemlji) povežu oko istog cilja (napretka) jeste konverzacija („slušam, čujem i primenjujem“ model) kao i jačanje pojedinačnih klastera (kako već razvijenih tako i onih manje razvijenih), tj. prilagođavanje tržišta zahtevima investitora i unapređenje odnosa sa najproduktivnijim poslovnim partnerima – susednim zemljama.

Toliko u najkraćem…

Obzirom na to da je Porter savetnik mnogih Vlada širom sveta (SAD, Rusija, Irska, Novi Zeland, UK…) u odgovoru na pitanje šta je glavni problem (izazov) Vlade kada se opredeli za povećanje konkurentnosti Porter ističe da je to predugačka TO DO lista (sa pedesetak  i više tačaka) koja mora da se „pređe“ što prvenstveno demorališe, ali istovremeno stvara i konfuziju u redovima institucija koje po pravili loše međusobno komuniciraju i nesinhronizovano deluju. Dakle, lista od po 3 do 5 najprioritenijih zadataka… potom nova, nova, nova… tako brže vidimo rezultate, pratimo svoje aktivnosti i zadovoljniji smo procesom implementacije strategije.

„Sprovođenje strategije sastoji se od nekoliko ključnih elemenata, a jedan od njih je merenje. Trebate meriti učinak u svim aspektima strategije i držati ljude odgovornima. Jednom kad odlučite šta je potrebno poboljšati, morate to izmeriti, morate ljude držati odgovornima, a ljudi koji ne ostvare rezultate moraju otići.“ – M. Porter

Zaista sam zahvalna na pozivu kolegama iz Lider press-a i izrazito obogaćena različitim divnim sadržajima koje sam primila tokom posete Zagrebu. Svakako nezaboravan dan :)

p.s. i (opet) ti mirisi…