Postovi za oznaku: društvene mreže

Postove možete pregledati i po kategorijama ili pretražiti blog po nekoj ključnoj reči.

Novogovor u eri interneta

Gotovo polovina nas koristi internet svakodnevno (47,7%), a analizom stavova grupacija ljudi koji ga koriste svakodnevno i onih koji ga ne koriste uopšte (37%) Đorđe Vukadinović u poslednjem izdanju Vremena, iznosi tezu o dve sasvim opipljive Srbije.

Šta su „dve Srbije“…

Stavovi građana Srbije suštinski zavise od toga da li svakodnevno korsite ili ne koriste internet, pokazalo je aprilsko istraživanje NSPMa. Po stavovima, mišljenju, percepciji i navikama jasno se razlikuje ta „analogna“ i digitalna“ Srbija. Samo što je ova „digitalna“ sada (mnogo)brojnija.

Đorđe je načeo jednu veoma ozbiljnu temu, koju osećam potrebu da malo produbim iz svog e-ugla. Ovo je prvo istraživanje koje jasno ističe brojnost, značaj, snagu i potencijal internetom povezanih građana kod nas. Kupci više nisu kategorija već trenutno ponašanje pojedinaca; ni birači nisu više tvrda kategorija već trenutna manifestacija mišljenja; apstinenti nisu uspavana masa, već trenutno malodušni pojedinci. A relativizaciju ovih brojnih (do skora tvrdih) društvenih kategorija inicirao je upravo internet. Danas je i svima u Srbiji to potpuno jasno. Konačno. Mislim da će vreme preuveličavanja značaja mas medija, a umanjenja značaja društvenih medija uskoro biti iza nas.

Ono što me iskreno zabrinjava je da iako poučeni iskustvom Gutenberga, telegrafa, telefona, pa TVa nismo naučili da kada se menja način na koji komuniciramo menja se i društvo! Danas su uticaji „Ministarstva istine“ minimizirani, jer postoje dokazi izvesne prošlosti, a sadašnjost je takođe prativa i uporediva sa tuđim stvarnostima.

Šta su organizacije izgubile zbog interneta…

Pročitaj ceo post →

Ko su stvarno #uticajni…

Slobodno mogu reći – godinama se pripremam da napišem svoje mišljenje o uticaju. Pre svega jer je u ovim našim internetskim medijima to magična reč kojom se rangiraju neki zapravo sasvim obični ljudi.

Jasno vam je već nakon starta, ovo neće biti uticajno afirmativan tekst, ali će biti uticajan.

Pročitaj ceo post →

Nagradne igre na facebooku

Nije bilo potrebno mnogo da se za najbrži način uvećavanja fanova na stranicama organizacija izdvoji nagrađivanje. Lajkuj najlepšu fotografiju, „glasaj“ za najbolji predlog, „izaberi“ svoj dizajn neke su od udica kojima se mame FB korisnici da učestvuju u nagradnoj igri postanu fanovi određene stranice.

Ukoliko praktikujete organizovanje nagradnih igri na FB, u svoje ime ili za nečiji račun, dobro je znati da: postoje STROGA pravila organizovanja nagradnih igara propisana od strane FB, koja se moraju poštovati ili vam se može desiti brisanje stranice koja je subjekt promocije!

Šta se NE SME:
  • Uslovljavanje učestvovanja u nagradnoj igri postavljanjem sadržaja na zidu stranice
  • Automatsko uključivanje korisnika lajkovanjem vaše stranice (tj. da je dovoljno postati fan stranice za učestvovanje u nagradnoj igri)
  • Obaveštavanje o pobednicima na zidu stranice, putem FB maila ili FB chata
Pročitaj ceo post →

Splitska banka -> još jedan slon u prodavnici stakla!

Na kraju posta:

  • UPDATE 1 -> odgovor Splitske banke na Discussion Boardu
  • UPDATE 2 -> #netokracija i odgovor iStudia

Splitska banka je „zakoračila“ u svet društvenih medija. Na facebook-u je ova finansijska institucija publikovala javni profil i prvog dana privukla pažnju klasičnih medija:

Što smiju „lajkati“ a što ne, koje „postove“ komentirati i na koji način, samo su neka od pravila koje je Splitska banka navela u dopisu svojim zaposlenicima vezano uz novu stranicu te banke na Facebooku. Šokirani, kako kažu, zabranom slobode govora, dopis su poslali medijima. – danas.hr

Tragom vesti o uspostvalju diktature prema zaposlenima u mediju sadašnjosti po modelima medija prošlosti, došla sam do određenih informacija koje delim na blogu.

Pročitaj ceo post →

Društvene mreže

Započeću sa jednim sasvim značajnim citatom Alberta Laszla Barabasi-a iz knjige Linked:

„Our biological existence, social world, economy and religios traditions tell a compelling story of interrelatedness. As the great Argentinean author Jorge Luis Borges put it, „everything touchs everything!“

Oni koji razumevanje online društvenih mreža smatraju dovoljnim za razumevanje fenomena umrežavanja uopšte – imaju mali problem.

Društvene mreže postoje od kada postoje i ljudi. Dakle -> malo pre interneta.

Pojedinci ili grupe okupljeni oko određenih sličnosti (kulturoloških, religioznih, ekonomskih) ili zajedničkih interesa, formirane su vekovima kroz istoriju.

Šta su porodični klanovi, Lionsi, Rotarijanci, Univerzitetska udruženja, privredne komore, poljoprivredne zadruge, Asocijacije advokata, fotografa, novinara, Lekarske komore, pa čak i političke partije, zajednice naroda i slično – nego varijacije (manjih ili većih) društvenih mreža.

Internet i njegova dostupnost, te Really Simple Sindication kvantitativno su razvili ovaj fenomen i učinili ga vidljivijim. FB, Twitter, MySpace… su online društvene mreže. Funkcionišu, razvijaju se i generišu članove po istom modelu po kojem se razvijaju i sve ostale društvene mreže. New age fenomenologija njihove popularnosti je zapravo isticanje posledica rezultata dostupnosti interneta i internetskih sadržaja. Ali nikako nije otkrivanje „tople vode“ značaja i mogućnosti networkinga.

Suština tih mreža je razmena podrške, informacija i kontakata među „sličnima“.

Pročitaj ceo post →

Vek za dobre stvari – budućnost biznisa

Ima tu jedna sasvim značajna stvar koju sve veći broj stručnjaka iz raznih komunikacijskih i menadžment oblasti zanemaruje. Ne vidi, možda.

Elem, ova cela priča sa internetskom revolucijom,  ne prestaje da nas (prijatno-neprijatno zavisi od ugla u „ringu“) iznenađuje. Svakog dana nešto novo… U decembru 2009. FB prestigao Yahoo po broju jedinstvenih poseta, a (su)stiže i Google. Google News imao više jedinstvenih posta od svih online izdanja i varijanti New York Times-a… Onda taj social gaming… igrice na društvenim mrežama – 55% igrača su žene, a prosečna starost gamera je 43 godine. Baby boomersi (rođeni između 1943 i 1960) kao demografska grupa beleže najveći rast u vođenju i održavanju profila na društvenim mrežama već godinama unazad.

Konverzacijski trendovi koji se manifestuju sve frekventnijim online povezivanjem među ljudima u svim demografskim kategorijama usko su povezani sa željom ljudi da kreiraju sasvim long tail. Zapravo da zajednički, svi po malo, nas oko 2 milijarde utičemo na male i velike stvari…

Kada delujemo odvojeno imamo različite ciljeve. Kada delujemo zajedno – samo jedan -> DA UČINIMO SVE(t) BOLJIM!

Pročitaj ceo post →

Društvene mreže me čine manje „društvenom“?!

Evo jednog posve benignog posta ;)

Neretko čujem komentare da je internet „bezveze“, „trošenje vremena“, „način da se vreme ubije“… i mnogo toga sličnog.

Oh, pa kako se uzme.

Ima toga, ali nije posve tačno.

Kao i u svemu i uvek generalizacija nije najsretnije pojašnjenje pojava.

Kako bih se testirala sačinila sam i iskreno odgovorila na sledeći (mini) upitnik:

Pročitaj ceo post →