Postavljanje specifičnih i jasnih ciljeva pomaže ljudima da se fokusiraju na ono što je zaista važno i izbegnu distrakcije, poboljšavajući tako alokaciju resursa. O statistikama koje opisuju značaj jasno postavljenih ciljeva možete istražiti na ovom linku gde je objedinjeno naučno znanje o oblasti – tekst je pod nazivom preko „60 statistika o postavljanju ciljeva iz 2025 godine na koje treba obratiti pažnju“. Mi ćemo se u ovom tekstu baviti malo drugačijom temom – ja postavljam pitanje: ako smo među retkima koji imaju jasne ciljeve, mogu li naši ciljevi biti pogrešni? I kako da znamo da li su ciljevi koje smo postavili najbolji za nas/po nas?
Možda ti se čini da je cilj cilj – da je sve u tome da ga postaviš i ideš ka njemu. Ali pre dosta godina sam razumela nešto što mi je promenilo način na koji gledam na ciljeve. Sedela sam sa klijentom koji je upravo imenovan na poziciju za koju se godinama borio. Umesto radosne osobe koja je konačno ostvarila svoj san, preda mnom je sedeo čovek koji je delovao… prazno. „Postigo sam ono što sam hteo“, rekao je, „ali se osećam kao da sam se popeo na pogrešnu planinu.“
Dugo sam razmišljala o tome. Nakon nekog vremena (učenja, razmišljanja, diksusija i istraživanja) osvestila sam da problem nije u cilju već u motivu. Način na koji objašnjavamo sebi ZAŠTO želimo nešto je ono što određuje da li ćemo biti srećni ili prazni kada to dostignemo.
Kako su naučnici shvatili da motiv pravi razliku
Priča počinje 1960-ih godina kada je Edwin Locke uočio paradoks i zapitao se: zašto neki ljudi, čak i kada ostvare svoje ciljeve, ostaju nezadovoljni? Odgovor je ležao u vrsti motivacije iza cilja. Decenijama kasnije, Edward Deci i Richard Ryan su kroz svoju Self-Determination Theory (Teorija samodeterminacije) otkrili da naš mozak različito reaguje na različite tipove motivacije. Oni su identifikovali da postoje dva ključna faktora koja određuju kvalitet naše motivacije:
1. Smer motivacije – ka čemu idemo:
- Approach (Približavanje) – idemo ka nečemu što želimo („Želim da…“)
- Avoidance (Izbegavanje) – bežimo od nečega što ne želimo („Ne želim da…“ ili „Moram da…“)
2. Izvor motivacije – odakle dolazi:
- Intrinsic (Unutrašnji) – motivacija dolazi iz naših unutrašnjih potreba i vrednosti
- Extrinsic (Spoljašnji) – motivacija dolazi iz spoljašnjih faktora kao što su nagrade, pritisak, odobravanja, društveno prihvatljive norme
Kombinacijom ova dva faktora dobijamo četiri tipa motivacije koji dramatično utiču na našu energiju, istrajnost, otpornost i zadovoljstvo. Neki nas motivi pokreću iznutra i donose dugoročno zadovoljstvo, dok nas drugi guraju spolja i ostavljaju osećaj praznine.
Isti cilj, četiri različita sveta: Anatomija motivacije
Da bismo ilustrovali koliko je bitno ZAŠTO, evo primera četiri osoba koje imaju potpuno isti cilj, ali potpuno različit motiv. Sve četiri žele da napreduju na poslu do više pozicije, ali razlozi su im različiti:
Ana (Approach + Intrinsic): „Želim da napredujem jer me uzbuđuje izazov vođenja tima. Volim kada mogu da pomognem kolegama da rastu i kada vidim da naš rad donosi rezultate.“
Marko (Approach + Extrinsic): „Želim da napredujem jer ću imati veću platu i bolji status. Ljudi će me drugačije gledati kada budem menadžer.“
Jovana (Avoidance + Intrinsic): „Ne želim više da radim samo rutinske zadatke. Osećam da stojim u mestu i ne ispunjavam svoje potencijale.“
Stefan (Avoidance + Extrinsic): „Ne želim da delujem kao luzer! Moram da napredujem jer su svi oko mene napredovali. Ne smem da zaostajam za kolegama.“
Isti cilj će voditi ka četiri potpuno različita putovanja.
Kompletna mapa motivacije: Zašto je ZAŠTO presudno
Zašto različiti motivi vode kroz različita putovanja do istog cilja?
Očigledno je da će sve četvoro napredovati, zar nije to najvažnije? Ali ključ je u tome što iako je svima njima destinacija ista putovanje do destinacije nije isto, a ni osećaj na krajnjem odredištu neće biti isto (ugodan).
Ana će uživati u svakom danu rada na ostvarivanju cilja. Radiće prekovremeno jer je to uzbuđuje, ne jer mora. Kada dobije unapređenje, osećaće duboku radost i odmah će početi da razmišlja o sledećim projektima koje može da realizuje. Marko će biti motivisan, ali će mu fokus biti na tome kada će doći do rezultata. Radiće dobro, ali proces neće biti ispunjavajući. Kada dobije unapređenje, kratko će biti srećan, a zatim će pogled usmeriti ka sledećem vrhu. Jovana će raditi sa osećajem pritiska, ali će razumeti zašto je to važno. Proces neće biti lak, ali kada dobije unapređenje, osećaće mir i ponos što je preuzela odgovornost za svoj profesionalni rast. Stefan će se konstantno boriti sa prokrastinacijom jer ga pokreće strah. Kada dobije unapređenje, na kratko će osetiti olakšanje, ali odmah će početi da brine o sledećem „moram“ koji ga čeka.
Nema „loših“ ciljeva – ima loših motiva
Neki od nas se pitaju da li je pogrešno što želimo puno novca, ili što želimo da dobro izgledamo. I iz perspektive znanja i iskustva koje sada imam smatram da nije pogrešno!
Cilj koji postavljamo je neutralan – motiv određuje sentiment. „Imati puno novca“ može biti fantastičan cilj ako je motiv: „Želim finansijsku slobodu da mogu da se fokusiram na kreativnost bez brige o osnovnim potrebama i obavezama oko školovanja dece.“ Ali isti cilj postaje destruktivan ako je motiv: „Moram imati puno novca da me ljudi poštuju jer bez toga (onoga što novac donosi – auto, sat, status, restorani, krpice) sam ništa.“
Cilj koji postavljamo je neutralan – motiv određuje sentiment.
Ne postoji cilj koji je inherentno dobar ili loš. Postoje motivi koji te pokreću ka autentičnom životu ili te guraju ka tuđim standardima. „Izgledati dobro“ može biti zdrav cilj ako je motiv: „Volim kada se osećam snažno i vitalno u svom telu.“ Ali postaje problematičan kada je motiv: „Moram da izgledam savršeno jer se plašim da će me partner ostaviti/prevariti.“ Takođe „Želim da imam partnera“ može biti predivan cilj ako je motiv: „Želim da delim život i sreću sa nekim, da gradimo zajedno i podržavamo jedno drugo.“ Ali postaje težak teret kada je motiv: „Svi oko mene su u vezama, ja ne smem biti sam kao poslednji bednik.“
Motiv je važan jer određuje:
- Koliko energije ćeš imati tokom procesa
- Kako ćeš se osećati kada postigneš cilj
- Da li će te uspeh inspirisati za dalji rast ili će ostaviti prazninu
Kako prepoznati svoj tip motivacije?
Najlakši način je da razmisliš o svom cilju, napišeš ga i završiš rečenicu sa: „Želim [svoj cilj] jer…“
Ako tvoj odgovor sadrži:
- Reči kao što su „volim“, „uzbuđuje me“, „fascinantno mi je“ – verovatno imaš Approach + Intrinsic (najbolji tip)
- Reči kao što su „imaću“, „status“, „plata“, „priznanje“ – verovatno imaš Approach + Extrinsic
- Reči kao što su „ne želim da“, „da se ne bi desilo“, ali se odnose na tvoje duboke vrednosti – Avoidance + Intrinsic
- Reči kao što su „moram“, „svi drugi“, „jer će ljudi (reći, misliti)“ – Avoidance + Extrinsic (najkritičniji tip)
Transformacija: Kako promeniti motiv, a zadržati cilj
Dobra vest je da ne moraš da menjaš cilj – dovoljno je da promeniš motiv. Isti cilj sa drugačijim motivom postaje potpuno drugačije putovanje. Evo nekoliko preporuka iz moje razvojne fioke:
Umesto: „Moram da smršam jer izgledam grozno i ljudi će me osuđivati“ Probaj: „Želim da smršam jer volim osećaj snage u svom telu i energiju koju imam kada se zdravo hranim“
Umesto: „Moram da zaradim više jer svi oko mene viđe zarađuju“ Probaj: „Želim da zaradim više jer želim da pružim sigurnost/nova iskustva svojoj porodici“
Umesto: „Moram da se udam jer sve moje prijateljice se udaju“ Probaj: „Želim brak jer želim da izgradim duboku vezu i zajedničku budućnost sa partnerom“
***
Posle svega što smo razmotrili o ciljevima i motivaciji iza njih, kristališe se jedna istina: kvalitet tvog života određuje jedno jedino pitanje – „Zašto?“ Zašto radiš ono što radiš? Zašto želiš ono što želiš? Ako je odgovor „jer moram“, „jer tako treba“, „jer će drugi reći“ – živiš tuđ život. Ako je odgovor „jer volim“, „jer me inspiriše“, „jer tako rastem“ – živiš svoj život i pouči sve oko sebe kako da žive poput tebe!
Suština definisanja ciljeva je u motivu. Sve ostalo je forma.
2020