Kad je dobro kako da bude bolje

Kako reagujemo kada drugo ljudsko biće pati ili je u problemu, a kako bismo mogli da reagujemo bila je tema posta „Da li znaš da vodiš – u patnji i u strasti“. U ovom tekstu, pozabavićemo se temom kako da nešto što je dobro učinimo boljim, uz pomoć kreativne empatije.

Ukoliko na tuđu patnju reagujemo sažaljenjem, saosećanjem, sapatnjom ili saučestvujemo svesno aktivno pomagajući – u prilici smo da nešto što je loše (bolno, pogrešno – bio to naš proizvod ili ljubavni problem drugarice iz srednje škole) pretvorimo u dobro. Tačnije, da otklonimo ili ublažimo izvor problema. Nameće se pitanje da li nam je kreativna empatija potrebna ukoliko je sve dobro, ili nam ona služi samo kada je situacija loša?

Nempatija i Pempatija

Najčešće se o empatiji priča u kontekstu „loše je“. Takvu empatiju ja naziv Nempatija (empatija prema tuđim neprijatnim osećanjima). Međutim, kada je drugome dobro, kada mu/joj se desilo nešto odlično, kada je osoba srećna – empatija može da  pomogne da se zadrži taj osećaj ili da ga čak učini boljim! Takvu empatiju nazivam Pempatija (empatija prema prijatnim osećanjima). Inovacije su kroz istoriju nastajale i kao reakcija na negativno, ali smo kreirali bolje od onoga što smo imali čak i kada nam je bilo dobro (kočija-automobil, sveća-sijalica, telefon-mobilni telefon-pametni telefon, prodavnica-online prodavnica). Mišljenja sam da su inovatori i kreativci neretko empatični, a kako bismo mogli da reagujemo u pozitvnim uslovima i da ih učinimo pozitivnijim pokušaćemo da razložimo u nastavku teksta.

„Dobio sam unapređenje! Toliko sam to čekao i toliko sam se tome nadao“ – kaže vam drugo ljudsko biće. Sećate se modela saŽALJENJE, saOSEĆANJE, saPATNJA i saUČESTVOVANJE iz prošlog teksta? U primeru Pempatije reakcija bi mogla da bude sledeća:

1. Priznavanje pozitivnog osećanja – SaGLEDAVANJE. Izjava koja bi pratila našu reakciju bi u tom slučaju mogla biti: „Aw, baš mi je drago„. Mona Liza osmeh ili neki malo iskeženiji, pratio bi ove reči.
2. Deljenje momenta – SaOSEĆANJE. Izjava bi bila: „O moj Bože, tako sam srećna zbog tebe! Mogu da (za)mislim koliko si srećan„. Širok osmeh, lagano odskakivanje od zemlje, grljenje, možda i ljubljenje pratili bi ovu reakciju deljenja pozitivnog momenta.
3. Radosno preživljavanje – SuRADOST. To je ono kada si bio/la tamo, osetio/la taj momenat nagrade i potvrde i sve te jeza podilazi od radosti što je drugo biće uspelo, što je napredovalo, ozdravilo. Uz suze u oku, cikanje i vriskanje, zajapurene obraze u isto vreme si ti tamo gde si bio/la kada se desila tvoja slična/ista pozitivna emocija i na ovom mestu – sada i ovde, uz drugo biće. SaRADOST je kao neka emocionalna vremenska mašina zahvaljujući kojoj se radujući se sa nekim preživljavaš i sopstvenu raniju radost svestan da ima toliko radosti u tom momentu da obraduje desetine ljudi, ne samo vas dvoje. Izjava koja prati ovo stanje je: „Tačno znam koliko si srećan! Ma ne moraš ništa da mi kažeš!! Svi ti dani, sve te pripreme i konačno uspeh!! Ma bravoooooo!!“ Moguće i da nema skakanja, da nema cikanja… Ali ova je emocija dublja, jača. Nekad je to samo klimanje glavom, čvrsti stisak ruke, stisnute usne u neizgovorenu reč: „Uspeo si, vidiš?! Znao/la sam da ćeš uspeti. Verovao/la sam u tebe“. Iako će drugo biće najviše vremena u slavljenju ovog momenta provesti sa onima iz prethodne grupe, jer su oni glasni i eksplozivni, znaće da ga/je istinski razumeš baš ti. Razmenićete pogled sa klimanjem glave, svašta ćete jedno drugom reći bez reči.
4. ProLONGIRANJE sreće – ovo su u stanju da osete samo oni koji su bili na mestu radosti i to više puta. To je kao suradosnik na kvadrat! Sledeći nivo. Ne mora svako ko se sa vama suraduje da bude i neko ko ulaže napor da prolongira vašu sreću, ali onaj ko prolongira vašu sreću je neko ko se iskreno raduje i sa radošću preživljava to što vam se događa. Njih baš ne volimo i ne cenimo. To su oni koji kažu: „Bravo care/carice! Sad mudro na sledeći nivo. Ne gubi fokus, ne opuštaj se. Sada još jače napred, jer imaš potvrdu da možeš„. Nema puno neverbalnih signala, nema teatralnosti. Puno tiho zadovoljstvo i vizija napredka.

Naravno, ima i onih koji neće reagovati, koji skoro pa neće reagovati, koji će reagovati negativno, ali o tome sada ne pričamo.

Kako da reagujete na ljude koji na vas reaguju

Prve držite pomno na oku, druge povremeno odvedite na pivo, treće na večeru ili još bolje u šetnju pored reke, a one četvrte – te koji vas najviše živciraju, sa njima se pobratimite, okumite ili barem nađite način da u kontinuitetu sa njima provodite vreme svake sedmice konsultujući ih. I ove preporuke ne važe za dan uspeha, nego za dane nakon uspeha ukoliko želite da uspete ponovo.

Ispričaću vam kako izgleda život nakon što uspete. Da li je zaista dostizanje uspeha cilj i šta nakon što ga ostvarite. Ono što vam malo ko kaže je da kada se ozbiljno pomučite i savladate brojne izazove, ne dolazi olakšanje. Jer, uspeh je putovanje. Kada dođete do prve stanice uspeha, razumećete koliko daleko još možete ići i da je do sada ostvareni uspeh samo jedna stanica vašeg putovanja. Da li da izađete na toj stanici, da li da produžite dalje? Dokle je to “dalje”? Da li će svi koje volite i koji vam znače ostati u vašem vozu? Da li da stanete? A možda je samo vreme da promenite voz. – 10 moći super žene, Dragana Djermanović

Danas nam je dobro zbog svega što smo radili juče. Da bi nam sutra bilo dobro – danas moramo dobro raditi. Da bi nam sutra bilo bolje nego danas – danas moramo raditi bolje nego juče. U tome vam niko više od Pempata ne može pomoći. Ti ljudi koji vide korak dalje i žele da vam produže sreću i uspeh su pravi blagoslov i malo ih je. Oni znaju kako je bilo doći tu gde ste sad, ali što je mnogo važnije – kako da dođete do novih visina. To vi možda ne znate, oni znaju. Najčešće ih ignorišemo, kao nojevi gurnemo glavu u pesak da ih ne vidimo i pretvaramo se da je ovaj uspeh sve što je važno i da za sledeći uspeh imate sve što vam je potrebno. Možda, zaista možda, ono što vas je dovelo ovde vas neće dovesti tamo. Moža oni znaju šta će vas i tamo dovesti. Možda toga nismo svesni, a možda ovi redovi to malo promene.

Ukoliko ste vi taj koji reaguje, kako da reagujete konstruktivno?

Ukoliko samo saGLEDAVANJEM priznajete nečije pozitivno osećanje, zapitajte se zašto se ne radujete sa njim/njom. Ukoliko, pak, saOSEĆATE u veselju i imate potrebu da glasno i slikovito to pokažete, zapitajte se zašto ne bi bilo dovoljno da samo osetite tu radost već mora da zvoni soba od vašeg veselja (toliko da zaseni slavljenika lično). Ako se suRADUJETE, tiho i dostojanstveno, ali sa dubokim zadovoljstvom – svaka čast! Odmakli ste daleko na putu ličnog razvoja. Oni koji žele da proLONGIRAJU tuđu sreću čim se ona desi – udahnite duboko i izbrojte do 100. Onda čestitajte i odite na neko tiho mesto da zapišete sve što biste toj osobi rekli o sutrašnjim borbama kako bi mu/joj sreća potrajala. To joj/mu recite sutra ili nekog drugog dana kada je pravo vreme i recite to na pravi način. Danas je dan sa „s“ – dan za Sreću, danaS. Neka se danas raduje i uživa.

Nije važno da smo u pravu, niti da kažemo šta imamo da kažemo. Važno je da ono što kažemo izazove pozitivnu promenu. Za to je potrebna prava stvar (reč/savet), pravo vreme i pravi način. Inače dan sa „s“ postaje sebičan dan – dan u kojem uzimamo zasluženu sreću dobrom ljudskom biću koji ima sve razloge da se opije srećom današnjeg dana.

Sada ćemo da popričamo o tome kako da uopšte budemo u stanju da reagujemo na tuđu strast ili tuđu patnju (empatija – „u strasti“ ili „u patnji“). Rekli smo u prošlom tekstu da su elastičnost, radoznalost, fleksibilnost, tolerancija veoma važni, ali kako se rastežemo do druge osobe i kako da adekvatno reagujemo ukoliko ne znamo kako je doživeti određenu patnju ili određenu sreću.

Da ne postoji način, mnogi aktivisti ne bi vatreno branili kišne šume, okeane ili prava žena na abortus jer teško da znaju kako je izgubiti kišne šume, koji su lični i konkretni efekti uništavanja koralnih grebena, a posebno ne znaju kako je biti abortiran. Da ne postoji način da osetimo nedoživljeno, teško da bi izumitelji izumeli televizor koji nikada ni u kakvom sličnom obliku nije postojao ili štamparsku presu ili leteći balon. Šta mislite kako je Da Vinčiju pošlo za rukom da napravi skicu ornihoptera u XV veku?

Ukoliko želimo da osetimo, zamislimo i doživimo nešto, da se utreniramo da osećamo, zamišljamo i kreiramo – moramo da se igramo :) Treninzi, radionice i predavanja koja držim na ovu temu veoma su  zabavni, a za ovu priliku delim sa vama samo četiri koraka do Pepmatije i Nempatije – kreativne empatije na sopstvene i tuđe pozitivne i negativne događaje.

I   Samosvest

Pre svega posvetite vreme upoznajući sebe. Evo pet praktičnih saveta kako da to uradite:

1. Pišite dnevnik. Uključite ne samo redove o tome šta se desilo, već i kako ste se osećali, te kako su se drugi osećali u vezi sa događanjima iz vašeg života.
2. Snimajte video intervjue sami sa sobom i snimajte ih i analizirajte
3. Anketirajte prijatelje o tome kakvi ste i kako reagujete, evo linka koji vam u tome može pomoći.
4. Napravite listu ljudi koji vam postavljaju pitanja u životu. Te ljude kontaktirajte barem jednom mesečno i popričajte sa njima. To su verovatno oni koji pokušavaju da proLONGIRAJU vašu sreću ili da vam daju savete kako da izađete iz nedaće saUČESTVUJUĆI u vašem izazovu (drage naše krativne empate). Znajte tačno ko su i neka znaju da to znate i cenite što su takvi i što ih imate u životu. Osmislite i kako da im pokažete da ih cenite.
5. Sačinite listu pitanja i postavljajte ih sebi svakog meseca – po jedno isto pitanje poslednjeg ponedeljka, utorka, srede, četvrtka, petka u mesecu. Pa onda na kraju godine izanalizirajte kako ste na iste stvari reagovali i koje ste različite stvari primećivali iz meseca u mesec. Imaćete 50 malih ponedeljak-petak zbirki i tako 50 različitih odgovora na pet istih pitanja. Još je lakše ako nabavite knjigu Q&A a day for Me. Ona već sadrži 365 pitanja za 3 ili 5 godina. Evo dole modela „Ja Ovog Meseca“ matrice, pa probajte.

II   Imaginacija

E sada se igramo dalje! Da bismo mogli da saOSEĆAMO, saUČESTVUJEMO, ali i inoviramo i kreiramo, moramo zamišljati i maštati. To je mnogima od nas bila omiljena igra, pa smo se tako „oblačili“ u doktore, učiteljice, super heroje. Postavljali smo rekvizite, zauzimali stav, pravili priču… Živeli smo brojne živote, brojne uloge i brojne funkcije i sve to a da nismo kročili ni u školu, kamoli na fakultet možda još ni u more, a kamoli u svemir. To nas nije sprečilo da budemo astronauti, pedijatri ili vozači formule 1. Hajde da se opet igramo.

1. Izaberite po jednu osobu svakog meseca.
2. Osoba može biti stvarna (političar/ka, poslovni čovek/žena, glumac/glumica, aktivista/aktivistkinja npr. Margaret Tačer, Zoran Đinđić, Dženifer Aniston, Martin Luter King) ili zamišljena (strip, film ili junak/junakinja iz knjige, slike, pesme, muzičke numere npr. Profesor ili Denver, Bilbo Bagins, ili Ticijanov „Čovek sa rukavicom“). Možete čak da izmislite svog junaka/junakinju, možete da izaberete nekog lika iz novina, ili sa nepoznate slike dok čekate prijatelja u kafiću. Moj pokojni otac i ja smo igrali tu igru u bifeima železničkih stanica tako što smo zamišljali da smo neko drugi od ljudi iz bifea, ili ko su određeni likovi ili grupice koji nas okružuju.
3. Tokom nekoliko sati budite ta osoba – razmislite kako mu/joj izgleda jutro, ručak, rođendan. Ko su mu/joj prijatelji i kakvi su… kakvi biste bili da ste ta osoba kada vas neko razočara ili očara… Šta biste jeli, pili, čitali… Igrajte se. Život je igra, samo što smo mi zaboravili da smo (za)uvek deca.

III    Poredite

Ukoliko ne možete nešto da zamislite, probajte to da uporedite sa nečim što ste videli/osetili/doživeli a da je najbliže onome što pokušavate da zamislite. Ukoliko je neko izgubio oca ili majku, a vi Bogu hvala niste, da li možete da napravite paralelu sa gubitkom neke druge osobe koju ste izgubili (možda baka, prijatelj ili rođak)? Ukoliko je neko izgubio posao, a vi niste nikada dobili otkaz, možda je to slično padu na prijemnom ispitu ili gubitku školarine? Ukoliko je neko presrećan jer je dobio unapređenje, setite se kako je vama bilo kada ste dobili posao ili kada ste primljeni na željeni fakultet ili kada ste dobili svoj prvi veliki zadatak… Analizirajte, upoređujte i tako ćete biti elastičniji i fleksibilniji.

IV  Imitirajte

Igrajte uloge da doživite nedoživljeno. Često kada putujem, posebno sama, predstavljam se nepoznatima sasvim drugim imenom i kao sasvim druga osoba. Jednom sam bila učiteljica, jednom vojnik, jednom džudistkinja. To su sve bile, naravno, neke bezazlene situacije sa ljudima koje izvesno više neću videti – u avionu, čekaonici, u kupovini ili gradskom prevozu. Opet, bilo je dovoljno da zamislim i imitiram neke ljude i neke situacije na tren i neko vreme nakon toga svesno produžavajući imitaciju.

Igrajte uloge sa partnerima tokom izlaska ili na odmoru; sa prijateljima tokom žurki (ne samo maskenbala); sa decom kada oni imitiraju. Imitiranje nečijeg života ili stanja može veoma slikovito da dočara neku do tada nezamislivu situaciju.

Na američkim fakultetima studenti redovno prolaze kroz različite treninge empatije među kojima su igranje uloga i imitacija – jedan dan na kampusu sa povezom preko očiju (da osete kako bi bilo biti slep ili slabovid), jedan dan u invalidskim kolicima, ili jedan dan bez reči. Upečatljiv primer ove aktivnosti je čuveni Braon oči / plave oči eksperiment. Američka učiteljica Džejn Eliot je 1968. samoinicijativno sa svojim đacima – učenicima trećeg razreda, kroz imitaciju i igru sprovela poučnu lekciju o rasizmu i diskriminaciji. Deca su na nekoliko dana dobila, pa izgubila privilegije samo zato što imaju braon ili plave oči.

Razumevanje besmisla diskriminacije je mališanima vrlo brzo postalo jasno nakon što su videli koliko boli biti lošiji i manje vredan (pametan, talentovan) samo zato što si se rodio sa ovakvim ili onakvim očima (koje nisi birao i ništa se nisi oko toga pitao). I danas se vodi polemika o etičnosti ovog eksperimenta, ali ja razumem nameru i uočavam jasnu i glasnu poruku – tek kada se nađeš u nekoj situaciji znaćeš šta to znači. Ukoliko se u njoj nisi našao, ne znači da treba da budeš ambivalentan ili apatičan već možeš, vežbama, igrom i treningom – da rastegliš svoj um, svoj duh i svoje biće do drugih dragih ljudi i situacija kako bi tvoj doprinos svetu bio dostojan prilike da živiš sada i ovde.

Mislim da bismo napredovali brže ako bismo se jedni drugima našli – saUČESTVOVALI u patnji i proLONGIRALI strast i sreću. Kada bismo to mogli, verujem da bismo živeli sa manje konflikta – unutrašnjeg i onog sa drugim ljudima. Takođe, bili bismo kreativniji, inovativniji i otvoreniji. Kada se neko sledeći put požali na mrak trenutka, zapitajte ga da li on sam deli svetlo sa drugima. Kada se sledeći put sa nekim budete radovali, razmislite kako biste mu mogli prolongirati sreću. U nečijem bolu, razmislite da li je dovoljno da osetite saŽALJENJE ili biste mogli da saOSEĆATE i saUČESTVUJETE i kako.

Sve će postati bolje kada mi postanemo bolji. Da li postajemo bolji u mnogome zavisi od nas.

✻ Šta mislite, koliko ste samosvesni i koje od osobina uspešnog lidera nove normale posedujete? Mislite li da bi moglo bolje? Možete bukirati predavanje, radionicu ili kombinaciju na temu ovog teksta za sebe, svoju kompaniju ili događaj koji organizujete putem sledećeg linka. Tekst je izvod iz grupe mojih proizvoda „Mind your mind“. Kako da sebe i druge sagledate jasnije, zaključujete istinitije i donosite bolje odluke  – može se naučiti. Preko hiljadu ljudi i na stotine kompanija sa kojima sam do sada radila, potvrđuju da ima načina. Naravno, samo ako mislite da treba. Promislite o tome.