Burnout (ni)je cena uspeha

Duboko u nama živi neugasiva želja — želja da uspemo, da ostvarimo svoj puni potencijal, da budemo srećni. Ta želja nas pokreće od najranijih dana, vodi nas kroz odrastanje, obrazovanje, kroz prve poslovne korake, kroz građenje karijere i života. Ali negde na tom putu, sve(t) nas ubedi da moramo da biramo: ili ćemo juriti poslovni uspeh, ili ćemo se posvetiti ličnom ispunjenju. Kao da su to dve odvojene staze koje se nikada ne ukrštaju.

I tako počinjemo da živimo podeljeni život. Postajemo žongleri sopstvene sreće, prebacujemo vreme i energiju između posla i porodice, između karijere i zdravlja, između ambicije i mira. Stalno u strahu da će nam nešto ispasti, da će se neka lopta otkotrljati. A svako ko je ikada pokušao da stoji na jednoj nozi zna da nije pitanje da li ćemo, već kada ćemo izgubiti ravnotežu. Mi nismo stvoreni da živimo polovično, da balansiramo između delova sebe. Stvoreni smo da budemo celoviti.

Tekst iz kojeg je odlomak sam napisala misleći na sve nas koji smo bar jednom poverovali da uspeh mora da košta  i da je cena naš sopstveni život. Zdravlje, odnosi, mir, san. Umislimo da je to samo „još malo”, a onda taj period potraje godinama.

Prethodno veče pročitala sam Linkedin objavu Dušice Đisalov. Dušicu ne poznajem. Nije moja klijentkinja, nije prošla ni jedan moj program, još uvek se nismo srele. Zbog svega toga njeno je svedočenje za mene dragoceno jer je potpuno njeno i iskreno. Ona nije napisala običnu preporuku knjige. Otvorila je svoju ranu i ispričala kroz šta je prošla i kako se vratila sebi.

Delim njenu priču ovde u celosti, sa dubokom zahvalnošću i poštovanjem.

Čiju moćnu ličnu priču delim

Mislim da je ovo važno zbog konteksta. Dušica je Delivery & Operations liderka sa 19 godina iskustva u IT-ju, finansijskom sektoru i velikim korporativnim okruženjima.

Danas je Senior Project Manager i Development Lead u jednoj od naših najvećih IT kompanija, a paralelno i Program Manager u internacionalnoj agenciji, gde je do skoro vodila delivery kroz šest timova i 50 ljudi. Njen put je vodio kroz Dept, Howden, Vegu, M&I Systems, NIS Gazprom Neft, Société Générale i AIK Banku — od bankarstva i korporativniog sektora do vođenja globalnih tehnoloških projekata. Kada neko ko je vodio timove širom sveta, stabilizovao najkompleksnije programe i bio oslonac najzahtevnijim klijentima stane i kaže da je najveći uspeh  naučiti šta u životu treba oduzeti onda i mi treba da zastanemo i slušamo.

Njen lični moto je: „Budi duga u nečijoj oluji.”

Ove detlje sam pročitala na Linkedinu.

Dušicina objava – dirljiv post o povratku sebi

Koliko puta ste bili u burnoutu?

Ja sam prestala da brojim.

Koliko puta ste sebi rekli: „Izdržaću još samo ovaj period”? A onda je taj period trajao godinama.

Burnout ne nastaje preko noći. Nastaje kada godinama verujete da vredite samo onoliko koliko radite.

Bilo je perioda kada sam radila po 12, 14, pa i 16 sati dnevno. Sav fokus, energija i vreme odlazili su na posao, kao da je to jedina važna stvar u životu. Kada tako živiš, druge životne uloge polako nestaju. Nema vremena za prijatelje, partnera, porodicu, hobije, odmor, a najmanje za sebe.

Najveći problem je što to kod mene nije trajalo godinu ili dve, to je postao životni stil koji je trajao jako dugo.

U početku me je pokretao strah od nemaštine. Ako nemaš posao, nemaš od čega da živiš. Kasnije je taj strah zamenila potreba za potvrdom. Navikneš da budeš dobar performer i onda počneš da održavaš taj status po svaku cenu. Uvek dolazi neko mlađi, odmorniji, pun energije i ti samo ubrzavaš tempo, umesto da zastaneš.

I tako se vrtiš kao hrčak u točku, uveren da nema drugog načina.

Tek kada sam počela iskreno da radim na sebi, shvatila sam da problem nije bio u poslu. Problem su bili obrasci koje sam godinama nosila sa sobom. Jedan po jedan sam ih rušila i menjala zdravijim navikama koje ne vode samo do rezultata, već i do kvalitetnijeg života.

Na tom putu pročitala sam zaista mnogo knjiga, prošla različite edukacije i isprobala bezbroj alata. Malo koja literatura je uspela da na jednom mestu spoji lični razvoj i poslovni uspeh na praktičan način.

Zato od srca preporučujem komplet knjiga „Biti uspešan u životu” i „Biti uspešan u poslu” koji je napisala žena Zmajica Dragana Vujović Djermanović 👑

Draganu posebno cenim zbog njene autentičnosti, ljudskosti i načina na koji je gradila svoj put. Pokazala je da veliki rezultati ne moraju da dolaze na uštrb vrednosti. Ona govori i piše iskreno, jednostavno i bez komplikovanja. Ne pokušava da impresionira velikim rečima, već da pomogne. U njenim knjigama nisam pronašla samo inspiraciju, već i konkretne alate koje odmah možemo da primenimo.

Ako tražite knjige kojima ćete se vraćati više puta i postepeno menjati navike koje vam više ne služe, našli ste. Ovo je praktičan vodič koji će vam pomoći da postignete rezultate, a da pritom ne izgubite sebe.

Ponekad je najveći uspeh naučiti da život nije samo sabiranje svega što smo postigli. Život je i oduzimanje onoga što nam više ne služi, množenje kroz snagu uvezivanja i deljenje kroz umetnost davanja i primanja.

Volela bih da sam ovo naučila deset godina ranije. Možda ne bih toliko puta morala da sastavljam samu sebe iz početka.

Nadam se da će ova preporuka bar nekome skratiti put kojim sam ja išla godinama.

Dragana Vujović Djermanović, hvala što postojite i što nas svojim primerom motivišete i inspirišete 💜

Četiri lekcije — matematika života

Pri kraju ove dirljive objave, Dušica precizno opisuje korake usklađivanja života i posla.

To su, redom, četiri poglavlja moje knjige — četiri operacije koje rezultuju uspehom dostojnog čoveka. Evo tih lekcija, sažetih, kao naš mali dar svakome ko teži celovitosti:

1. Saberi se pre nego što kreneš. Znaj ko si — ne po titulama i funkcijama koje blede ili menjaju boje, već po vrednostima, snagama i vrlinama koje ostaju kad sve etikete otpadnu. Način na koji radiš jedno jeste način na koji radiš sve.
2. Oduzmi ono što ti ne služi. Burnout se ne leči samo odmorom, već hrabrošću da spustiš terete koje nisi ni morao da nosiš — nametnute uloge, tuđa očekivanja, obrasce koje godinama vučeš. Kao što Dušica kaže: rušila ih je jedan po jedan. Napredak je često rezultat onoga što oduzimamo, a ne samo onoga što dodamo.
3. Množi kroz odnose i male korake. Snaga mreže nije u broju kontakata, već u kvalitetu veza. A veliki rezultati ne dolaze naglim skokovima, već doslednim malim koracima. Ne moraš biti najbolji svaki dan — dovoljno je da budeš najbolji mogući u tom danu.
4. Deli da bi umnožio. Ono što nesebično daš — pažnju, znanje, priznanje, svoju priču — vraća ti se umnoženo. Dušica je svojim svedočenjem podelila najranjiviji deo sebe i time sigurno nekome učinila lakšim taj težak put kojim je ona godinama koračala. To je deljenje koje umnožava.

Umesto zaključka

Pročitala sam njen post mnogo puta. I svaki put sam se stresla, jer sam i sama proživela te ožiljke koje opisuje. Svaki dan u radu prolazim kroz to sa ljudima, i ni sa svim iskustvom, ličnim i profesionalnim, nije mi mnogo lakše da to čujem i ponovo proživim.

Ja sam pisala tebi, Dušice. Pisala sam sebi. Pisala sam nama. I nisam znala hoće li, kome i kako biti vredno to što sam podelila. Ali sve one dane i noći koje sam provela u situacijama koje ti tako hrabro opisuješ — i ceo moj rad — dobijaju smisao makar zato što je jednoj tebi bio od koristi. Hvala ti beskrajno što si me darovala ovim feedbackom.

A tebi koji ovo čitaš — ako si se u Dušicinoj priči prepoznao makar u jednoj rečenici, ako i ti brojiš burnoute ili si odavno prestao da brojiš: nisi sam, i tvoj put ka sebi ne mora da traje godinama. Ne moraš da biraš između posla i života. Počni od osnovnih operacija — saberi se, oduzmi ono što te troši — i polako vrati sebi celovitost koju zaslužuješ. Jer zaslužuješ da budeš sve što možeš da budeš. Sve manje od toga premalo je da mu posvetiš ceo svoj jedinstveni život.

I nešto sasvim lično, za kraj. Ovih dana je tačno dve godine otkako sam donela odluku da napišem „Biti uspešan”, i tačno godinu dana otkako sam štampariji potvrdila uzorak pred ulazak u štampu. Na taj rođendan knjige stigao mi je najlepši mogući poklon: potvrda da se moje davanje — sve ono što sam kroz ovo podeljeno iskustvo izlila na papir — umnožilo, i to kroz neke od vas koje nikada nisam srela.

Sve je jedno. I svi smo jedno. I zato nije svejedno da li sagorevamo ili kao čisto svetlo gorimo svetleći kao primer drugima.