[INTERVJU] Ono što nam niko ne govori o društvenim medijima!

Sami možemo dosta, ali to ni izbliza nije dovoljno za razumevanje i vanredne uspehe. Evo „drugog“ mišljenja o društvenim medijima! Šta o njima misli neko ko nije direktno iz industrije, ko za brojne kompanije i organziacije odlučuje o angažovanju SM (i drugih) stručnjaka na regionalnom nivou i ko ima bitno širu perspektivu o trendovima i inovacijama, sublimirano je u ovom intervju-postu.

Inpute je dao Miloš Čirič, savetnik bordova nekih od najvećih regionalnih kompanija, lobista, internacionalni predavač i trener, mentor grupe od preko 100 talentovanih i izuzetnih ljudi iz regiona u čiji je lični i profesionalni razvoj uložio više od decenije svog života. Zaoštrite olovke, ovo veoma vredi!

DDj: Šta je po tebi suštinski značaj društvenih mreža za kompanije i organizacije danas?

M. Čirič: To je pitanje granica kompanije odnosno šta sve kompanija jeste. U klasičnom smislu su kompanije gradili njeni zaposlenici. Ali to več duže vremena nije čista istina zbog jednostavnog razloga jer se time ograničava razvoj kompanije. Zato moderne kompanije na neki način i preko društvenih medija šire mrežu svojih »zaposlenika« jer se njihov razvoj dešava i kroz interakciju sa »volonterima« sa kojima su povezani i preko društvenih medija. Šta više, pojavljivanje i razvoj društvenih medija daje onim kompanijama koje shvataju njihove mogućnosti, brojne prednosti koje pruža interakcija sa zainteresovanom javnošču. I to može biti izvanredan podsticaj razvoju samih kompanija.

DDj: Da li to znači da time kompanije dobijaju na neki način besplatnu pomoć?

M. Čirič: Da. Pogledajmo samo Starbucks o kojem i ti često pričaš i kako pametno oni koriste ideje koje im nude njihovi »vanjski saradnici«. Naravno to nije sasvim besplatno ali je mnogo jeftinije nego što bi to inače koštalo.

DDj: Kakvu još korist za kompanije vidiš, uvođenjem Social media u njihovo poslovanje?

M. Čirič: Dosta često se preteruje sa tržišnim potencijalom SM kampanja. Ja bih radije naglasio nešto što je od izvanrednog značaja za svaku kompaniju i što su na neki način mokri snovi svakog menedžmenta – a to je promena kulture poslovanja kompanije ako se SM dovoljno uvede u poslovanje. Največi problem sa kojim se obično susreče top menedžment je brzina reagovanja i spremnost na promene. Baš tu vidim izvanredan potencial SM.

Svi koji »uđu« u tu sferu jako brzo shvate da SM traži brzo reagiranje i da reagovanje posle 14 dana nema nikakve svrhe – a baš to je obično praksa u našim kompanijama, da o administraciji niti ne pričamo.

Uvođenjem SM u poslovanje stvarate drugu okolinu za zaposlene a poznato je da se ljudi prilagođavaju okolini. Naravno da to nije trenutačna reakcija ali svi to uradimo pod određenim uslovima.

DDj: Na koje uslove misliš tačno?

M. Čirič: Da pridobijemo dovoljno znanja te da mislimo da možemo i drugi uslov je da znamo da bez toga ne možemo. Poznata je i činjenica da je školovanje efikasnije ako je razvučeno kroz duže vreme. Time ljude zadržimo na treniranju dovoljno dugo da mogu absorbirati znanje i konačno i promeniti svoje ponašanje.
DDj: U prošlom postu sam pisala o značaju obraćanja vrhu kompanije za pridobijanje posla. Kakvo je tvoje mišljenje o tome?

M. Čirič: Pročitao sam taj post i sasvim se slažem sa tvojim konstatacijama.  U stručnoj literaturi se takve osobe zove sponzori – to su ljudi koji sede za stolom gde se odlučuje. Bez njih nema posla a posebno nema većih poslova. Glavni problem često i nije doći do tih ljudi, nego shvatiti njihove potrebe i govoriti jezikom koji oni razumiju. Apologeti SM su često toliko zaneseni svojim projektima da jednostavno ne shvataju kako to da drugi ne vide njihovu važnost. Na neki način su apolegeti SM u sličnoj situaciji kako i PR-ovi pre deset godina. Samo PR-u  je bilo lakše jer su medije direktori čitali, slušali ili gledali pa su razumeli njihovu važnost. Na ruku jim je išla i činjenica da se menedžment jako nelagodno oseča u situacijama kad nema kontrole, a medija su se i plašili.

DDj: A kako bi važnost SM top menadžeri najlakše shvatili?

M. Čirič: Menedžeri su naučeni meriti stvari i za njih je pitanje koristi ključ bilo čega. Zato je i toliko opasno davanje naglaska na prodajnom aspektu. Jer jako brzo se vidi da naše društvo ni blizu nije još toliko razvijeno da bi prodaja bila odgovor na to pitanje. O promeni organizacione kulture sam več govorio i mislim da je to ključna stvar. Ali je jako važno i dobro objasniti za što je koji SM prikladan – da npr. Twitter daje odlične rezultate u kriznim situacijama (ali da je treba biti jako pažljiv na moguče »šumove« u razumevanju zbog ograničene količine znakova), FB za građenje odnosa, a blog za pojašnjavanje i razumevanje. Treba razumeti da im je potrebno odmah pojasniti opasnosti i načine na koje se te opasnosti mogu minimalizirati. Menedžeri naime po definiciji prvo traže loše strane. Ako želite povečati svoj kredibilitet i pridobiti njihovu pažnju nemojte na to zaboraviti!

I ne zaboravite – strast je divna ali ne preterujte sa oduševljenjem a posebno se manite izjava da bez toga nema života.

DDj: Gde vidiš, po društvo u celini, negativne aspekte popularizacije društvenih medija, a gde pozitivne aspekte?

M. Čirič: Glavni negativni aspekti su opasnost smanjenja ličnih kontakata i svega što oni donose, javnosti i stvari koji bi morale ostati privatne prirode te prevelikog zasipavanja nebitnim informacijama. A pozitivni se nalaze samo na drugoj strani iste »grane« – širenje mreže prijateljstva i lakše održavanje kontakta, veča transparetnost i lakši dostup bitnim informacijama. Ja lično ne vidim baš nekih opasnosti po naše društvo u celini jer balkanska duša ipak teži dodiru, pa do toga prije ili kasnije dolazi. U ovom trenutku je veča opasnost činjenica da ljudi koji odlučuju previše razmišljaju o opasnostima koje potencijalno donosi otvaranje kompanija ili administracije pa time i prepolako uvodimo nužno potrebne promene u brzini reagovanja te time promene same kulture društva. Sledeču grešku bi rađe nazvao glupošću nego kojim drugim imenom a ima jako domovinsko pravo u našem društvu: mi jako rado mislimo da sve možemo sami i da čemo več nekako – otvoriti naloge pa čemo sve rešavati u hodu. Jako težko investiramo novac u učenje i prenos znanja, pa »svako« ko ima otovren nalog na FB ili Twitteru, več misli da zna oblast. Da ne govorim o onima koji misle da su oni to sve izmislili  na našim prostorima… Puno premalo novca investiramo u školovanje na duži rok, mentorstvo i coaching pa se onda čudimo zašto nemamo željenih rezultata. U mom poduzeću smo uveli drukčiju praksu pa uzimamo znanje od tamo gde je najbolje i sasvim nam je svejedno da li dolazi iz Slovenije, Hrvatske, Srbije ili bilo koje druge zemlje. To je naravno u prvi mah malo skuplje ali je dugoročno znatno jeftinije!

Milošu zahvaljujem ne samo na ovom intervju, već i na znanju i inspiraciji za mnoge postove koje ste do sada čitali na blogu. O tome više uskoro ;)

ddj

Komentari (7)
9-21-2011
14:17:04

„Twitter daje odlične rezultate u kriznim situacijama (ali da je treba biti jako pažljiv na moguče »šumove« u razumevanju zbog ograničene količine znakova),FB za građenje odnosa, a blog za pojašnjavanje i razumevanje.“
 
Fenomenalno objašnjenje! Odličan intervju, Gago!

9-21-2011
16:24:05

Odlican intevju, fenomenalan sagovornik.
Hvala zato sto si ovo podelila sa svima.
Vredi, mnogo vredi!

9-21-2011
19:41:32

Hvala Sanja, hvala Deda i svi ostali koji ste šerovali moja zapažanja. Ima jedna stvar koju sam zaboravio reći ali koja je jako važna zbog zdravlja i zbog radnih sposobnosti a tiće se neprestane povezanosti i stalnih prekidanja – i jedno i drugo je usko vezano i na SM. Stalna povezanost ima prednost veču fleksibilnost jer možete iči raditi van, pričati sa prijateljima i svejedno biti sve vreme efikasni te brzi u reagovanju. Ipak tu leži i zamka koja nije vidljiva na prvi pogled. Svaki put kad neki posao prekinete, on se seli iz kratkoročnog sečanja u dugoročno i njegovo mesto zameni neki drugi zadatak. naravno isti se proces ponovi kad se vratite na originalni zadatak. Takvi skokovi mogu dovesti do stresa i biti jako šetni po zdravlje.
To potvrđuje i istraživanje provedeno u Engleskoj gde su utvrdili, da ljudi koji rade po 11 i više sati dnevno imaju 67% veče mogučnosti da obole za koju od srčanih bolesti nego oni koji rade ob 9-16.00!(http:/news.discovery.com/human/long-hours-influence-heart–disease-risk). A znate da su ljudi koji se bave SM obično baš ljudi koji obično spadaju u prvu kategoriju. Zato je jedna od preporuka i to da ste barem jedan sat dnevno diskonektovani te da ne proveravate sve vreme šta se događa na SM ako niste osoba koja se time profesionalno bavi. Baš sam to čitao i nisam mogao da odolim da ne podelim….

9-22-2011
15:10:16

Dragi Miloše, više se ne bavim sa SM (mada pratim trendove, jače je od mene) ali nekad sam radila i po 12, pa i 16 sati dnevno… SM se jednostavno uvuče pod kožu, a s tim dolazi i ona čudna zavisnost od informacija – ne želja, već potreba da stalno budemo u toku sa svim dešavanjima, vestima, strah da ćemo nešto propustiti… Ali, uprkos tome, priznajem da mi ponekad malo nedostaje taj posao ;)
Bilo bi jako lepo kad bi početnici, ali oni koji su dugo u ovom poslu, na vreme bili upućeni u to šta je „burn out“ sindrom i šta je „digital fatigue“… Spasilo bi ih mnogih ličnih i psolovnih padova ;)

9-23-2011
09:18:25

Draga Sanja, mislim da će se ubrzo pojaviti neki post na tu temu i šire jer je to stvarno veliki i sve veči problem

10-7-2011
01:06:54

Jako dobar clanak i spominje nesto vrlo bitno, a to je da ako nemate namjeru da reagirate brzo na SM iskre o vasem poslovanju, brendu itd, mozete ici kuci, jer trosite svoje vrijeme. Ali oni koji su spremni da reagiraju brzo i efiksno, rastu exponentno..

6-17-2012
21:46:13

Ovaj INPUT je jako PERPLEKSIRAJUĆI!