„Stari zen učitelj sedeo je mirno dok ga je besni seljak obasipao uvredama, optužujući ga da zavodi omladinu svojim učenjima. Učitelj nije rekao ni reč. Kada je seljak konačno otišao, učenici su zbunjeno pitali: Zašto nisi ništa rekao, učitelju? Zašto se nisi branio?
Učitelj se nasmešio i odgovorio: Ako vam neko donese poklon, a vi odlučite da ga ne primite – kod koga poklon ostaje?
Ova zen priča, koju delim u knjizi Biti uspešan u životu, krije ključ za razumevanje emocionalnog tereta koji često nosimo. Po meni, postoje dve vrste davanja. Kada vam ma ko nešto da, daje vam bilo dar, bilo dug. Razlika između dara i duga je ogromna. Hajde da to razjasnimo zajedno.
Test sunca i oblaka
Često me pitate kako da budete sigurni da li je nešto dar ili dug. Evo jednostavnog testa: dar je kao sunce – greje vas i kada niste tražili, sija vam i kada se niste pretplatili, i nikad ne čujete: „A sećaš se koliko sam te grejao prošlog leta?“ Dug je, s druge strane, kao oblak koji stalno preti kišom – nikad ne znate kad će vas zasuti hladnim oštrim kapima po sred obraza.
Dar je svež i bezuslovan. Daje krila našem putovanju, stvara osećaj zahvalnosti koji nas puni energijom, oslobađajući je i bez skrivenih očekivanja na obe strane.
Dug je zagušljiv i uslovljen. Vuče nas unazad, stvara teskobu koja iscrpljuje, praćen je osećajem težine neizrečenih očekivanja i uvek zarobljava obe strane.
Priče iz knjige: Mila i Stefan
Mila, jedna od protagonistkinja moje knjige, to oseća svaki put kad njena šefica pomene kako ju je „izvukla iz običnog računovodstva i napravila od nje menadžera“. Svako unapređenje, svaka pohvala, došli su s nevidljivim kamatama – očekivanjem bezuslovne lojalnosti, prekovremenog rada, konstantne dostupnosti.
Stefan, još jedan heroj iz knjige, nosi drugačiji teret. Njegov uspeh je građen na temeljima žrtvovane karijere njegove supruge. „Ona je stavila sve na pauzu zbog mene“ – ta rečenica je poput kamena koji ga vuče na dno pri svakoj poslovnoj odluci, svakom kasnom sastanku, svakom poslovnom putovanju.
Nevidljivi ugovor o dugu
Nosimo ogroman teret na svojim leđima koji se iz dana u dan uvećava. Osećamo da dugujemo roditeljima jer su nas školovali, prijatelju jer je bio uz nas kada niko nije, mentoru za podršku kada smo bili semenka na svom putu uspeha, deci jer za njih nismo imali vremena koliko smo želeli, sestri ili bratu koji nisu dostigli svoje visine.
Ali ključno je razumeti – kao u priči zen učitelja – mi biramo hoćemo li prihvatiti taj teret.
Davanje je uvek izbor davaoca. Kada neko odluči da nam da svoje vreme, kontakte, podršku ili žrtvu – to je njegova odluka. Osim ako ti neko ne prisloni pištolj na čelo i kaže „uzmi“ ili potpišeš precizan ugovor koji definiše transakciju – nikome ništa ne duguješ!
Umislili smo da smo potpisali nevidljivi ugovor o dugu samim činom primanja. Emocionalni dug postoji samo ako mu mi to dozvolimo.
Dar je odluka davaoca, ali je prihvatanje izbor primaoca. U ovoj jednostavnoj istini leži ključ oslobođenja, i za one koji daju, i za one koji primaju. Kada ovo razumemo, prestajemo da stvaramo lance obaveza i počinjemo da gradimo mostove istinske velikodušnosti.
Prepoznavanje razlike
Evo kako da prepoznate razliku: pravi dar vas čini lakim kao pero, a dug je emotivno težak kao kamen. Kada neko nešto učini za vas, obratite pažnju na svoj osećaj. Da li se osećate energično i zahvalno? Da li imate slobodu izbora kako ćete reagovati? Da li je komunikacija jasna bez skrivenih poruka? To je dar.
Ali ako osećate težinu, obavezu, ako se u vazduhu osećaju neizrečena očekivanja, ako postoji pritisak da „vratite“ na određeni način – to je dug koji pokušavaju da vam nametu.
Kako se osloboditi?
Svesnost je lek – prvi i najvažniji korak na putu oslobađanja od svakog pa i emotivnog duga. Mila je počela da prepoznaje razliku između dara i duga o kojoj smo u nekoliko navrata podrobno razgovarale. Kada bi šefica rekla: „Posle svega što sam uradila za tebe…“, umesto uobičajenog talasa krivice, mudro bi osvestila: da, njena šefica jeste prepoznala njen potencijal, i da, ona je taj potencijal pretvorila u rezultate svojim radom. Transakcija je time završena. Dug je precrtan!
Stefan je napravio još teži korak: počeo je da razgovara sa suprugom o njihovom „dugu“. Otkrili su da njen izbor da privremeno stavi karijeru na pauzu nije bio žrtva za njega već izbor za njihovu porodicu, izbor koji je ona napravila slobodno i kojim se ponosi. Njegov osećaj duga je, zapravo, umanjivao vrednost njenog svesnog izbora.
Kako ne postati stvaralac dužnika
Prepoznaješ li sebe u nekoj od ovih fraza: „Posle svega što sam uradio/uradila za tebe…“, „Ja sam tebi uvek izlazio/izlazila u susret…“, „Da nije bilo mene…“ Ove naizgled bezazlene fraze su, zapravo, mali tegovi koje kačimo na druge ali oni su i teret na našem dragom srcu. Svako davanje koje dolazi s podsetnicima prestaje biti dar i postaje investicija u tuđu krivicu i sopstvenu frustraciju. Ne primajte teret emotivnog duga, ali – molim vas da ne budete ni onaj koji druge emotivno stavlja u dužničko robstvo.
Konačno oslobođenje
Odnos koji se može pokvariti time što prestaneš da budeš emocionalni bankomat nije bio zdrav odnos, već kreditni aranžman. Oslobađanje od emocionalnog duga je proces reprogramiranja i tebe i odnosa. Neki ljudi će se buniti kad zatvorite banku. I to je ok – dajte im vremena da nauče da vas vole cele – takve kakvi jeste, bez rata i kamata. Svaki odnos koji se bazira na dugu je kao hodanje po žici – napeto, nesigurno i iscrpljujuće. A vi zaslužujete da hodate slobodno, uspravno i sa obe noge čvrsto na zemlji ka uspehu i celovitosti koju zaslužujete.
Niko ne može da vas natera da nosite teret koje niste sami pristali da ponesete. To je vaš izbor, uvek i zauvek.
Praktičan korak: U Radnoj svesci uz knjigu Biti uspešan u životu, Vežba 2.5 „DAR vs. DUG“ te vodi kroz prepoznavanje razlike između autentičnih darova i emocionalnih dugova u odnosima.
Referenca: Poglavlje „Oduzimanje“ – Biti uspešan u životu, str. 70–75.
2020
Komentari